LESKOVAC

Kako je situacija sa pandemijom Kovid 19 uticala na porodicu i mlade
ljude, pitali smo Marinu Stefanović-Momčilović, porodičnu
psihoterapeutkinju.

“Zaista je uticala”, kaže Stefanović-Momčilović.

” Porodicu čini više generacija, a pod mladima podrazumevam i adolescente i decu.

Korona kao nepoznat virus je kod nas izazvala strah, a kada imamo strah od nečeg

nepoznatog logično je da možemo da pravimo različite predstave šta je to što nas
čeka. Izostanak s posla, odnosno rad od kuće, škola koja je na
daljinu, naterala je porodicu da se silom prilika mnogo više druži i
bude u zatvorenom prostoru nego što je to u nekom normalnom stanju. To
znači da su roditielji i deca zajedno, objašnjava ona.

” Ako uporedimo sadašnju porodicu i porodicu iz nekog socijalističkog vrmena koje pamtimo mi stariji,
znamo da su imali jedno centralno mesto, dnevnu sobu, gde su se
okupljali, i da su bili u ovoj situaciji čini mi se da to ne bilo
strašno. Mnogi kažu da je porodica u krizi jer su sada, možda, važnije
neke druge vrednosti, jer se rodtelji bave sa jednim ili dva posla,
da su mladi malo više upućeni na neke svoje vršnjake i sada se dešava
vanredno stanje i da smo svi zajedno. Komunikacija između mladih i
njihovih roditelja je loša”, dodala je Stefanović-Momčilović

NEMAJU ZAJEDNIČKE TEME

“Moje iskustvo, s obzirom na to da radim u dispanzeru, odnosno sa
roditeljima koji imaju malu decu, u Savetovalištu za mlade sa
adolescentima, ali i kao psihoterapeut sa celom porodicom, odnosno sa
odnosima u porodici i načinom na koji oni komuniciraju. Dakle, veliki
je problem zato što deca nisu navikla da budu sa roditeljima, da
pričaju sa njima, oni nemaju zajedničke teme jer ih niko nije ni
nametnuo, niko nije tražio od njih da sa svojim roditeljima pričaju.
Ja odgovorno tvrdim da deca zaista ne znaju da pričaju sa roditeljima
i sada, odjednom, evo nas sve zajedno u jednom istom prostoru gde nas
vezuje strah i zabrana da izađemo da se vidimo sa vršnjacima. Zato je
to bio veliki problem. Ako izostavimo u stvari razgovor na temu šta je
korona, koliko je obolelih, koji su simptomi, jer ja to ne znam, to je
individualno i vrlo su šarenoliki, možemo da govorimo o našem
mentalnom zdravlju, šta se sa nama dešava kada su naše emocije
uzburkane. Emocije su i strah, i bes, ljubav…

Ako se radi o porodici koja je funkcionalna i ima na neki način dobre odnose, onda je to
dobra podloga da se još više zbliže. Ako su disfunkcionalne i ako
svako ima neki svoj posao sa strane i neki svoj privatni život sa
strane, a to se često dešava, ond ase desi da oni međusobno imaju
velike konflikte.

KONFLIKT

Konflikt sam po sebi ne mora da znači da je
negativan, iz rasprave može da se izrodi nešto dobro. Jedna žena je
meni rekla da se rastala sa mužem zato što se nisu svađali. Naizgled
paradoksalno, ali nije tako… Gubitak posla, koji je uslovila korona,
je izazvala i lična nezadovoljstva. Ako ja lično ili bilo ko
nezadovoljstvo unesem u porodicu, pa tamo nemam sluha za onog drugog
ko sada ima malo više posla, npr. ženska populacija, onda se opet
stvara konflikt. Ako deca, kojoj ne možete da objasnite da više ne
mogu da idu u školu i da se druže s vršnjacima na ulici i to kada oni
hoće, onda se opet stvara konflikt. Tako je nastao jedan opšti haos u
porodici i to je period kada ja, kao stručno lice, sam mogla samo da
pretpostavim šta će da se desi. To je bila vanredna situacija i svi se
tada nekako stisnu i pokušavaju da kako znaju i umeju to prevaziđu.
Tek nakon toga, kada su malo kočnice popustile, na površinu isplivava
sve ono što im se dešavalo i kad ane znaju šta da rade sa tim. Ja
lično kao porodični psihoterapeut imam mnogo više posla nego što sam
ga imala pre toga, to je činjenica”, prenosi nam.

ZBOG ČEGA LJUDI TRAŽE POMOĆ?

Na pitanje koji su glavni problemi sa kojima ljudi dolaze kod nje da traže pomoć a
povezani su sa koronom Marina Stefanović-Momčilović kaže da ” najčešće bračni parovi dolaze i dobro je dok oni vide da imaju problem, jer tu postoji nada da mogu da poprave svoje odnose”.

” Sada više ne mogu samo da tvrdim da žene dolaze da
traže pomoć, traže i muškarci. Direktna posledica toga je da žena kaže
da više ne prepoznaje svog muža, da to nije onaj čovek za koga se ona
udala, da on sada ima sasvim druge stavove, da se drugačije ponaša. Na
moje pitanje kako to nije ranije primetila, odgovor je da svako ima
svoj posao i da se vrlo malo zadržavaju u kući. Ljudi se dopisuju
papirićima, kojekakvim stikerima koje kače na razne strane, mobilnim
telefonima, a to je daleko od one porodice koju mi znamo i
kakva treba da bude”, upozorava..

Na pitanje koji problemi najviše muče mlade a direktna su posledica situacije sa koronom, naša sagovornica kaže ” Ako mislite konkretno na adolescente, njima je najveći problem
bio to što ne mogu da se druže sa vršnjacima i što moraju da roditelji
imaju uvid u elektronski dnevnik, da čuju njihova predavanja i njihove
odgovore. To je njih najviše iritiralo, a samo nerazumevanje od strane
roditelja, to je oduvek bilo, alil ovo sada je nešto što prevazilazi
sva moja iskustva koja sam imala i kao dete, kao adolescent ili kada
su moja deca bila adolescenti, što jeste alarmantno. Ono što sam
videla kod mnogih mladih je to da su nam deca postala centar porodice”, konstatuje.

DECA

Marina Stefanović-Momčilović upozorava da se bračni partneri zanemaruju i “zato nemaju dobre odnose i imaju konflikte i nemaju partnerske odnose”.

” Zato što oni odmah stupaju kao roditeljski par i deca su nam centar sveta. Tako kreće od uzrasta sa dve godine, sa pet godina, pa dete krene u školu, njihove potrebe su na prvom
mestu, želje im se ispunjavaju… Lako ću ja ispuniti želju deteta
kada ima tri godine, jer njegove želje ne mogu da budu ne znam koliko
velike i da ih ne mogu ispratiti time što ću ga negde odvesti i
nešto mu kupiti. Mi uglavnom ukazujemo na to da odatle kreću zabrane,
granice deci, da ne morate da im priuštite baš sve što oni žele, jer
će njihove želje sve više rasti, a onda više neće igrati najbolju
ulogu ja ću se odreći svega kad moje dete nešto poželi. U redu je,
odreći ćete se svega, ali kada više nemate čega da se odričete, onda
će deca krenuti drugim putem.

Roditelji se najviše plaše odgovora tinejdžera koji kaže „Dobro, ako ti nemaš, ja znam kako ću da zaradim,
prenesem nešto odavde dovde i dobijem novac“, a tinejdžerke kažu
„Dobro, znam ja kako ću da zaradim novac, to sad vrlo lako ide“… I
naravno, šta roditelji mogu da pomisle, otići će da se bavi nekim i
nečim što nije dobro i onda gledaju da im nadokonađuju sve dok to ne
ode dođavola…”, objašnjava Marina Stefanović-Momčilović.

Na pitanje koliko takvom stavu i ponašanju dece doprinosi i sveukupna
atmosfera i promocija takvih vrednosti konstatuje “u mnogome”.

” Stalno pričam o tome da su se poremetile vrednosti. Sada više nije važno da imamo znanje, važno je da umemo.
Oni vide jedni od drugih, a sada da ne prozivamo sve medije, ali šta
oni mogu da vide na televiziji, koje vrednosti su sada najvažnije? Da
izgledam lepo i da ima neko ko će da me vidi tako lepu. Na žalost,
celokupna situacija je sada takva da mladi sada misle da na lak način,
i to je najinteresantnije, da roditelji kada dođu kod mene pitaju kako
da ih spreče da ne odu, jer maštaju o velikom novcu i o tome kako da
zarade veliki novac. U ovom trenutku je najviše u ekspanziji kocka i
to je jedna sasvim drugačija priča o toj vrsti zavisnosti”, upozorava.

MENTALNO ZDRAVLJE MLADIH

Na pitanje koliko na mentalno zdravlje mladih sve ovo utiče, a izazvano je
delimično i koronom Marina Stefanović-Momčilović kaže da je “izazvano ne koronom kao virusom, nego situacijom koju je izazvala ova pandemija”.

” Deca se čak i ne plaše, mladi i ne znaju da se plaše kada govore o koroni, jer ne znaju kako izgleda. Oni se više plaše da će ponovo biti zatvoreni, da neće moći da izlaze, da se
druže… Mentalno zdravlje je najvažnije, ali niko ga ne promoviše i
niko ga i ne vidi, da li je neko mentalno zdrav ili je… Ništa novo
neću reći kada kažem da depresija ima 1000 lica i zaista viđam mnogo
roditelja koji su u depresivnom stanju i koji funkcionišu na nivou
svakodnevnih rutina, a da nemaju kapaciteta da se s tim nose. Meni je
žao kada čujem da neke majke kaže „E ne mogu sada i njime da se
bavim“. Kako ne možeš da se baviš detetom? Dete je moje i u 26 godina i
ja se bavim njime, a ono je sada dobilo posao i četiri meseca ne može
da ode na taj posao zato što je rat u Ukrajini”, objašnjava naša sagovornica.

 „Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova
koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš.
Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju
stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“