Kad je Leskovac bio. . .: Kako je porasja Ljuba Garda

LESKOVAC

Takvo je vreme bilo. Nesi mogja ni da porasteš dok ti majka i tatko ne kažev da si porasja.

I od kako se čovek rodi pola život ti izedev tatko i majka, a drugu polovinu – žena i deca! Uvek mora drugi da slušaš. Dok si dete mora da slušaš tatka i majku, a oni te ss strinke, tetke, babe i dede zadzrćav – gledav te na kuga ličiš. Pa na kuga si po narav i na kuga li će ispadneš kad porasneš. Pa isti si čiča Sofronije što je izgledaja, a taj Sofronije je bija – ko da su ga kroz cevku od kazan za pečenje rakiju protinjali. Strinke pa kazujev da imaš noge kotlajaste na dedu koj, kd se napije, slazi u bunar dibok dvanaest metra – edva ga posle ss debeli konopci na čekrk izvadiv napolje. A on, kd ga prebaciv preko santrač i turiv na zemlju vika – SLEGJA SAM U BUNAR MALO DA SE OLADIM, MLOGO MI VRUćINA! El, pa, nedaj Bože, da imaš naraf na pradedu Milisava kuga su od milos vikali – Tate lipsa konj! On je, kolko se u familiju i šire, pamti-bija zlikovac, a ti kakav si i kako izgledaš – ima da ga nadmašiš!

A kad porasneš – prativ te u školuuu! Tam pa mora da slušaš učitelja. Ako ga ne slušaš tepa te ss šibljinku, pa te turi da klečiš na kamenjčiki, el na zrna od mumuruz i gra! I t – mn iskočiš iz školu i počneš da nalikuješ na samoga sebe – prativ te u vojsku. Tam slušaš kaplara, podnarednika, narednika i sve takoj do brigadnog i divizijskog đenerala. Svi ti naređujev i ti – svi slušaš! Lezi, dikse, puška k nozi, puška na gotovs, pa razne dnevne i noćne uzbune, trči, stani, peri noge, seči nokti i na ruke i na noge, krpi bluzu i gaće, pazi da ne izgubiš iglu i konac iz šajkaču! Ako ne poslušaš el pa nešto pogrešiš – tepa te kaplar, tepa te narednik, poručnik, svi te tepav – za onoj što nesi napravija – da ga ne napraviš, ali i za onoj što si napravija, al nesi ga dobro uradeja.

A i da nema za koje drugo – tepav te – PAMET DA NABEREŠ! I toj se nekako završi. Puštiv te iz vojsku. Turiš onaj zeleni drveni vojnički sndk na rame. Sve ti ruke i grbinu iskida dok ga doneseš doma! Kd dođeš iz vojsku, pomisliš – GOTOVO JEEE – prođe i vojska! Sg sm svoj čovek! Kd ono – ajde će te ženiv! Al, i tuj mora tatka i majku, tetke i strinke, ujne i ujke da slušaš – s koju da se oženiš! Nađev ti devojku, ti gim vikaš – neću njuma, volim drugu, a oni se iskidav od smejanje i ne te ni slušav koe gim ti pričaš, nego si terav po njino i vikav ti: pa koe vu fali – mlada je! A mlado se i mesi i kroji – ko testo i štof! Kako ga omesiš tkoj će si ga edeš i kako ga skrojiš – tkoj će si ga sašiješ i nosiš!

Pa, majka udari u kuknjavu, sluze ovolke, krokodilske – mi smo vićem stari, vika. Nema koj da ne posluša, ni vodu da ni prinese da pinemo! I ti, koje ćeš – oženiš se s koju ti oni kažev!. I dođev deca i ondak slušaš i ženu i decu! Žena ti stalno nešto priča i unjka – danju uz astal dok ručate, a noćom, što je i najgore – tebi se spije, a ona se uviva oko tebe, duva ti u šiju i uši, naplakuje, uzdiše – te OVOJ TREBA, pa OVOJ ćemo OVAKOJ, a ONOJ-ONAKOJ! I ti, koe ćeš – kako ona kaže – tkoj i bude! A deca – ona ti pa vikav da si ostareja i zaostaja, da te vreme pregazilo, da ništa ne znaš i koje ćeš – slušaš i decu! Posle te pa stignev godine – ni ne primetiš kd ostariš. Dođe boles od ovoj i od onoj. Ne mož se saviješ. Ako se pa saviješ ne mož se uspraviš. Ovoj ti se ukočilo, onoj otkačilo, ovoj popuštilo, onoj ucvrstilo, šija ti došla ko uvrtena, pa ne možeš glavu da obrneš na ednu stranu, nego mora cel da se obrneš i sve u edn gled-c da gledaš! Sve ti se ubaknulo u pamet i pomelo u glavu – ne možeš da se setiš ni koje si teja da kažeš ni koje si pre toj kazaja – pamet ti se ametom batisaja! I koje ćeš – otidneš kude doktori pa i nji moraš da slušaš – ovoj da edeš, onoj nemoj da edeš, a ovoj pa nemoj da piješ, nemoj ladno, izbegavaj vrućo, nemoj nikako slano, nemoj ljuto, ne jedi kiselo, a naročito se varkaj od blago da ne dobiješ šićer! I sve takoj, cel vek smo nikoga slušaš! I kude i u koje otidoše sve tej godine – u nigde i ništa! I čoveku počne da mu se čini da mu je mlogo – i ovoj malo od život što je proživeja!

Sava Dimitrijević

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare