Kako se odredjuje koji je budžet veći?

LESKOVAC

Na 14. sednici pred odbornicima Grad Leskovca našao se Izveštaj o izvršenju budžeta grada Leskovca za period 1.1.-30.9.2021. godine. Podnosilac izveštaja bio je gradonačelnik Goran Cvetanović koji je rekao da zahvaljujući stambilnim finansijama lokalna samouprava uspela da pre roka uplati sve poslednje rate po konkursima za finansiranje kad je u pitanju kultura, sport, informisanje i socijalna zaštita. On je naglasio i da se redovno izmiruju sve obaveze, kao i reprogrami dugovanja koji su napravljeni u periodu pre nego što je on sa svojim timom preuzeo odgovornost. Odbornik Nebojša Cakić (Za Leskovac zajedno) u svojoj diskusiji o izvršenju budžeta kritikovao je člana Gradskog veća Stefana Kitanovića ukazavši mu da za skupštinskom govornicom može da se raspravlja sa odbornicima samo na temu koja je na dnevnom redu.

„Više puta sam upoređivao naše i budžete nekih drugih lokalnih samouprava, kao i budžete koji su bili ranije. Egzaktni podaci kažu da je budžet u 2012. godini 3,511 milijardi dinara, odnosno oko 35 miliona evra. U 2013. je bio skoro tri milijarde (25,9 miliona evra), 2014. 2,844 milijarde (23,7 miliona evra), 2015. 3,106 milijardi (25,9 miliona evra), 2016. godine 3,094 milijarde dinara (23,3 miliona evra), 2017. 3,812 milijardi (32,3 miliona evra), 2018. godine 3,688 (31,2 miliona evra), 2019. 3,807 milijardi (32,2 miliona evra), 2020. godine 4,035 milijardi dinara (34,2 miliona evra).“

Cakić je pozvao Kitanovića da proveri ove podatke i na sledećoj sednici kaže šta je istina, s obzirom da je rekao da budžet nikad nije bio veći.

„Budžet iz 2012. je još vredniji u odnosu na osnovni ekonomski model, što bi ste vi trebali da kao ekonomista znate, jer je poslednjih godina i evro devalvirao, a naročito u Srbiji, jer se veštački drži kurs. kada se u poredimo sa Vranjem, mi smo 2012. imali 70% veći budžet od njih, a danas je to samo 50%, što je nekih 800 miliona dinara. Da dodamo i da je Leskovac i dalje grad sa najnižom prosečnom mesečnom zaradom u Srbiji i to Srbijom ovakvom kakva je. Temelji za propast su postavljeni, jer sve što smo imali vredno smo tzv. prijateljima iz sveta dali. Sve što su poželeli su dobili, ostalo je još vrlo malo. To se zove neokolonijalizam.“

Stefan Kitanović, član Gradskog veća, rekao je da je osnova svakog budžeta da se više zarađuje nego što se troši.

„Grad Leskovac održava stabilnost u gradskoj kasi i prvih devet meseci je završio u plusu sa 466 miliona dinara, pri čemu je saldo na dan 30.9. 524 miliona dinara, a na kraju šestomesečnog bilansa je bio 390 miliona dinara. Građani treba da budu mirni, devetomesečno ostvarenje je 72 % što je jedno od najboljih u Srbiji, jer se u Leskovcu transparentno i odgovorno upravlja budžetom.“

Mirjana Perišić (Za Leskovac zajedno) u svom izlaganju se osvrnula na Roštiljijadu.

„I dalje smatram da bi bilo pametnije, kreativnije, higijenski ispravnije, kvalitetnije da se to izmesti van centra grada. Vezano za ovogodišnju Roštiljijadu mislim da smo svi apsolutno svesni da nikakvog opravdanja za ovogodišnje održavanje Roštiljijade nije bilo, ni po pitanju finansija, kulturnih događaja ili neke posebne promocije grada, posebno u jeku pandemije s kojom se susrećemo. Brojke za ovogodišnju Roštiljijadu su apsolutna katastrofa, koja je pustila niz vodu silan narod koji je uveče dolazio da poseti manifestaciju. Ne tokom dana da bi posetio neki od 6 ili 7 štandova što je ozbiljan promašaj, a nismo imali turiste koji bi konzumirali tu hranu, jedva je došlo i tih par ponuđača sa strane. Iz budžeta je preneto 14 miliona, a realizovano nekih 9,9 miliona, od čega je ogroman deo novca dat za koncerte. Da ne pominjemo kovid redare i kontrolu, kad svi znamo kakva je bila kontrola.“

Perišić je prokomentarisala i asfaltiranje, rekvši da se ona time ne bi hvalila.

„Nije poenta samo u asfa,tu, nego napraviti i biciklističku stazu, posebno prema Lebanu, Vlasotincu, ili sada kada krene da se radi, što se par godina unazad najavljuje, put prema Vučju. Nije dovoljno samo presvlačiti asfalt.“

U replici gradonačelnik Cvetanović je rekao da u vreme Mirjane Perišić nije napravljena nijedna biciklkistička staza, nego da su građene od kako je on gradonačelnik.

„Što se tiče Roštiljijade, nju je pre 30 godina osmislio neko drugi. Ja da budem grobar Roštiljijade nemam ni hrabrosti ni želje da to uradim. Kada dođe neko drugi neka to uradi. Nije sve u finansijama i novcu. Koliko imate dana u godini kada se bukvalno na svim medijima pominje Leskovac i tu u najvećem delu u pozitivnom svetlu? Kada ste videli da loklani novinari pišu negativno o Guči, Egzitu, o bilo kojoj manifestaciji? Jedino smo mi izuzeci. Svi hoteli su bili zauzetei, nije bilo slobodne sobe. Da li su to velika sredstva? Ne znam, ja nisam ugovarao nastupe. Na štandove ne žele da izađu naši ljudi, jer u vreme održavanja su im prepuni restorani, hoteli, i nemaju kadrove kao što su konobari da budu istovremeno i na štandu i u restoranu gde im je osiguran profit. Što se tiče dislokacije, ovde je već napravljena infrastruktura i ljudi su navikli da se tu održava.“

Živojin Stefanović (Socijalistička partija Srbije) je rekao da je dosta više pominjanja 2012. godine.

„Bile su to dobre godine, ta godina je završila vodosistem Barje, a imamo nesreću sa tim jezerom jer je ono vlasništvo Republike Srbije i osnovna obaveza održavanja je na firmi „Srbijavode“ koje ima stalno neke preče poslove od toga. Što se izvršenja budžeta tiče, mislim da je lokalna samouprava s obzirom na sve uslove, uspešno završila devet meseci. ALi, kad su u pitanju kapitalni objekti moram da skrenem pažnju, sramota me je nekih stvari. Od 2010. godine non-stop ubacujmeo program „Orion“, 900 miliona za proširenje kanalizacije na 18 naseljenih mesta. I evo sad opet, a izvršenje je 1,5%, odnosno 13,7 miliona dinara. Ili da počnenmo ovo sa realizacijom ili da ga više ne pominjemo. Pominje se i dalje linija mulja, samo 50% potrošeno, a čuo sam da je taj objekat završen. Drago mi je da će do kraja godine biti završen Gradski trg i što se dinamika izgradnje stadiona odvija predviđenim rokom.“

Dragan Savić (samostalni odbornik) predložio je da se u narednim izveštajima stavi i naznaka na šta se koja pozicija odnosi, da se ne pominju samo brojevi.

„Onda će odbornicima biti lakše da prate. Nedopustivo je i da tehnička služba ne sredi materijal, nego do 60. strane ide na jedan način, a od 60. na drugi.“

Razmatran je i rebalans budžeta, a gradonačelnik Cvetanović u obrazloženju je rekao da je razlog za donošenje ove odluke bolje ostvarivanje prihoda u prvih deset meseci tekuće godine i projekcija njihovog ostvarenja do kraja godine, kao i preraspodela rashoda. Cilj je da se sredstva preraspodele na pravi način preusmere na ono što je prioritet. Ovom odlukom planiraju se ukupni prihodi u iznosu od 4.674.243.000 dinara što je za 118.121.000 dinara više u odnosu na prvobitni plan. Revidirana je pre svega pozicija prihoda od poreza na zarade, koji je povećan za 154 miliona dinara. Uvećan je i porez na prihod od samostalne delatnosti za oko 50 miliona dinara. Svo ovo je posledica povećanog broja zaposlenih, ali i uvećanih zarada. Porez na prenos apsolutnih prava nepokretnosti po rešenju Poreske uprave povećan je za šest miliona dinara usled povećanja prometa nepokretnosti. Za sedam miliona su uvećani i prihodi od firmarina. Za 13 miliona više od planiranog su uvećani prihodi od doprinosa za uređenje građevisnkog zemljišta. Ima i manjih ostvarenja, kao što su transferi od drugih nivoa vlasti za 27,1 miliona dinara, jer su indirektni korisnici budžeta grada dostavili izmenjene finansijske planove u kojima su planirali manji iznos sredstava. Najveće umanjene beleži stavka prihoda od prodaje nefinansijske imovine sa 185 na 85 miliona dinara, jer će licitacije biti održane u decembru mesecu i očekuje se prihod u narednoj godini. Rashodi su planirani u iznosu od 4.674.243.000 dinara. Neznatno su uvećane naknade u naturi i na ime nabavke novogodišnjih paketića, kao i socijalna davanja zaposlenima. Najveće povećanje beleže troškovi za plaćanje novčanih kazni i penala, koji su uvećani za enormnih 145 miliona dinara u odnosu na predviđeno. Novčane kazne i penali na osnovu rešenja sudova se u najvećem delu odnose na naplatu na osnovu rešenja pitanja imovine i faktički eksproprijacije za zauzeće javnih površina prizemnih puteva što se dešavalo pre 30 i više godina. U grupi korišćenje usluga i roba zabeleženo je umanjenje od 47 miliona dinara, jer je došlo do smanjenja rashoda po osnovu nabavke materijala, specijalizovanih usluga i rashoda po osnovu tekućih održavanja, dok su povećani troškovi usluga po ugovoru. Obezbeđen je i novac za dodatno uređenje infrastrukture na teritoriji grada.

Nebojša Cakić (Za Leskovac zajedno) rekao je da u ekonomiji je moguće neke stvari izvesno vreme prikriti i drugačije prikazati, ali da dođe i vreme otrežnjenja.

„Svako povećanje zarada treba da ima za podlogu veću produktivnost, robnu proizvodnju, ali u Srbiji misim da nije tako, nego je posledica zaduživanja. Druga stvar je prodaja svih resursa koje ova zemlja ima, da li je to voda, zemlja, banje… Tendencije su počele da se pokazuju, a to je stopa inflacije, koja će ove godine biti blizu dvocifrene. Generalno, lagano ulazimo u nešto što se zove povećanje plata, cenama i usluga, a kada se u to krene uvek je u šteti najobičniji građanin sa najmanjom zaradom. Povećanje zarada se kod nas uglavnom povećava kod budžetskih korisnika, a kod privatnih preduzetnika je to u znatno manjem obimu, što je loše, jer govori da nema povećanja proizvodnje.“

Nenad Zdravković (Za Leskovac zajedno) smatra da ono što odlikuje poštovanje jedne vlasti od strane republičkih nivoa su kapitalni projekti gde država ulaže i daje novac nekoj lokalnoj samoupravi, da se nešto kapitaslno izgradi, da ne bude samo grebani asfalt.

„Kapitalni projekti se iz godine u godinu ne izvršavaju. Žalosno je da je preko „Orio“ projekta još 2009. godine namenjeno 900 miliona i niko do sada nije povukao ta sredstva. Niko nema ideju šta da uradi sa tim parama. Za mene su frapantne nule u budžetu, kao što je tekući dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica. Neko je planirao, ali je loše planirao. Prihodi od uvećanja celokupnog poreskog duga u postupku prinudne naplate 7,2 %. Primanja od prodaje zemljišta u korist nivoa gradova 8,8%. Verovatno se neka kombinaicja izjalovila, pa nešto nije prodato. Unapređenje energetske efikasnosti, piše 325 miliona i dve prazne kockice. Zašto nisu stavljene nule, možda što do kraja godine očekujete uplatu? Našao sam i stavku sa minusom od 0,1%, znači da je umesto prihoda tu napravljen trošak. Sve što može da donese neki glasić na izborima ima prioritet da se radi, a sve što ima strateško lociranje za budućnost i da bude Leskovac mesto važno za ostanak, tu smo već u problemu.“

Dragan Savić, samostalni odbornik, rekao je da se ne seća da je video da rebalans budžeta u prihodovnoj strani ide „na gore“ i da je to za svaku pohvalu.

„Meni je jedino bizarno objašnjenje kada su transferi iz republike, gde se kaže na osnovu novih finansijskih planova koje su postavili direkni ili indirektni korisnici. Prosto je neverovatno da se neko odriče nečega što republika daje!? Realizacija devetomesečnog budžeta je 60%, a kada se poveća ova prihodovna strana, mislim da je nemoguće da stigne do 100 za tri meseca.“

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare