Kad je Leskovac bio . . . Privredni gorotas

LESKOVAC

Leskovac danas spada u red gradova za koje se kaže da su -Južna pruga i za čije se ime vezuje uzrečica -što južnije to tužnije.!

Oni koji pamte duže znaju da nekada nije bilo tako. Da je između dva svetska rata -južna pruga bila na severu, a severna pruga prolazila kroz Leskovac.

Jer, Leskovac je uvek išao u susret vremenu iz budućnosti. To odlaženje u vreme koje je dolazilo, ta nada i velika energija leskovčana razlog su što je ovaj grad između dva svetska rata bio privredni gorostas i bio među najrazvijenijim gradovima u Srbiji.

Po veličini i broju stanovnika Leskovac je i tada bio među najmanjim gradovima u Srbiji. Ali, po bogatstvu, snalažljivosti i viziji svojih promućurnih građana o tome kako da grad zakorači iz palanke i preraste u moderan industrijski grad – prednjačio je ispred svih gradova u zemlji. Podaci iz tog vremena govore da je Leskovac posle Beograda bio ekonomski najjači grad u Srbiji. Bio je toliko bogat da je dobar deo svog bogatstva ulagao u razvoj Paraćina, Niša, Kumanova pa i Beograda – gradeći nove fabrike, mlinove i centrale.Tako će za samo dvadesetak godina od završetka Prvog svetskog rata Leskovac biti grad sa sedam novčanih zavoda, A statističari su zabeležili da je u tom periodu Leskovac imao više od 40 preduzeća, 375 trgovačkih i 579 zanatskih radnji,preko sto kafana i – 😯 milionera!

A počeo je da raste i ekonomski jača odmah po završetku Prvog svetskog rata – još je na tursko mnogo šta podsećalo. Po turskim kućama sa visokim zidanim ogradama i dubokim senovitim baštama, po tesnim sokacima i ćepencima – potsećao je na palanku koju je lekar engleskog kralja Edvard Braun 1669.godine upamtio po velikom panađuru i to s razlogom. U ta za nas sada daleka vremena Leskovac je kao razvijen industrijski i trgovački centar bio drugi grad u turskoj carevini u kome se svake jeseni na prostoru od sadašnje železničke stanice do stadiona ,,Dubočica” održavao veliki panađur.

Iako još nije bio izašao iz tesnih sokaka i udžerica – Leskovac je odmah po oslobođenju od Turaka 11. decembra 1877.godine počeo da stvara svoje mesto među razvijenima. Kapitalom koji je sticao, pre svega zahvaljujući preduzimljivošću i dovitljivošću svojih promućurnih građana – krenuo je u svet bogatih.

I pročuo se vrlo brzo – ne samo po bogatstvu, već i po tome što su njegovi građani, poslovnično vredni i štedljivi imali znanje i viziju – kako da se izađe iz zaostalosti. Najveći broj fabrika proizvodio je tekstil.

Zahvaljujući kvalitetu štofova koji se uspešno nosio sa štofovima iz Engleske Leskovac je dobio ime – Mali Mančester.

Sava Dimitrijevic

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare