LESKOVAC

Zbog situacije sa kovid pandemijom, posebne mere kretanja i rada zdravstvenih ustanova, ozbiljne posledice su imali građani i građanke koje imaju zdravstvene tegobe, dugoročne ili trenutne, a nisu bili pozitivni na kovid 19.

Na ovo upozorava sve više lekara.

Zvaničnih rezultata istraživanja na ovu temu još uvek nema ali i lekati upozoravaju na ovu posledicu čitave situacije sa koronom.

Direktora leskovačke Opšte bolnice dr Nebojšu Dimitrijevića pitamo kakva su zapažanja u ovoj zdravstvenoj ustanovi

Sem konkretnih slučajeva kad je u pitanju kovid, čini se da se nije dovoljno obraćala pažnja na nuspojave i posledice po zdravlje populacije zbog kovida, zato što ljudi nisu na vreme mogli da dođu do lekara, nisu bile moguće hirurške intervencije… Kakva su iskustva leskovačke bolnice, koji su najčešći problemi koji su indirektno izazvani kovidom, pitali smo Dimitrijevića.

” Veliki broj ljudi je vrklo pedantan, imali su redovne kontrole, ali, na žalost, te kontrole nisu mogli da obave kod svojih lekara specijalista. Sada nam dolaze malo „zapušteni“ slučajevi, odnosno ljudi koji nisu na vreme kontrolisali svoje zdravlje i svoju bolest, pa je sada došlo do pogoršanja bolesti”, konstatuje Dimitrijević.

“Neke intervencije koje su mogle da budu urađene u tom periodu i koje bi bile bezazlenije i lakše, sada su, na žalost, komplikovanije. To je iz razloga što nismo mogli da radimo zbog kovida, a i sami pacijenti su izbegavali da dolaze iz straha da se ne zaraze, što je opravdani strah. Oni su najveće žrtve kovida, jer nisu mogli da se leče na adekvatan način i to ne iz razloga što neko nije hteo da ih leči, jer smo mi u jednom trenutku imali preko 70% ljudi koji su bili u kovid bolnici, a samo 30% u nonkovidu. Jednostavno i da smo hteli nije imao ko da radi, jer u kovid nisu išli samo infektolozi, nego i pulmonolozi, hirurzi, psihijatri, neurolozi, specijalisti fizikalne medicine, svi oni su bili u kovid sistemu. Broj pacijenata u jednom trenutku je bio 250 koji su zahtevali praćenje od 24 časa dnevno. Tu je bilo angažovano i srednje osoblje, lekari, tehničko osoblje, medicinske sestre… U jednom periodu su to bile jako teške kliničke slike, sa opasnom upalom pluća, sa lošim laboratorijskim parametrima koju su zahtevali ozbiljno lečenje i, na žalost, jako puno naših sugrađana je i preminulo, što ovde, što u Nišu, što u Kruševcu od posledica kovida i pridruženih bolesti. Postoje jako ugrožene vrste, kao što su dijabetičari, oni sa srčanim tegobama, oni na dijalizi… Kada se na osnovnu bolest nadoveže kovid dešava se da on odnese pacijenta…”, detaljno objašnjava Dimitrijević.

Pitamo ga koje su bolesti posle korone počele češće da se javljaju, koji su organi najugroženiji?

” Mi smo imali pacijente koji su, skoro 80% njih, imali jako visoke vrednosti šećera. Ispostavilo se da kortikopreparati kao lekovi i po preporuci Republičke stručne komisije, a i Svetske zdravstvene organizacije su bili u jako velikim dozama, a oni utiču na šećer. A morali smo da dajemo kortikopreparate, jer oni utiču na smanjenje daljeg širenja kovida na organizam. Onda smo morali da ljudima uključujemo insulin koji oni do tada nisu primali, da bi šećer vretili na normalu. Dakle, to je jedna bolest koja se jako proširila, jer su ljudi koji su izašli iz bolnice ostali su dijabetičari, a pre toga nisu imali šećer. Sigurno će se raditi opsežne studije u svetu i kod nas, pa ćemo videti, potrebno je bar pet godina da bi se ispitale sve posledice kovida i na šta je sve uticao. Mi tek sad vidimo neke bolesti koje se javljaju i shvatimo da su to osnovne posledice preležanog kovida. Imate ljude koji šest meseci teško dišu, zamaraju se, po osam meseci, godinu dana… Tokom promene na plućima dolazi do stvaranja fibroznog tkiva koje zameni normalno tkivo pluća i ostavlja trajne posledice, pogotovo ako zahvati srčani mišić. Mi imamo i povećani broj infarkta u ovom periodu posle kovida. Zapazili smo i da smo ovde imali i neke pacijente sa upalom mozga i moždanice, videćemo šta će još od svega toga da se pokaže u narednom periodu. Prava sreća je što ovaj soj koji je sada aktivan daje mnogo blažu kliničku sliku i mnogo manje napada ostale organe, ako je to sreća… Moje mišljenje nakon tri godine iskustva sa kovidom je da mi nećemo da ostanemo bez ovog virusa, živećemo mi dugo sa njim. Epidemije će se javljati sporadično u nekim mestima možda i u narednih desetak godina”, smatra Dimitrijević.

Zanima nas da li među ljudima koji imaju posledice dominira neka starosna kategorija.

Dimitrijević kaže da ” Dominiraju bolesti koje se javljaju, a obično od hroničnih bolesti su najugroženiji ljudi preko 60 godina starosti”.

” Imamo i mlađe ljude kojih je manje, ali se javljaju oni sa 35 godina koji već imaju posledice preležanog kovida”, naglašava.

Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova
koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš.
Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju
stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.