Kako su mere oko korona virusa uticale na osnovce u Lebanu?

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

LEBANE

Đaci osnovne škole “Radovan Kovačević Maksim”, kao i svi ostali učenici, za vreme vanrednog stanja pohađali su nastavu onlajn. Cela ta situacija ostavila je traga u njihovom školovanju. Neki su se radovali što neće morati da pohađaju nastavu u školi, dok su neki prvi put u školskoj klupi seli sa maskom na licu, udaljeni od svojih vršnjaka.  Kako je sve to izgledalo sa stanovišta psihologa, ispričala nam je Aleksandra Jovanović, psiholog osnovne škole “Radovan Kovačević Maksim” u Lebanu.

Kako je situacija sa koronom i svim ovim što se dešava oko nas uticala na decu?

  • Mislim da pojava virusa korone i cele te situacije na samom početku kod učenika nije shvaćena previše ozbiljno. U početku je učenicima bilo zabavno zato što nema škole, radovala su se novom raspustu. Kasnije, kada je organizovana nastava na daljinu, deci je bilo teško da se prilagode na novi način predavanja i izvršavanja obaveza. Bilo je dosta poteškoća tehničke prirode pogotovo kod mlađe dece i kod dece iz porodica sa lošim socio-ekonomskim statusom na primer loša internet konekcija, nedostatak uređaja, pogotovo kada ima više dece koja treba da prate nastavu u isto vreme. Učenici su komentarisali da zadati zadaci prilikom online nastave nisu bili problem, ali je bilo nezgodno objasniti nastavniku šta im nije bilo jasno. Roditelji su takođe bili pod velikim pritiskom da održe radnu atmosferu kući da im deca ne bi izgubila radne navike. Nastavnici su takođe bili u problemu tehničke prirode u vidu nedostatka uređaja, interneta, loše veze, a problem je bio i kako animirati i održati pažnju učenicima. Entuzijazam koji je bio na početku u smislu da se što više nauči, prođe, putem nastave na daljinu, kako učenika i roditelja, tako i nastavnika vremenom je počeo da jenjava, a i sistem nije bio dovoljno čvrst pa su nedostaci bili baš primetni. Vremenom, učenici su jedva čekali povratak u školske klupe, ne zbog same škole već zbog druženja, zajedničkog sedenja i pričanja na časovima, koje je bilo povećano po povratku učenika.

Da li su mere, koje su se sprovodile zbog korona virusa, uticale na psihičko stanje učenika?

  • Uticalo je na više načina. Prvenstveno, smanjen je fizički kontakt među učenicima i sama komunikacija licem u lice, dok je povećana zavisnost od mobilnih telefona, interneta i virtuelnog sveta uopšteno. Takođe, češće je dolazilo do nesporazuma između nastavnika i učenika, do problema u komunikaciji i većeg broja konflikata među decom, pogotovo u vidu elektronskog nasilja putem društvenih mreža. Povratak u školske klupe je bio na početku težak, bilo je potrebno uspostaviti nova pravila i držati se istih u okruženju koje se smatralo domaćim, kako za učenike i roditelje, tako i za nastavnike. Bilo je nezgodno gledati i opominjati učenike da drže socijalnu distancu u školi u kojoj su navikli da budu slobodni, da se grle, šapuću, drže za ruke, idu zajedno u toalet.

Da li je tačno da je sve više depresivne dece?

  • Što se naše škole konkretno tiče, nije tačno da ima više depresivne dece jer je ovo mala sredina u kojoj su deca imala socijalne kontakte nezavisno od toga da li idu u školu ili ne.

Koji uzrast dece pokazuje najvise psiholoških posledica posle korona virusa?

  • Statistički posmatrano iz ugla pedagoško psihološke službe, najvećih psiholoških posledica je bilo kod dece starijih razreda, konkretno VII i VIII, koji su se vrlo teško ponovo prilagodili na nastavu u školi i pokazivali veće promene u ponašanju u smislu poremećenih socijalnih odnosa sa vršnjacima.

Da li ste imali neku specifičnu situaciju sa nekim detetom i kakvu?

  • Bilo je dece koja se nisu uopšte uključivala u nastavu na daljinu, ali to su deca koja uglavnom neredovno pohađaju nastavu u školi, a nekih specifičnijih problema lične prirode nije bilo.

Da li postoji strah kod dece od zaraze korona virusom?

  • Generalno ne postoji, osim kod dece čiji su roditelji po prirodi senzitivniji i sa izraženom anksioznošću koji su taj model ponašanja preneli na svoju decu. Takođe, u situacijama kada je neko od članova porodice imao težu kliničku sliku usled infekcije korona virusom, javljao se veći strah od zaraze kod dece.

Kako je korona virus uticao na decu sa posebnim potrebama? Da li su imali veće potrebe da se javljaju psihologu od ostalih učenika?

  • U našoj školi je najveći broj učenika sa posebnim potrebama u nižim razredima, a s obzirom na to da su oni imali nastavu u školi, nije bilo zabeleženih problema.

Da li su prvaci imali problema sa prilagođavanjem s obzirom na to da su bili drugačiji uslovi rada?

  • Smatram da su prvaci imali najviše posledica prilikom prilagođavanja u školi, s obzirom na to da su od prvog dana škole bili podeljeni u dve gupe i da se skoro cele školske godine nisu međusobno sreli i upoznali. Prilikom prelaska u drugi razred bilo je potrebno više vremena da se naviknu na to da ih sada ima više i da je drugačiji ritam rada, recimo učiteljica ne može da se posveti više u toj meri svakom ponaosob kao pre.

Jovana Stošić

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare