LESKOVAC
Oduvek je takoj bilo i takoj će uvek i da bude – uz putevi se kuće praviv i bude prvo sokače, pa sokak, a ondak ulica. A u ulice kude se mnogo proodi-otvarav se kafane – da onija što proodiv imav kude da svrnev, da prednev, popričav, da popiev prvo po ednu, pa još po ednu, a posle i da poedev – ako im je do edenje posle pijenje..
Piše: Sava Dimitrijević
Glavna ulica u Leskovac bila je od železničku stanicu do reku. Od stanicu do Belog Caku na ćoš od Tiršinu ulicu – ulica Kralja Aleksandra a odotle do reku ulica Kralja Petra. Vrilo je od dućani, zanatlije,trgovci i kafane.
Tuj je i korzo bilo.
Al, nigde se neje tolko proodilo kao što se išlo, pa i sg se ide, kao u Nišku ulicu i ulicu Svetozara Markovića što se proodilo. I odovud i odonud nanizali se dućani, a tamo kude su dućani i kude se mnogo proodi – ima i kafane.
U kafanu kod Kole Vranjanče su svi seljaci iz Pustu reku dođuvali – tuj edev, tuj i spijev između petak i subotu, kd je u Leskovac pijačni dan. Kole je imaja i velikoga prijatelja u Pustu reku – popa Milana iz Konjuvce. Pop Milan je često ss svoju ženu Jevrosimu, ćerke Ljiljanu, Veru i Olgu i sina Tomislava dođuvaja ss konjska kola u gosti kod Kole Vranjanče, pa su Kole i njigova žena Persa i deca išli u gosti kude popa Milana – toj prijateljstvo između tej dve porodice i sg traje. Najstareja ćerka na popa Milana, učiteljica Ljiljana, ima osamdeset godine, edva odi, al vu ni toj ne smeta da dođe i vidi kako je Mića ss zdravlje, jer je i Mića nju stalno posećivao kd je bila bolesna.
Kafanu u Ulicu vojvode Putnika otvori Jovan Đorđević Vranjanac, trgovac i kafedžija. On je u Leskovac došja iz Vranje još početkom prošlog veka sa šes sina i ednu ćerku. Kole Vranjanče je ko momak prvo radeja u kafanu kude čiče Petruša i Todora, a posle on preuze kafanu i od td, pa eve i dn – dns tuj kafanu svi znav kao ,,Kafana kod Kole Vranjanče“ – i nikako drukčije. Ulaz u kafanu je bija širok, s leve strane od ulaz đebapdžijnica, a kafana dugčka – astali odovud i odonud, pa kelneraj, poza kelneraj kujna, pa sobe za prenoćište i u avliju štala. Kole je u kafanu imaja i dva pomoćna momka – Josifa i Petra iz Radovicu kod Belog Potoka. Petra su vikali Pera Kačamak – jer je bija gletav ko kačamak, veoma nespretan i smušen i sve se snebiva kd prilazi kod gosti da ih usluži.
Uveče, kad se kafana zatvori, Kole Vranjanče skupi astali i kad na astali turi stolice – po sredinu kafane ostane prazan prostor. Ondak Mića, sin na Kole Vranjanče, u taj prazan prostor igra balet – sve na ruke odi!
Kd je upisao Filozofski fakultet u Beograd, Mića je istovremeno išao i u baletsku školu. Al, kd ču da vu sin u Beograd igra balet, majka Persa mu vika:
– Mi se ovde mučimo, a ti igraš balet! Ja od dvajesti u mesec počnem da kršim ruke i vikam: Kole, bre, eve ga prvi ide – Jova i Mića su na studije, ajde spremi pare! A tvoj:tatko vika: Dobro, bre Perso – ću spremim! I edva spremi pare da vi pratimo, a ti će balet igraš! Da više nesam čula toj da rabotiš!
I od tg – Mića prestade da igra balet, završi fakultet i bija je profesor u Tekstilnu školu.
U starost na Kole Vranjanče otkazaše noge – od trčanje u mlados. Jer, on je hteo svakog gosta da ugosti i da gost otidne iz kafanu zadovoljan. Imaja je i određene mušterije – prijatelje i oni mu vikav:
-Ej, Kole, bre – ovoj vino si još jutros natočija! Bajato je, bre! Daj, molim te, otidni u podrum i donesi mi u kriglu ladno vino – direk iz bčvu!
I Kole Vranjanče slegne u podrum i donese na gosta ladno vino. A do dole u podrum dvaes-tries basamaka! I takoj svaki dan gore-dole, dole-gore, slazi niz basamaci s prazne krigle i baloni, kači se uz basamaci s krigle i baloni puni s vino i rakiju! A gosti – toj i ne vidiv! Briga gi – oni si lepo ručkav, pijev si taze ladno vino i – mnogo gi ubavo. Jer, Persa pop Tošina, žena na Kole Vranjanče je mnogo lepo kuvala. A kuvala je u kujnu u kafanu. Ujutru Kole Vranjanče prati momci Josifa i Peru Kačamaka da pomognev na Persu da spremi oko dvaes kila meso, krompiri, luk i sve drugo što treba da se skuva za gosti. Kad se toj spremi, momci ga odnesev u kafanu, Persa ga skuva u kujnu i gosti ne mož se naedev kolko je ubavo jelo što ga je ona skuvala!
U toj vreme kafane nesu mogle da radiv bez vinarski podrumi, bez pivare i ledare. U Leskovac su bile dve ledare – edna je bila pored reku, a druga je bila u sastav Pivare u centar grada – toj je prvo bila Kukarova Pivara i ledara, pa kad propade – bila je kod banku. Najviše akcije imali su Dušan Petković, trgovac, Milan Nikolić, limar i nekolko sitni akcionari, a direktor i akcionar u Pivaru bija je Tasa Stefanović. S leve strane, kad se uđe u Pivaru, bili su kazani kude se kuvaja ječam, a s desne strane bačve odokle je pivo prebacivano gore na sprat – tuj su bile staklene bačve i tuj su se flaše punile s pivo.
Tg se mlogo tražila soda u sifoni za špriceri – i klakeri ss stakleni klikeri (soćke) na otvor – ss prs pretisneš soćku i flaša se otvori. Bile su dve jake sodadžijske radnje – ednu su držali braća Dobrosav i Slobodan Coka Kostić iz Veliko Bonjince, preko put kafanu ,,Tri grozda“ na Slavka Kulaša, a drugu radnju držali su Kicini u Podvrce – braća Kostić – Dimitrije, što beše Sokolac i Čeda. Zbog isto prezime i edni i drugi imali su komplikacije kd terav puni i preuzimav prazni sifoni, jer su i jedni i drugi na sifoni napisali „D. Kostić“, a poštom su se sifoni menjali po kafane – ti sg potrefi čiji je čiji i iz koju je sodadžijsku radnju koj sifon. Sodadžije su imali specijalna kola s konjče i taj su kola obilazila kafane pre i posle podne – i tkoj su kafane stalno imale svežu sodu u sifoni od dva litra, od litar i od pola litar.
Kafane nesu mogle da radiv ni bez vinarski podrumi. Podrumi su imali braća Kržalići, pa braća Petkovići – Purcini u Murdžu malu, pa Lešnjakovi – imali su dva podruma i prodavnicu vina na Nišku ulicu. Ali, najveći vinarski podrum bio je na vlasotinački put. Bila je to ,,AD kompanija – Popović“. U taj, tada najsavremeniji podrum – odvajalo se grožđe po sorte, a imala je i picerija za rakiju.
Ima kafane u koje dođujev bekrije i meraklije, što po nekolko dana i noći idev od kafanu do kafanu i pijev, a dom kad se vrćav naručiv nekolko fijakeri – u edn fijaker gim glava, u drugi onoj što gim od glavu ide na dole, u treći fijaker gim šešir i štap, a četvrti ide prazan – za paradu! Pa ondak dođev trgovci, berberi, knjigovođe ko što je Mile iz ured, pa nosači ko Đoka na Radojku, što je uvek oko grbinu obmotan ss konopci, pa učitelji što uvek imav koje da te posavetujev, pa dođev i onija što po cel noć faćav ribe po reke, bare i glibovi, pa gi cel dn prodavav po sokaci i pred Beljakovi dućani. Kd prodadev ribe, dođev u kafanu i posle – cela kafana na nji i ribe miriše, al ti i toj mora da otrpiš, pa kad si otidnev ti otvoriš vrata da se kafana izluftira od miris na ribe! Keler Aca Kuzmanović kazuje da u hotel „Kostić“ samo otmeni i učeni ljudi dođujev – profisori kad ulegnev u hotel skinev šešir i zakačiv ga na čiviluk, a ti gim i po pogled vidiš da su pametni – tolko te pametno gledav, bre! Pa dođev industrijalci, doktori, advokati. Doktor Velizar Pijade pije samo kafu bez šićer, doktor Dušan Radaković, malo je nervozan i brz, a pije samo tanju slađu kafu, pa doktor Dušan Dekleva – gospodin čovek, dođe u hotel „Kostić“ svako veče posle deset sata, dođe i sedi – sam! Uvek dođe s knjigu i tuj uz astal u tišinu sedi edno sat vreme, čita i popije poniki špricer. A svaki dan oko podne u hotel „Kostić“ dođe Deklevina služavka sas bukal i kaže:
– Molim Vas, za gospodina doktora Deklevu za poneti kući – pivo!
I kelner u bukal natoči friško ladno pivo i služavka ga odonese doma! Pa advokat Đura Krdžalić, pije sve – i vino i rakiju! Pa advokati Bata Đelošević, Jovan Jovanović Abraš, Žika Obrenović, knjižar, pa Pera Keka, prijatelj na industrijalci – on pije samo crno vino i uvek – tri deci! I kad Pera Keka kaže – daj mi štuc crno vino – kelner zna da Keka traži tri deci crno vino!
Partizani kd dođoše u Leskovac, Ozna uapsi i Kole Vranjanče i zatvoriše ga u podrum od Smejurijsku kuću. Niki doušnik prijavija Kole Vranjanče – da je pomagaja dražićevci i kazaja:
– Kole Vranjanče je ss sepetke iznosija pare i davaja na dražićevci da dražićevci uništiv Pustu reku.
Al, Sele semenkar posvedoči kod Icka, načelnika Ozne, da je Kole Vranjanče pomagaja partizani i Kole Vranjanče puštiše. Kd dođe doma iz zatvor, bija je sav u rane kolko su ga vaške izele. Posle je radeja u Tekstilni internat kao nabavljač.
Hvala za ovo divno podsećanje na Leskovac koga više, na žalost nema…
Aman više sa nebeskim leskovcem. Još od kraljevine se u leskovcu pričalo pravilnim srpskim jezikom sa prepoznatljivim akcentom, samo je manjina pričala prizrenskim, nepravilnim gramatički dijalektom koji vi uporno zagovarate. Pa i pradeda mi je pričao standardnim srpskim jezikom, a hiljadu godina su živeli upravo ovde. Najviše o tome pišše upravo Jugpress iako to nije tačno, kao što nije tačno da smo bili razvijena sredina iako vam svi govore, da između dva rata nismo imali metar asfalta, metar kanalizacije i vode. Sve otpadne vode su išle u Veternicu dužinom opštine, a vodu smo dobijali iz zagađenih kaptaža … Preporuka je da koristite relavantnu literaturu a ne zapise starih leskovčana koji su očigledno veoma netačni i subjektivni.
Autorski tekst?
Da be sve učenici Vuka Karadžića bili…
Citat: “Između dva rata nismo imali metar asfalta…”
Za razliku od drugih gradova u Srbiji i ondašnjoj Jugoslaviji, gde su imali problem da nađu ulicu koju nisu asfaltirali. Razvijenost grada nekog vremena se ne gleda tako što uporediš grad nekad i 80 godina kasnije, nego ga uporediš sa drugim gradovima tog doba.
Svi su gradovi osim Beograda i Austrougarske Vojvodine bili kasabe. Bez izuzetaka … većina turskih gradova u unutrašnjosti zemlje je ista kao i pre 100 godina …
Ko kaže da nisu i s kim se ti ovde svađaš? Otkrio si vanilin šećer! Sve kasabe, sem Beograda, nije nego. I Beograd je dugo bio blatnjava i usrana selendra gora od Leskovac. Al vidiš ti tu mudrost, Nemci su bili u Vojvodini?
“Kanda bi im se obradovao da dođu?” ha ha ha
A zasto vi ko Vucic branite drugacije misljenje? Jel ovo Jugpress il Sava portal? Pa sta ako svi ne misle da je Sava u pravu? Nit je licenciran, nit atestiran u Direkciji za mere i dragocene metale ko etalon za merenje narecja. Sta je vama, otkud bes prema neistomisljenju? Nekima je Sabin govor nesto lepo, uspomena, tradicija. Drugi se stide jer govore pravilnije, barem razumljivije za ostale krajeve. Pa sta ako Sava pise. Nek cita onaj kojeg zanima. Drugi nece citati. I to je to.
Pogrešno pitanje postavljaš. Nije pitanje ovde da li je Sava u pravu ili ne, čoveka ne poznajem, čak ne volim mnogo ni da ga čitam, jer je uhvatio jednu pemu, jedan mod, i svi mu tekstovi liče jedan na drugi.
Pitanje je – na osnovu čega ti tvrdiš da “leskovački govor” odnosno prizr.-tim. dijalekt u većoj meri korišćen u Leskovcu, već tvrdiš neštošto je sasvim suludo! Da je veći deo leskovčana govorio standardni srpski, al sa južnjačkim naglaskom, a vrlo mali broj leskovački govor. Po tebi proizilazi da se taj govor mogao čuti samo u selima oko Leskovca, što je suludo. Isto bi bilo, kao da tvrdiš, da makedonski jezik, koji bi neki nazvali i jednim od srpskih dijalekata ne postoji, i da se ranije govorio srpski standardni. Jeste, govorio se srpski standardni između dva rata, ali samo kada odeš u sresko načelstvo ili neku drugu državnu ili lolanu instituciju. U kafani, na slavama i uopšte po kućama koristilo se ovo što danas zovemo makedonskim jezikom.
Niko ti ne brani drugačije mišljenje. Rekao bih da je ovde glavni problem tvoj lični problem koji imaš sa Savom, pa bi zbog sebičnih i sitnih razloga hteo da negiraš čitavo jedno narečje. Samo da te podsetim da postoje i rečnici o leskovačkom govoru.
A sa ovim Savom se nadji, pa raspravite svoje sukob i šta iamte jedan protiv drugog.
Ovo je jedan vrlo jezivi primer, kako netrpeljivost osobe NN prema osobi MM može da bude toliko strašna i jaka, pa da krene da ruši svestanju da uništava sve oko sebe, i da crno proglašava za belo, da negira postojanje dijalekta samo zbog toga što ga forsira i promoviše osoba MM.
Razmisli malo, ne valja ti rabota.
I Vucic za svako kontra razmisljanje tvrdi da je to zato sto ga mrze. Sto bi iko mrzeo Savu? Uzeo nam imanje, sta? Pa nisam pisac da mi je konkurencija. Ja sam treca osoba sa kojom se svadjas al ti iza svakog drugacijeg misljenja tvrdis da stoji Djilas. Nase drustvo jeste zastranilo. Savi niko ne brani da pise i to tekst iznad. Al ti nama branis i komentare. Pa je li to normalno za normalan portal? Nije ni Sava registrovao jezik, ni mi
To je njegovo secanje. Nasa su secanja drugacija. I stvarno su nekad postojali gradjani kpji nisu tako razgovarali, ksko kaze Sava. Neki jesu, verovatnije u okolini ili doseljenici. Leskovacki jeste bio specifican ali ne toliko drugaciji, nerazumljiv. Dopusti i nama nasa secanja. Pozdrav Savi i nemam nista protiv coveka. Potrosio je zivot na sakupljanje podataka, fotografija i zabelezio dogadjanja, porodice, nadimke. Malo li je? A govor? Pa nije svuda bio bas takav.
A ti sto tvrdis da ga svi mrze sto ne misle jednako, pozivas da svi tvrdimo da ga zastupas jer nisi objektivan nego ga volis pristrasno, rodjacki, prijateljski. Samo je Vucic delio na neprijatelje i prijatelje Srbije nas narod. To nije lepo.
Prijatan dan gospodinu Savi, ,,tebi” i ostalima koji misle svojom glavom.
Ti si opterećen dvojicom dokazanih ni po čemu zanimljivih prevaranata, koje ničim izazvan, ubacuješ u priču gde si tvrdio da leskovački govor ne postoji,a u zadnjem komentaru ipak malo popuštaš nad naletom argumenata, bojeći se navođenja relevantne literature. Za početak ću te obavestiti da se mnoge reči iz leskovačkog govora nalaze u rečniku SANU. Nit sam ja rekao da Savu svi mrze, nit znam bilo šta iz njegovog života, ali sam konstatovao da si izuzetno ogorčen na tog vremešnog čoveka. A govor? Baš svuda je bio takav! Možda jedino nije po kućama prebogatih snobova koji su se par puta prošetali do Beograda. Ne možeš ničim da demantuješ postojanje leskovačkog govora i prizrensko-timočkog dijalekta. Ako misliš da možeš, pruži nam argumente. Ovako, pričaš u prazno, pun nekakvih frustracija, opterećen Savom, Đilasom, Vučićem…što je sasvim suludo. Sudeći po tome, ja te ne bih srvstao u zdrave osobe.
Ti ne poznajes Savu, al izginu za njega. A mi smo , ogorceni” i popustamo. Na koga? Pred kim? Kome da argumentujemo? Svojim secanjima? Tebi? Kakvom literaturom ovde u komentatima? Da sve vredi ne bi ga komentari relativizovali. Nego u prazno polje kad jedan bije, ispadne i vazan i hrabar. Nije bilo zainteresovanih za Savinu delatnost. Bilo ih briga kako govore u siromasnom Leskovcu jer za vecinu jezik nije bogatstvo. Mediokriteti odavno sve odtedjuju po Leskovcu.
Dr Milic je upozorio da je nazadna politika toliko lose uticala, da nece biti dovoljno da se promeni vlast. Nuzno je prevaspitavati i narod. Kako da protestvuje, neguje kriticku misao. Da posle jednog ne razvijemo narednog diktatora. Uticaj lose politike nije dobar. I to se oseca na svakom polju.
To o leskovačkom govoru koje navodiš iz “relevantne literature” je čist falsifikat. Pradeda ti je možda bio prosvetni radnik, koji je bio u obavezi da podučava na “stranom jeziku”, pa ovde projektuješ nebuloze. Ili sreski službenik stalno u kontaktu sa Beogradom.
Imamo pretke bas iz Leskovca. I niko nikad nije u kući govorio Savinim jezikom. Da se zna. Jest zanimljivo, ali totalno selski. Treba ti prevodilac inače niko ga ne razume. Pozdrav
Čekaj, prike, ti ne živiš u Leskovcu ali ,, imaš pretke,, i na osnovu toga ovde pakamufisši prosipaš neku pamet a zapravi vredjaš i diskriminisis sve Leskovčane koji govore i vole svoj leskovački? I žele da ga sačuvaju, na šta imaju pravo jer je deo njihove istorije, kulture, tradicije? Koja si ti mentalna pokondirena seljačina, pa to je strašno. A ako nekog zanima može i da te tuži zbog diskriminacije, ima pravo po zakonu na to. Čisto da znaš. Ili što bi rekli Leskovčani “bolje se varkaj, mož ispadne na golemo”.