Kako do istinske ravnopravnosti osoba sa invaliditetom

NIŠ

 

“Jedan od prioriteta Evropske unije je da dođe do istinske ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u društvu’,  rekla je menadžerka EU info kutka Niš Danijela Vučić na otvaranju tribine pod nazivom ,,Međunarodni akti – putokaz ka dostojanstvu osoba sa invaliditetom’’, održane povodom 10 godina od usvajanja Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom.

,,Nijedno društvo koje smatramo demokratskim i otvorenim nije samo od sebe došlo do poštovanja ljudskih prava i prava osoba sa invaliditetom. Uvek je to bila posledica udruženog delovanja osoba sa invaliditetom’’, ocenio je Ivan Novković, upravitelj PONS fondacije , koja je organizovala tribinu.

Osobe sa invaliditetom moraju da imaju pravo donošenja odluka kao i kontrolu donetih odluka, da budu aktivni učesnici, a ne pasivni posmatrači.

“ Mnogo je kategorija koje su na marginama zbivanja. Ta marginalizacija zavisi od njih samih. Oni moraju sami da se animiraju, na nov način da  razmišljaju, da shvate da postaju subjekti a ne pasivni posmatrači onoga što se zbiva oko njih. Treba ohrabrivati ove ljude da moraju da uzmu život u sopstvene ruke, da kreiraju politiku,  donose odluke. Od kojih zavisi kvalitet njihovog života“, rekao je Miroljub Marjanović, predsednik upravnog odbora Fondacije PONS.

U svetu postoji 10 posto osoba sa nekim oblikom invaliditeta. U svakodnevnom životu oni se susreću sa različitim preprekama – fizičkim, arhitektonskim, obrazovnim i socijalnim. Čak i porodica može da bude barijera, kada su sobe sa invaliditetom prezaštićene. One u tom smislu gube na subjektivitetu.One moraju same da odlučuju o stvarima koje se tiču njihovog života.

Mnogo toga se poboljšalo na planu kvaliteta života invalida.  Za prevoz se sve češće koriste autobusi sa spuštajućim podovima, grade se rampe.

„Nešto se dešava. Organizacija invalida je uspela 2002. godine da izmenimo zakon koji predviđa da investitor stanova mora da urade odgovarajuće rampe za pristup lica koja koriste kolica, majki sa decom u kolicima, starih osoba. Međutim on se u praksi vrlo loše primenjuje“, rekao jemarjanović i dodao: „ Mora se ići na podizanje svesti o potrebi jednog humanog stanovanja. Pri tome da ne naruši izgled ambijenta i objekta. U Nišu je veoma lepo i funkcionalno urađeno sa pristupom do Pozorišta . U centru grada su to uradile ozbiljne korporativno odgovorne firme“.

Svoja iskustva sa nerazumevanjem okoline prema disleksiji od koje pati sa prisutnima je podelio Marko Živanović koji je, uprkos teškoćama pri čitanju uspeo do sada da položi 27 ispita. ,,Za osobe sa ovim poremećajem bi najbolje bilo da se usvoji nešto od standarda Evropske unije. U našem društvu, čak i u svetu medicine, trenutno vlada veliko nerazumavanje disleksije’’, ocenjuje Živanović.

Ono što mnogim opštinama fali, posebno manjim opštinama na jugu Srbije, su lokalni akcioni planovi za poboljšanje uslova života osoba sa invaliditetom, posebno kada su u pitanju mlade osobe, inkluzija u društveni život, umetničko stvaralaštvo, obrazovanje i učešće u političkom životu, rekla je Maja Kamenov iz Centra za razvoj civilnih resursa

,,Niš može da se pohvali da je imao ženu sa invaliditetom koja se kandidovala na poslednjim izborima za predsednicu opštine. S druge strane, Srbija i dalje nije donela zakon po kome su roditelji izjednačeni sa negovateljima’’, navodi Kamenova.

U Srbiji se u toku  izrada Predloga strategije o poboljšanju uslova života osoba sa invaliditetom.  Strategija bi trebalo da bude usvojena do 2020 godine.

Traba skupiti lične hrabrosti. Život se sužava ili širi proporcionalno ličnoj hrabrosti, poručeno je sa tribine.

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare