LESKOVAC

Kada u Leskovcu želite da kupite knjigu reći će vam da odete kod Stošića na Širokoj čaršiji. I tako su prezime Stošić i radnja u kojoj možete da kupite knjigu postali isto – Knjižara Stošić. Godinama je tako. Ali, njen vlasnik se boji da za ovu godinama jedinu knjižaru u Leskovcu koja živi isključivo od prodaje knjiga – ovo bude poslednja godina, ako joj ne pomognemo kupovinom knjiga. I tako, kupujući knjige njoj, ovoj omiljenoj knjižari pomognemo da ne stavi katanac na vrata.
Čuli ste, naravno, za Dragana Stošića?
Oni koji ga znaju i poznaju kažu – i da ga nema trebalo ga je izmisliti.
Ali, mi ne moramo da ga izmišljamo jer on je uvek tu – „kad se iz Široku čaršiju skrene u onoj sokačence prema Vasu Vulkanizera, knjižara je s leve strane i iznad vrata piše – KNjIŽARA STOŠIĆ.
Dragan i da oće i da neće – ne može biti bez prijatelja. Takva mu sudbina. I toj nije prijateljstvo od danas do sutra i idi mi dođi mi! Toj je prijateljstvo zašvajsovano – zauvek. Njegovi najbolji prijatelji su knjige, pisci i čitaoci koji kupuju knjige. I uvek su verni prijatelji – odani do kraja! Nikada vas neće izneveriti, popreko pogledati, niti će vam reći ružnu, preku ili prejaku reč..

Pune police prijatelja. I uvek su zajedno, uz međusobno uvažavanje i poštovanje. I uvek su tu i kad treba reći laku noć, dobro jutro, dobar dan! Ujutru otključa vrata i, zavisno od toga s kim želi toga jutra da priča o bilo čemu ili otputuje u bilo koju zemlju, Dragan Stošić ispruži ruku, uzme knjigu sa police i pričaju koliko i o čemu hoće i dokle hoće! Kad završe razgovor on vrati knjigu u raf, stavi šešir na glavu i ide da se malo proluftira po Široku čaršiju ili popije kafu… A događa se da prođe čitav radni dan, a da ne progovore ni jednu jedinu reč. I niko se ne naljuti zbog toga. Jer i ćutanje je sastavni deo prijateljstva –događa se tako čoveku – da naiđu dani kad mu nije ni dočega. I prijatelji na policama u knjižari to itekako razumeju…
Sa tim istim prijateljima – knjigama, piscima i čitaocima koji dolaze u njegovu knjižaru da kupe knjige – selio se više puta. Jer Dragan Stošić nema svoj, kako kažu – dućan za prodaju knjiga. On ima samo ljubav za knjigu i knjige prodaje u radnji koju je uzeo – pod kiriju! Kaže da je do sada bio podstanar nekoliko puta. Najduže je bio kirajdžija u zgradi Leskovačkog kulturnog centra i tu je bio poznat kao – Kafe knjižara Stošić. Tu je priređivao književne večeri, ustanovio i dodeljivao nagradu za humor, tu su dolazili da se druže pisci, recitatori, slikari, muzičari .. sve ono što zovemo – kultura grada.
A onda je i odatle morao da se iseli – dobio je otkaz jer više nije mogao da plaća veliku kiriju.. Našao je i preselio se u manji lokal, ali neuslovan, pa je vrlo brzo po uselenju ponovo ispraznio rafove, knjige stavio – koliko je mogao pod miške, a najviše u kartonske kutije i put pod noge uselio se u – novo dućanče. Ovoga puta na sam ćoš preko put nekadašnjeg Kondira, odnosno prodavnice Lili i Šop Đokićeve kuće..
I sad je tu. Kao podstanar. A dokle – ,,će vidimo i će se čuje!’’. I tako smo, prateći put knjiga, došli do toga da ovoj knjižari sa najdužim stažom od svih knjižara u gradu samo ljubitelji knjige mogu da joj pomognu – da dođu i kupe knjige…

Sava Dimitrijević