Kako sam postao državni neprijatelj broj 1

LESKOVAC

  Sedimo neko veče komšija Noce i ja, pijemo pivce ladno, ko ženine noge i pričamo si neobavezno. A dosadno nam, bože čuvaj. Noce predloži da vrljamo kamen s ramena il da ripamo preko komšijski plot ko Kolin Džekson preko prepone. Sigurno neste čuli za njega, al’ beše mnogo brz na ripanje preko prepreke, beše po brz i od nas, onaj put, kad nas juri komšija što mu krademo trešnje. Ajde bre, sad će pa da trčimo u ovej godine, nego bi mogli da igramo neku igru bez trčanje, a još bolje sa sedenje.

   Lele, seti se. Predložim ja, Nocetu, da igramo pajčići, a za pomlade generacije klikeri. Super igranje, nema trčanje a kreće se s liniju ili od liniju kako više volite. A onda kuj kome pogodi pajče nosi ga i igra se sve dok ti ne isprazne džepovi. 

   Može, zaraduva se Noce i predloži da pozovemo i drugari iz Niš, Kruševac, Paraćin more iz celu Srbiju će gi vikamo, pa kom opanci kom pajčići. Ja se složi s predlog. Nego, koj će da opravlja svi ti igrači kad navale ko muve na lepak, svako pajče u ovo sirotinjsko vreme mnogo znači.

   Pomrda malo, pa ajd, koje ću, složi se, ja ću budem organizator. Koje mi teško, još ću i da zaradim. Koj stane na liniju uđe s pajče i ni luk jeo ni pajče igrao, pun džep s’pajčići do ranu zoru.

  Vi se sad pitujete kakva je bre to pajčijada po mrak pa do zoru. Po mrak je nekakio uzbudljivije a i nema kibiceri pošto tad spiju ko dupići. I bogami baš nam lepo krenu. Noce vodi račun od objekat ja obezbeđujem potrepštine i da sve lepo funkcioniše od liniju. Tek što beše zarada, kad neki zadrt igrač izgubi svi pajčići, ja mu odma dam oni kvalietni, al mora dodatno da mi vrne. Uglavnom počemo i tompusi da pušimo, onako sportski, ko onaj što upropasti Partizana.  E da Vučelić, seti se. Pa sedenje po kafići pa pićence i mezence, more i ženske navališe, al ja begam od nji, da ne poginem od prijateljsku vatru. Moja Persa ima ladan tiganj, koji začas postane vatreno oužje.

  Teramo ti mi tako s pajčići, bogami ubavo beše. Al ko sve u život beše slatko ali kratko. Jednu noć onako u vreme kad se igrači taman zagrejaše i prođoše po jednu liniju i počeše pajčići da menjaju džepovi puče nešto, ko topovski udar za Novu godinu, kad ga vrljimo u komšijsko dvorište.

   Lelke boške, koje toj bi, ma ne rekosmo ni ovas,  vrata od pajčionicu se razleteše ko crkveni golubi i unutra utrčaše nekakve kornjače s onija automati što se ne čujev nego samo sikćev ko ljuta guja. Koje da rabotimo, svi poljubismo patos naš nasušni, dok one kornjače i još bulumenta nekakva, što se vikav forenzičari ne slikaše celu pajčionicu i ne uzeše sve što imamo po džepovi. Ma ne beše im dosta što nas traumiraše,  nego nas još odvdoše na kafu kude nji u nekakvu stanicu. Mene neje onoj baš ličilo na stanicu. Možda je toj bila ona naša nova železnička, al kako ne radi podugačko, zabravija sam i kako izgleda. Bogami beše to baš dobra kafa uz prijatan razgovor s oni fini ljudi. Uzeše nam generalije i adrese, valjda smo im se tolko dopali pa oće nekad i da navrnu da kod nas popiju kafu.

  Kad dođo doma, bolje da nesam, Persa da me ubije. A bre ženo mani me, posle kafu mi neje do pričanje, a ona se raskrekala ko raskvocana kokoška. Pituje me čitao li sam novine. Svi pričav da smo nadrljali i sad ni Veternica ne mož da nas opere. Mislim se sreća što ne može, kolko ima u nju šporeti i bela tehnika bolje prodavnica s belu tehniku  da se tam otvori.

  Kad vido šta sve pisuje za mene i toj da sam nekav organizator i da neje u red to što smo igrali pajčići po mrkli mrak, jer deca mogu da se ugledaju na nas pa i će ona da počnev da igrav pajčići.  Aj što će igraju nego će gi pogubiv po mrak, pa će nastane i šteta za njini roditelji, a i komšije će ispadnev grbavi i ako nesu ništa imali s igranje.

Tako ti napravismo štetu Noce i ja za cel Leskovac al se mi ne davamo nesmo mi onija što dođev do provaliju pa se zaustave, mi idemo napred, brže bolje, jače.

Predrag Radosavljević

Prati
Obavesti me o
guest

3 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Nemanja
Nemanja
1 godina pre

Dobar!

Valjda - soćke?
Valjda - soćke?
1 godina pre

Ima li nastavak? Ova, valjda, “satira” je skroz neduhovita i besmislena, pa se nadam da će autor u drugom delu izbriljirati.

Đole
Đole
1 godina pre

Obično je nastavak na adresi 6.Septembar. 2, 16000 Leskovac ili Milke Protić bb. 18000 Niš, posebno kada se izbriljira.