Kad je Leskovac bio . . .:Poklade, karaveštice i karneval

LESKOVAC

Sve do 1941. godine, do početka Drugog svetskog rata, u Leskovac se na Poklade održavao pročuveni Karneval. Leskovčani ga najviše pamtiv po ,,dirigenta“ – kelera Jocu Fantoma. On je, na opšte veselje naroda, jašaja magare okrenut naopačke – dupe mu stoji napred, a glava gleda pozadi. A kolko je magare golemo – tolko i Joca Fantom, ako ne i pomalečak. Nosija je frak i golem cilinder na glavu. U ednu ruku drži cediljku, a u drugu maše za šporet. Povremeno je cediljku stavljao na oči i gledao kroz nju – kao na monokl i pozdravljao građane koji su pratili karnevalsku povorku od Drveni pijac, odokle je povorka polazila, pa kroz glavnu ulicu do stanicu, ondak kroz Ulicu surduličkih mučenika (sada Mlinska ulica), do sud, odotle do Spomenik, pa preko mos do kafanu ,,Zlatan prag“. Mandajući s maše i cediljku Joca Fantom je ,,dirigovao“ na orkestar – cigansku bandu od preko dvaes trubača i drugi svirači i gočobije koji su išli odma po magare.

Kolko se i kako pamti – u Leskovac je oduvek takoj bilo. Prvo su Poklade – pre podne je Karneval, a uveče se paliv karaveštice i deca ripav preko zapalene vatre. Onoj što ostane neizedeno u nedelju na Poklade – izede se i očisti jutre – u ponedenik i zbog toj se tj dan vika – Čisti ponedenik. Na Čisti ponedenik je – slava na meraklije i bekrije.

Zanatlije i trgovci skinev kapaci od prozori na dućani, turiv gi preko burići el sanduci i na takoj napraveni dugčki astali ede se i pije, prazniv se šerpe i đuveči s koja ti ne posna jela, i vangle ss kisel kupus, pije rakija uz meze i vino iz balončiki i baloni i drživ se govori u čast bekrije i meraklije, a protiv ugursuzi i baksuzi.

Na poklade se lamkav jajca. Tako je i nastao nadimaK TOPRV LAMKINI.. Neko iz njihove familije se s puta vratio tek pred zoru, ali je hteo da se ispoštuje običaj i tako su pred zoru lamkali jajca. Neko od komšija je baš tada prošao kraj njihove kuće, video kroz prozor kako lamkaju jajca i rekao: A, bre, ovija toprv lamkav jajca! I tako im je ostao nadimak – TOPRVLAMKINI! S godinama, međutim to se izvitoperilo, a i njima je to izgleda više odgovaralo i nadimak TOPRVLAMKINI pretvorio se u TROPALANCI što – ništa ne znači!

Knjiga LESKOVAČKI DRVENI TRAMVAJ

Sava Dimitrijević

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare