LESKOVAC
Nakon promenljivog avgusta ulazimo u septembar koji najavljuje epsku priču. Adrenalin držim ustanju visokog rizika do odobrenja za pozitivnu pizdariju, ups, izvinjavam se na izrazu.
Napetost dostiže vrhunac, metal topi u ruci. Ali koga je uopšte briga sve dok nas obri stari R'n'R održava normalnim u životu.
U subotu, 8.septembra, napuštamo VMA. Volja i želja spakovane su i kreću sa nama.
Nakon prelaska granice i ulaska u Lijepu našu, na autoputu, u susret “Kortljajućoj grmljavini”,
u kasetofon ubacujem dobru staru BASF kasetu. Gilanov neverovatni glas ispunjava auto:
“Sweet child in time, you'll see the line
Line that's drawn between the good and the bad….”
Dok se hvatam za bravu auta, razmišljajući o efekatu – otvoriti sva vrata pri brzini od 150km/h,
uz 500 w?!
Krajičkom oka vidim kako vozač odmahuje glavom.
Vreme brzo promiče uz dobra dva Deep Purple albuma.
Završavajući drugu stranu albuma Strombinger, uz Soldier of Fortune, lagano se približavano
Sloveniji.
Na granici, slovenački policajac nas pita za razlog dolaska. Naginjem se napred i odgovaram pitanjem:
-Zar se ne vidi?
Gleda nas, ali ne razume. Stoga, pokazujući mu na zadnja sedišta gde su spakovana invalidska
kolica, nonšalantno nastavljam:
-Padalstvo, sem padalec, ampak ne?!
(Padobranstvo, ja sam padobranac, zar ne?!)
Odmahujući glavom, uz osmeh, vraća nam pasoše poželevši nam srećan put i uspešan skok.
….
Nedelja 9.septembar 2018.godina. Prilazimo dobro poznatom mestu – Letališče Bovec.
Srećem puno poznatih ljudi. Damjan Cehner, pilot vazduhoplova PC- 6. obaveštava me da nije
isti avion kojim smo se peli na 8500m, već nov, nedavno kupljen.
Goražd Glinšek, poznajemo se još od 2012. godine kada je dolazio i zajedno smo sa
pripadnicima SAJ-a izvodili padobranske skokove pet dana. Ogromna dobričina.
Usput upoznajem snimatelja, Amerikanca, Frazier Jordana, sa 7000 skokova, kome,
nakon zajedničkog skoka, otkrivam:
“Snimao si bivšeg vojnika čiju ste zemlju bombardovali 1999.godine” i nasmejan ga grlim,
dodajući: “Bitan je R'n'R, sve ostalo su nijanse.”
Tu je i prelepa Meksikanka, tandem pilot i snimatelj, Fernanda Macias.
Zatim Francuz koji je pre 20 godina služio vojsku u francuskim padobrancima. I još uvek skače.
U 10h osećam lagano podrhtavanje. Avion se pali,padobranci opremaju.
Iskusni Nejc Jurčec, moj tandem pilot, i ja brzo uspostavljamo saradnju.
Opremanje, ulazak u avion i nakon poletanja za 30 sekundi dostižemo 1000m. Jasno čujem kako se Kovač (bog planine) budi i poželivši nam sreću udara ogromnim čekićem o obližnje planine.
Na 4000m prva grupa napušta letlicu. Na 4500m koristimo kiseoničku opremu.
Na 6000m pilot signalizira…u naletu smo… vrata se otvaraju…adrenalin napada sa svih strana.
Još uvek vidim podrhtavanje okolnih planina, jer Kovač ne odustaje od nas.
U pozadini, Bon Jovi i Wild is the Wind prate zvuk elise i ritam neumornih srca padobranaca:
“Wild, wild is the wind
That takes me away from you
Cold is the night without your love
To see me through
Wild, wild is the wind
That blows through my heart.”
Na zemlji temperatura varira između 28-30 celzijusovih. Na 6000m spoljašnja temperatura je minus10.Velika temperaturna razlika od 40 celzijusovih ne obara, naprotiv, ona vreli čelik iz vena hladi i kuje Metalno srce.
