Kad je Leskovac bio. . .: Klakeri, kabeze i sifoni

LESKOVAC

Bilo je to vreme kada kada su se u Leskovcu mnogo ,,trošili” – klakeri u crvenu, braon i lila boja, oranžada, kabeza, kokta i koja ti ne druga osvežavajuća pića i – soda u sifoni. Ali, sada nije to vreme, a nećete ni čuti da neko kaže: – Hoćemo li da popijemo klaker ili – hoćemo li da odemo na kabezu!
U to vreme kada su se ,,trošila” osvežavajuća pića – ,, Bili su tri brata Kostići Gičini – Grčiki u Vlajkovu ulicu – Đoka, držaja kafanu Central, Čeda i Bora – obojica sodadžije. Čeda je sodadžijsku radnju imaja doma. Sodu i drugi osvežavajući sokovi njigova žena je prodavala doma. Čeda je imaja konjče i čeze, čeze napuni ss sifoni i nosi na mušterije po grad – oni mu dav prazan, a uzmev pun sifon i plativ mu. Gičini su pravili i klakeri – u flaše od dva decilitra sipev ss vuniju po kašičku žut el pa crven el pa braon el pa lila boje koncentrat razmuten u lonče el u šerpu, flaše ss koncentrat turav u mašinu povezanu ss goleme boce od po 30 – 40 kila pune ss kiseonik, s ruke vrtiv golem točak na mašinu i kako se točak vrti takoj se u onej flaše pod pritisak s kiseonik iz boce od onaj kancentrat i vodu pravi klaker.

Sodadžije iz Leskovac su boce s kiseonik za sodu, klaker, kabezu, koktu i druga osvežavajuća pića donosili iz Niš - na po nedelju el na po deset dana. Kd potrošiv kiseonik oni  ujutru pođev iz Leskovac s konjska kola – svaka kola natovarena s četri – pet boce, otidnev u Niš, boce napuniv s kiseonik u Kisikanu kod ciglanu na Pirotsku prugu i uveče se vrnev u Leksovac.
       Flaše s klakeri su imale poklopac od porculan el stakleni kliker ( soćku ) pa zadihtano ss gumu i žičani držač. I kd oćeš da piješ  pretisneš dugme  – kliker propadne u kanalče i ti piješ,  a gumica ne dava  da ti stakleni kliker ss klaker ulegne u usta.    
       Borivoje – Bora Kostić  Grče, imaja je sodadžijsku radnju na Nišku ulicu 49 godine. Na radnju je pisalo ,,Soda voda Borivoje D. Kostić'' – a u radnju je pravija   sodu, oranžadu, kabeze i klakeri..                                    

-  Moj otac je Božidar Stojiljković, sodadžija, došo je iz  Dubrave kod  Babušnicu, žena Srbislava. I živeli Smo u Kovanluk – kaže Dragan Stojiljković -  može se reći poslednji sodadžija u Leskovcu. A kako se prave klakeri? Mnogo prosto!  Doneseš vodu, stopiš šićer u vodu pa se unutra ubaci limontus određena količina i staviš ekstrakti– ako oćeš klaker, ako oćeš oranžada –oranžada...  Sinalke su isto imale u određen miris.  A  imaš razni ekstrakti, Kad staviš ekstrakt  onda ti to dođe kao sirup... U  čemu je razlika izmešu sinalke i klaker..?  Razlika je u ukus.. Sve je isto samo se u boji razlikuju.. Klaker je bio zelen, sinalke su bile žute, oranžada crvenkasta.. Pravili smo i sodu u sifoni. Stavi se pod pritisak i  pomeša s vodu?    Kolko se trošila soda, odnosn o sifoni u Leskovac?  

      
      Leskovac je u onoj vreme imao oko 18-000 stanovnika. A kolko nji je pilo vino i rakiju? Kolko oćeš! Kaži ga – pola od toj su pili u kafane, el pa uzimali vino iz podrumi za doma. Kad sve toj sobereš znači 10.000 sifoni sam ja imaja i snabdevao Leskovac.. Moj otac je poginuo 1970. i kad sam ja preuzeo radnjeu počeo sam jače da radim. Sifoni smo nosili i u kafane -  za domaćinstvo... Klakeri smo isto nosili po kafane. A kolko je kafane imalo? Ja pamtim Pera kafedžija, Gušter, Zeka... ja sam njih snadevao – klakeri, sinalke-  recimo 50 litara dnevno po kafanu smo mi nosili  dnevno..A to znači - dnevno oteram po 250 komada soka, kaže Dragan Stojiljkogić i dodaje: 
  - U to vreme Balkan je imao svoje radionice i one su u kafane i restorane Balkana svakoga dana isporučivale i po 2.000 litara sode u sifoni... 
 .        
                                                                     S. Dimitrijević
Prati
Obavesti me o
guest

1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Peca
Peca
3 godine pre

Najbolju kabezu i klaker sam pio kod baba Daru sodadžiku u dr Kašikovića u Podvrce

Zadnji put uredio 3 godine pre Peca