Kako se kontrolišu bezalkoholna pića u Srbiji?

BEOGRAD

Više osoba iz Hrvatske završilo je u bolnici nakon što su pili Koka-Kolinu flaširanu vodu. Nenad Vujović iz Ministarstva poljoprivrede kaže za RTS da se ti sporni proizvodi nisu našli na tržištu Srbije. Ističe i da su pojačane kontrole bezalkoholnih osvežavajućih piće

Već nekoliko dana iz Hrvatske stižu vesti da je više osoba završilo u bolnici pošto su pili Koka-Kolinu flaširanu vodu. 

Osim u Rijeci, Zagrebu i Varaždinu, slučajevi trovanja prijavljeni su i u Splitu i Karlovcu. Koka-Kola je saopštila da je povukla te proizvode sa hrvatskog tržišta.  U 10 hrvatskih bolnica pregledane su ukupno 34 osobe zbog sumnje na trovanje gaziranim pićima, od kojih je četvero imalo erozivne ozlede, a od ukupnog broja pacijenata 32 ih je otpušteno kući, dok je dvoje hospitalizovano, pokazuju podaci Ministarstva zdravstva Hrvatske, objavljeno je na osnovu podataka Ministarstva zdravlja. 

Nenad Vujović iz Ministarstva poljoprivrede kaže za RTS da se ti sporni proizvodi nisu našli na tržištu Srbije. Ističe i da su pojačane kontrole bezalkoholnih osvežavajućih pića.

“Prvo što smo uradili je da proverimo da li je takav proizvod na našim rafovima ili nije. Taj proizvod se nije našao na našem tržištu, ali to nas nije sprečilo da mi nastavimo dalje kontrole”, poručuje Vujović.

Na pitanje šta je uzrok trovanja vodom u Hrvatskoj, Vujović kaže da ni u Hrvatskoj nisu sigurni o čemu se radi.

“Prve analize koje su stigle jeste da su njihove laboratorije potvrdile da u toj vodi nema ničega što bi bilo tako iritantno za grlo i potrošače”, ističe Vujović i dodaje da ćemo sačekati istragu. “Mi smo ovde obratili pažnju da vidimo kakvi su proizvodi te firme kod nas na našem tržištu.”

Kontrolišu se pesticidi, teški metali, vrše se i mikrobiološka ispitivanja

Govoreći o tome kako se u Srbiji kontrolišu bezalkoholna osvežavajuća pića, objašnjava da su jedno proizvodi iz uvoza, a drugo proizvodi na domaćem tržištu.

“Proizvodi iz uvoza, kao i svi ostali prehrambeni proizvodi, ne mogu da uđu a da ih ne pregleda fitosanitarna inspekcija. Posle provere prateće dokumentacije, procene rizika da li nešto treba odmah da se ispita u laboratoriji, proizvod se nađe na domaćem tržištu uz obavezu uvoznika da on garantuje da je taj proizvod bezbedan i obezbedi dokaze za to”, navodi Vujović.

Kada je reč o domaćim prehrambenim proizvodima, naglašava da je to bezbednosni sistem koji kontroliše Ministarstvo poljoprivrede i to tako da vide da li su preduzeti svi koraci da taj proizvod bude bezbedan.

“Naravno, tu je i monitoring naše službe, koja po našem planu na godišnjem nivou uzima uzorke da bi proverila da li ovaj sistem funkcioniše”, dodaje on.

Ukazuje da se sve provere vrše u referentnim laboratorijama.

“Mi imamo preko 50 laboratorija koje ozbiljno mogu da rade analize. Ministarstvo poljoprivrede svoje službene kontrole vrši koristeći usluge tih laboratorija. Kada se službeni uzorak uzme, mi preko tih laboratorija ispitujemo te uzorke. Imamo dovoljan broj dovoljno obučenih ljudi da tako nešto ispitaju u veoma kratkom roku”, kaže Vujović.

Na pitanje šta se sve kontroliše, Vujović kaže da ako govorimo o osvežavajućim bezalkoholnim pićima, kontrolišu se pesticidi, da li se u njima nalaze teški metali i da li su mikotoksini prisutni, ali da se vrše i mikrobiološka ispitivanja.

“U svakom slučaju, postoje pravilnici koji definišu parametre koje treba pratiti kod tih proizvoda. Ukoliko se u svetu pojavi neka novina, onda pojačavamo kontrolu u tom smislu”, napominje Vujović.

Veliki proizvođači imaju i interne kontrole

U slučaju trovanja u Hrvatskoj reč je o velikom proizvođaču. Ističe da takve kompanije imaju i svoje interne kontrole.

“Kao inspektori lako ćemo kontrolisati taj deo velikih sistema, jer oni imaju uređenu dokumentaciju na pravi način i brinu se o svojim proizvodima”, kaže Vujović.

U tom smislu objašnjava da je lakša kontrola u velikim kompanijama nego u manjim.

“Svi oni imaju velike sisteme i timove, tehnologe, hemičare koji se brinu o bezbednosti i kvalitetu. U ovim manjim, naravno, to nemaju. Tu onda nastupamo kao inspektori i onda radimo taj deo posla”, napominje Vujović.

“Čak i ako postoji samo sumnja proizvod se odmah povlači iz prodaje”

Objašnjavajući kako izgledaju te kontrole, kaže da se pre svega se postavi procena rizika na koji način i u kom nivou će kontrolisati dotičnog proizvođača.

“To je plan koji je zasnovan na osnovu svih informacija koje mi imamo o tom proizvođaču – da li se u prethodnom periodu nešto dešavalo loše, da li imamo informacije da je njihov proizvod rizičan. U svakom slučaju, po tom planu mi kontrolišemo tog proizvođača. Pre svega kontrolišemo da li je on uspostavio sistem koji garantuje da proizvodi bezbedan proizvod, što je na kraju krajeva u zakonu zapisano. Ukoliko je sve to u redu, mi onda u tom drugom krugu preko monitoringa proveravamo da li to što smo proverili na licu mesta i na tržištu funkcioniše, uzimajući uzorke, dobijajući rezultate”, naveo je Vujović.

Advertisement

Ističe da ako se ustanovi da nešto nije u redu, taj proizvod se odmah povlači iz prodaje.

“Odmah, istog momenta, što se tiče poljoprivredne inspekcije, mi istog momenta reagujemo na pravi način – povlačenje robe i zabrana prometa. I to od onog momenta kada se čak i sumnja, ne samo kad imamo dokaz da je proizvod nebezbedan”, ukazuje Vujović.

Dodaje i da je zakonska obaveza proizvođača da isto to uradi ukoliko sam ustanovi da postoji sumnja da proizvod nebezbedan.

Pojačana kontrola u Srbiji

Govoreći o tome da li je nakon ovih slučajeva trovanja u Hrvatskoj pojačana kontrola i kod nas, Vujović kaže da je upravo jedan od načina planirana kontrola na osnovu svih informacija koje dobijaju sa strane.

“Ovo je jedna situacija gde smo dobili određene informacije, na osnovu toga pojačavamo naš nadzor u toj oblasti i na kraju krajeva rezultat je uvek zaštita potrošača, to nam je cilj i to pokušavamo da uradimo na pravi način”, dodaje Vujović.

 Ističe da je ta kontrola pojačana i na granicama, pri uvozu tih proizvoda, a ne samo na rafovima.

“Govorimo o svim službama, pre svega zato što je to proizvod iz uvoza. Moje kolege iz Uprave zaštite bilja su već preduzele mere, razgovarao sam i juče i prekjuče s njima, imaju informaciju da se nešto dešava, svaki proizvod i sličan proizvod koji se nađe sada se posebno posmatra”, kaže Vujović.

U Hrvatskoj zaziru od koka-kole

Gosti restorana i kafića u Hrvatskoj primetno zaziru od Koka-Kolinih i drugih gaziranih pića nakon pojave trovanja proizvodima iz asortimana te kompanije, javila je danas agancija Hina, navodeći izjavu predsednice udruženja ugostiteljskih delatnosti Hrvatske privredne komore (HGK) Jelene Tabak.

Udruženje ugostitelja HGK deli mišljenje da je u vezi s trovanjem najvažnije da ne bude još slučajeva ni opasnosti po ljudsko zdravlje, a svakako je primetno da postoji otklon od potražnje za Koka-Kolinim pićima u ugostiteljstvu, rekla je zagrabačkoj agenciji jelena Tabak iz udruženja, koja se i sama bavi ugostiteljstvom. 

“Ono što znamo je da, otkako su trovanja potvrđena, nitko više ne pije Koka-Kolu i njene proizvode, a postoji i otklon od svih drugih gaziranih pića”, navodi Tabak. 

Izvor: Vreme

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare