LESKOVAC

Na 24. sednici skupštine Grada Leskovca jedna od tačaka dnevnog reda bila je i predlog Odluke o uspostavljanju saradnje između Grada Leskovca i opštine Strumica u Severnoj Makedoniji. Predlog je obrazložio sekretar skupštine Zoran Vukašinović rekavši da je reč o afirmativnoj tački i da je se radi o jednoj od najvećih opština u Severnoj Makedoniji.

„Nakon višegodišnje saradnje predstavnika ovih gradova između privrednih, sportskih delegacija i svih drugih učesnika koji su ostvarivali ovu saradnju, usledila je inicijativa da se ova saradnja na neki način poboljša formalizovanjem saradnje kroz jedan sporazum o saradnji u oblasti pravnog okvira, a kod nas su to Ustav, zakon i statut. Dugo godina su naši predstavnici radili i živeli u ovoj opštini i to privrednici, uspešni sportisti i ostvarivali ovu saradnju. Predlog je da se uspostavi saradnja u oblasti ekonomije, privrede, sporta, društvenih delatnosti, kulture… Naše privrede su dosta kompatibilne, a naši sportisti koji su igrali u Strumici su i legendarni kapiten „Zdravlja“ Slobodan Mitić Žuća, zatim Goran Vukadinović koji je otvorio vrata saradnje i za sportiste i privrednike ne samo u Strumici, nego i Skoplju, Bitolju i još nekim gradovima, zatim Vladimir Petković, Saša Stanković i mnogi drugi, ali su i mnogi naši privrednici svoju privrednu aktivnost uspostavili sa tamošnjom proizvodnjom. Na ovaj način bi se nastavila saradnja između ova dva grada, ali i produbi saradnja i ostvare mogućnosti da se prekograničnom saradnjom krene u realizaciju mnogih projekata poput onih koje smo radili sa Krivom Palankom. Nakon usvajanja ovog predloga od strane skupštine on bi bio upućen Vladi Republike Srbije koja mora da da saglasnost kako bi se potpisala saradnja.“

Odbornik Gojko Veličković, koji je prvi put danas , posle tri godine, pojavio na sednici Skupštine grada, smatra da ovakva tačka ne treba da izaziva nikakvu diskusiju u skupštini.

„Leskovac ima dugu tradiciju stvaranja dobrih i prijateljskih odnosa sa gradovima koji su mu bliski, a to se pogotovo odnosi na južni deo Srbije i Makedonije. Zato sve što može da se učini na širenju te saradnje i stvaranja novih međuljudskih, privrednih, sportskih, kulturnih odnosa znači da činimo jedan korak napred ka homogenizaciji ovih prostora i da izbegnemo sve moguće sukobe. Setimo se poruke predsednika Republike Srbije da mir nema alternativu i da je mnogo toga izgubljeno u prethodnim ratovima, dobro bi bilo da na svakom delu teritorije Makedonije i Srbije imate dobru saradnju. Zato mislim da o ovome ne treba voditi neku posebnu raspravu, nego raditi na tome da se nivo te saradnje podigne, da ljudi učine sve što mogu da to bude bolje, celovitije, sadržajnije i da se te veze između ljudi učine život i kretanje prijemčivijim. Mi sada imamo mnogo lakše kretanje ljudi, robe i kapitala između Srbije i Severne Makedonije, i sve to što imamo doprinose je jednoj politici mira.“

Mirjana Perišić (Za Leskovac – Zajedno) smatra da je dobro udruživati gradove koji imaju bilo kakvu vrstu saradnje.

„Pitam kako mogu kulturna udruženja iz Leskovca ostvariti kontakt sa udruženjima iz Strumice, jer bi to bilo svrsishodno, edukativno, simpatično za sve nas u budućnosti…“

Nebojša Cakić (Za Leskovac – Zajedno) kaže da u celini nema ništa protiv ovog sporazuma i dodaje da se u Makedoniji oseća kao kod kuće.

„Meni je zanimljivo da pominjemo politiku mira, a obično kad ovi ljudi to propagiraju, obično dođe nešto suprotno. Sadašnja vlast u gradu je sačinjena od ljudi su bili vlast i 90-ih i tada su propagirali politiku mira, ali smo mi rada poprilično ratovali i po Hrvatskoj, Bosni, Kosovu… Malo ste se kasno setii, gospodo, jer da je bilo politike mira 90-ih Srbija bi danas bila deo EU i bila bi sasvim druga situacija.“

Replicirajući Gojko Veličković je rekao da je u mandatu od 92.-96. bio predsednik opštine, te da je 1997. godine bio smenjen od strane režima Slobodana Miloševića.

„Odakle vi znate za šta sam se ja zalagao u to vreme, kao i zašto sam isključen iz SPS-a? Dalje, ne možete da tovarite ljudima generacijsku odgovornost, da celu jednu generaciju političara među kojima su mnogi, da ne kažem 90% i danas vrlo aktivni u političkom životu Srbije. treće, mi smo časno otišli na Kosovo, časno branili i ginuli na teritoriji svete srpske zemlje. Niko od nas nije pobegao, niko se nije povukao sve do ključne Rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma. Branili smo državu i da nije bilo te odbrane ne bi bilo ni te Rezolucije 1244, a verovatno ni Kumanovskog sporazuma. Da nije bilo herosjkog otpora na košarama i ko zna gde, ne bi bilo ni ovogo što danas imamo, niti pregovora o Kosovu i dandanas. I vi znate što i ja znam da je otvaranje tog pitanja jednog od premijera ove države stajalo života. To nije moglo drugačije da se reši nego onako kako se rešavalo 1999. godine zato što su svi predlozi Srbije o mirnom suživotu na Kosovu odbijani u potpunosti. Nemojmo da se prepoznajemo, ne želim polemiku, sticajem istorijskih okolnosti sam učestvovao u mnogo toga i mnogo bolje razumem tu situaciju i sve ono što se dešavalo.“

Gradonačelnik Goran Cvetanović izrazio je zadovoljstvo što nakon tri godine u skupštini Grada Leskovca vidi Gojka Veličkovića i dodao da je nedostajao kako on, tako i njegove diskusije.

„Sigurno da sa Makedonijom, gde imamo odlične odnose, i gde su neki pametni ljudi pre mene doneli odluku da se bratimimo sa Kumanovom, a vi sa Krivom Palankom, gde smo napravili realizaciju toka reka Vučjanke i ulepšali taj prostor, moram da kažem da je Strumica jedna od ekonomski najrazvijenijih opština u Severnoj Makedoniji i sigurno da možemo pored ove sportske, ekonomske, poslovne i naučno-tehničke saradnje, kao i socijalne zaštite, obrazovanja, kulture uspostaviti saradnju u svim oblastima.“