LESKOVAC
Da li centri za socijalni rad u Srbiji, na dekvatan način komuniciraju sa medijima, a posredno i sa javnošću i u kojoj su meri sami krivci što im se, često nezasluženo, pripisuje odgovornost za negativne pojave, čiji su akteri njihovi korisnici, neke su od tema kojima se bavila današnja radionica u organizaciji Organizacije ‘’Amity’’, namenjena zaposlenima u organizacijama socijalne zaštite na teritoriji Jablaničkog I Pčinjskog okruga.
Percepcija najšire javnosti o socijalnom radu, pa samim tim i o stručnjacima koji rade u centrima, ne odgovara u potpunosti stvarnosti. Često im se pripisuje odgovornost za negativne ishode situacija u kojima se nadju korisnici njihovih usluga. Takvi stavovi neretko samo pojačavaju frustraciju zaposlenih, a potencijalne korisnike još više udaljavaju od centara i srodnih institucija.
Direktor leskovačkog Centra za socijalni rad, Predrag Momčilović kaže da su on i njegovi saradnici svesni značaja medija u tačnom, netendencioznom i objektivnom informisanju javnosti, a na pitanje novinara da li su, u obaveštavanju gradjanstva, službenicima odrešene ruke ili je taj sistem centralizovan, kao u pojedinim ustanovama, odgovara:
” Evo tu je veliki broj zaposlenih u Centru za socijalni rad Leskovac, pa možete odmah da ih pitate, da li im je ikada ‘’zabranjeno’’ da daju izjave na temu rada Centra ili iz oblasti kojom se bave, odnosno da li je informacija koju su nameravali da daju novinarima, cenzurisana od strane direktora. Tabu tema nema, ali postoje informacije i uvek će postojati, koje se medijima, niti bilo kome drugom ne otkrivaju. U takve spadaju identifikacioni podaci o korisnicima i detalji o postupcima koji se vode pred sudom, jer je to zakonom zabranjeno u cilju zaštite lica. Sve ostalo, kao i do sada, dostupno je javnosti.
Ljubinka Puzić iz Centra za socijalni rad, koji svojom nadležnošću pokriva Vlasotince i Crnu Travu, potvrdjuje dobru saradnju sa medijima, a na novinarsku opasku o suprotnom iskustvu, kaže da je to bilo u vreme kada nije rukovodila tom ustanovom. Današnju radionicu ocenjuje kao vrlo korisnu i svrsishodnu.
Predsednica Upravnog odbora Organizacije ‘’Amity’’ i socijalna radnica sa dugogodišnjim iskustvom na informisanju lokalne zajednice, Nadežda Satarić, smatra da Centri za socijalni rad nemaju dobar imidž kod medija:
– Zato što se sve negatine pojave i ekstremne situacije u lokalnoj zajednici prelome preko ovih ustanova i kada su, a još više kada nisu odgovorne. One nesumnjivo snose deo krivice, ali krivce treba tražiti i na drugoj strani. Danas smo pričali o tome da su oni državni službenici, imaju javna ovlašćenja i raspolažu novcem svih gradjana Srbije, koji imaju pravo da znaju na koje se usluge i druge potrebe on troši.
Učesnicima radionice smo ukazali na ono o čemu treba informisati lokalnu zajednicu i potencirali potrebu za obaveštavanjem javnosti. Ne smeju Centri za socijalni rad uvek čekati da im se novinari obrate, već i sami treba da govore gradjanima o svojim aktivnostima, promeni propisa i novim uslugama.
” Ako se, i kada dogode nemile situacije, Centri za socijalni rad treba da budu prvi koji izlaze sa saopštenjem za javnost, kao relevantnom informacijom, čime će preduprediti nagadjanja. Nedavno su novine objavile da je jedno dete umrlo od gladi i da je za to kriv centar za socijalni rad. Onda se ispostavilo da je mališan umro jer je bio bolestan, a da je centar uradio sve što je mogao. Ispravka je došla kasno, javnost je instituciju već osudila. Način rada mora da se menja, jer je potrebno da socijalni radnici i službenici centara ‘’sidju u narod’’ i neposredno kontaktiraju sa gradjanima, preko mesnih zajednica I kancelarija”.
Satarić je imala poruku i za novinare. Zaposleni u centrima za socijalni rad obavljaju težak i odgovoran posao, pa bi češće moglo da se piše o njihovom požrtvovanju i posvećenosti, nego da se pominju i etiketiraju, i to negativno, samo u nesrećnim slučajevima, podučila je ona novinare.