Slobodni pad od 90 sekundi u kanjonu planina od preko 2000m ne bih menjao ni za šta na svetu.
Jer to je sloboda duha koja ne poznaje granice.
Prizemljenje i euforija.
U 11.30h nova grupa poleće. Negde na 2500m vidim Eola (boga vetra) kako se desnom rukom
poigrava sa glajderistima dok nam levom pokazuje palac. Ne nije u pitanju hipoksija. Niti iluzija.Ovo je dan kada magija postaje stvarnost, a svi moji junaci oživljavaju.
Drugi tandem skok sa 6000m budi zaboravljena sećanja.
Osećam kako mi se u slobodnom padu od 90 sekundi primiče zvuk, Rainbow – Temple od the King. I moćni glas Ronnie James Dio-a:
“One day in the year of the fox
Came a time remembered well
When the strong young man of the rising sun
Heard the tolling of the great black bell….”
13.45h sledi novo ukrcavanje.
Na 3000m vidim Tora (bog munje i gromova) kako sedi na pokidanom oblaku i jasno nam,
nalakćen na Mjolnir, daje na znanje da je naredio munjama i gromovina da nas ne remete.
Treći skok sa 6000m priziva moćni zvuk gitare Radomira Mihalovića – Točka i Ulazak u Harem.
U 15.30h prestižem tandem pilota i čekam ispred aviona. Željan ponovnog Hodanja Po
Oblacima.
Na 3500m jasno vidim grupu koja nepomično stoji na vrhovima planina dok u rukama svaka od
njih drži klupko. Tanka nit koja se presijava na Suncu i široki osmeh koji nude znak je da su nam
Norne (one koje pletu sudbinu) naklonjene.
Četvrti skok sa 6000m, Bono Vox, U2 i With Or Without You pomažu da u isto vreme adrenalin ne sagori duh i mostove života, jer vredi živeti – za svaki svoj dah:
“My hands are tied, my body bruised
She´s got me with nothing to win
And nothing left to lose.
And you give yourself away
U 17h iz džepa vadim USB. Dozivam organizatora i molim, kao završnicu, da pusti pesmu
dok prilazimo moćnoj ajkuli od aviona.
Sve se odigrava kao na usporenom filmu: prilazimo, ukrcavanje, okretanje elise…..
Peti skok u istom danu –
Last Note of Fredom (Poslednji Zapis o Slobodi) govori sam za sebe, na ozvučenju od 1000w, u hangaru, diže adrenalin do tačke ključanja.
Osećam kako se krv pretvara u tečni metal. Metal u lavu. Lava u užarenu masu koja pali i razara
sve pred sobom.
Visinomer pokazuje 6135m dok se vrata od aviona otvaraju, bogovi oblake i moje suze pretvaraju u krvavu boju.
Ne znam da li sanjam, ali ako sanjam, molim te, ko god da si, ne prekidaj moje snove.
Skoro 15 godina invaliditeta!
Skoro 15 godina borbe svakog dana!
Skoro 15 godina neprospavanih noći i snova da ću sam ponovo hodati po zemlji!
Skoro 15 godina bez vojničkog marša!
Skoro 15 godina u pokušaju da mi slome duh jer su mi slomili telo.
Skoro 15 godina….ali me nisu slomili.
Republika Slovenija, Aerodrom – Bovec, datum – 10.septembar 2018. godina, visina skoka – 6000m.
Broj uspešno izvedenih padobranskih skokova u jednom danu – 5 (slovima – pet), 1014. padobranski skok je upisan u knjižicu.
Zadovoljan posmatram Sunce u zalasku. Odsjaj sprženog neba i zemlje spajaju se u jednoj tački -Neumornim Srcima svih dobrih ljudi koji su pomogli da ponovo srušim granicu.
Rekordnih pet skokova u jednom danu sa 6000m poklanjam:
Gorskoj službi spasavanja Srbije, bratskim jedinicama, komandosima elite nad elitama, 63. Padobranskoj brigadi, 72. Jurišnoj brigadi, PTO “Kobre”, Vojnoj policiji, SAJ MUP-a Srbije, mojoj braći padobrancima i pilotima Republike Slovenije,
Negde u Vremenu
Goran Todorović – Faca