Jedno mišljenje: Kako globalni finansijski poredak ubija srpsku državu, privredu i porodicu


LESKOVAC

Uništavanje privreda malih zemalja, povećanje nezaposlenosti u njima, podizanje socijalnih tenzija, degradacija moralnih vrednosti, marginalizacija crkve i institucija države, lažna iluzija slobode i demokratije, uniformno obrazovanje i informisanje, te primitivna zabava, promovisanje vrednosti homoseksualizma, destruktivno delovanje narkomanije i verskih sekti razarajuće utiču na tradicionalnu porodicu, njenu ulogu i vrednosti, što se u celosti odražava na stabilnost, snagu i perspektivu razvoja i opstanka nacionalnih država. Porodica shvaćena kao socijalna grupa ili subsistem jednog šireg socijalnog sistema (država, zajednica, nacija) svakako je tačka preko koje se na različite načine prelamaju globalni ekonomski tokovi i trendovi, stavljajući pred porodicu niz izazova.
Sistemski problemi, raspad SFRJ i njenog tržišta, sankcije, agresija i razaranje privrednih i infrastrukturnih objekata od strane NATO pakta, ali ponajviše nekritička primena i bezpogovorno sprovođenje ekonomske doktrine, uobličene u konceptu neoliberalnog modela ekonomske politike i negiranje uloge države u definisanju strategije i ključnih ciljeva razvoja, kao i izgradnji mehanizama za njihovo sprovođenje i kontrolu, u korenu su mnogih neravnomernosti i višeslojne polarizacije u Srbiji danas.
Put Srbije u ekonomski sunovrat započeo je ubrzo posle oktobarskih promena 2000. godine. Umesto da se nosioci privrednog razvoja posvete izgradnji adekvatne institucionalne infrastrukture za tržišnu privredu, uspostavljanju vladavina prava i stvaranju optimalnih uslova za rast konkurentnosti privrede, kao i dugoročno održiv dinamičan privredni rast, neoliberalni „ekonomski stručnjaci“ u Srbiji, čak već i sa spoznajom pozitivnih i negativnih iskustva tranzicionih zemalja u okruženju, stavljaju akcenat na stabilizaciju, liberalizaciju i privatizaciju – koji čine osnovne elemente izvornog Vašingtonskog konsenzusa. To je put koji je MMF sistematski inspirisao i ohrabrivao, isto onako kako je radio svuda gde je imao pristup i gde je mogao da utiče na ekonomsku politiku država. Cilj MMF-a je uvek isti – bitno je očuvati stabilnost finansijskog sistema i njegov kapacitet da vraća inostrane dugove. MMF je, suštinski, predstavnik kluba poverilaca i njihovih interesa, i tu je početak i kraj njegove uloge. Ohrabrivanje rasprodaje državne imovine i povlačenje države iz ekonomske sfere jeste mera kojom se taj cilj najsigurnije ostvaruje, ali se njime nameće i neoliberalni ekonomski obrazac.
Kapital sa strane, bez provere porekla, čak i iz raznih sumljivih fondova i izvora, odmah nakon oktobarskih promena 2000. godine, nasrnuo je na prostor „oslobođene“ Srbije, jer su mogućnosti pranja novca, njegove oplodnje i prinosi po jedinici bili fantastično visoki, bez obaveze prema državi i bez imalo odgovornosti prema zaposlenim radnicima.
Ugašene su, između ostalih i četiri velike domaće banke, čime je dat tržišni prostor stranim bankama za ofanzivnu kreditnu politiku prema stanovništvu i privredi. Isposnela privreda i svega željan narod su pohrlili u zagrljaj dugovima.
Stabilizacija je revidirana na „stabilan kurs dinara“, koji nerealno odslikava snagu srpske privrede i kao precenjen, poskupljuje domaću robu na inostranom tržištu, destimuliše izvoz domaćih proizvoda, a podstiče uvoz stranih roba. Dodatni udar na domaću privredu bio je smanjenje carinskih stopa na uvoz robe iz inostranstva, a kasnije i gotovo ukidanje svih vancarinskih ograničenja.
Velikim prilivom deviza, povlačenjem brojnih kreditnih linija iz inostranstva, prodajom državne imovine, preduzeća, banaka, mobilnih operatera, resursa vode, ponuda deviza je rasla iz dana u dan, a dinar je veštački jačao. Izvozno orjentisana domaća preduzeća i veliki državni sistemi koji su zapošljavali po nekoliko hiljada radnika, beleže velike finansijske gubitake, smanjuju obim proizvodnje, gube tržišta, otpuštaju zaposlene, ulaze u finansijske probleme, kolaps i zatvaraju se.
Stabilizacija i liberalizacija, kako su sprovođene u Srbiji, doveli su do gušenja domaće proizvodnje, enormnog povećanja nezaposlenosti i duga države, preduzeća i stanovništva, a masovna i nekontrolisana privatizacija, dovela je do rasprodaje društvene imovine i resursa države. Još veći problem nastao je što su ostvareni prihodi, uglavnom, nisu iskoristili za podsticaj privrednog razvoja i rešavanje problema nezaposlenosti, nego za tekuću budžetsku potrošnju. Privredni razvoj se ne može podstaći većom potrošnjom, pogotovo ne potrošnjom roba iz uvoza, kao što je to slučaj bio u Srbiji.
Globalna ekonomska kriza iz 2008. godine je, između ostalog, kao rezultat strukturnih slabosti i neravnoteža u svetskoj ekonomiji imala dodatno veliki uticaj na srpsku privredu i njena društveno-ekonomska kretanja. Najpre je negirano postojanje krize, a onda se optimistički procenjivalo da će nas kriza zaobići, pa čak i da kriza predstavlja razvojnu šansu Srbije. Nažalost, efekti krize ispoljili su se različitim intenzitetom na finansijski i realni sektor i različito, uglavnom, negativno odrazili na glavne ekonomske i razvojne indikatore.
Detaljnom analizom podataka Agencije za privredne registre, publikovanih u junu 2013. godine, u Saopštenju o poslovanju privrede u Republici Srbiji u 2012. godini – uporedni podaci iz finansijskih izveštaja za 2011. i 2012. godinu, ukazuje se na hroničnu neefikasnost srpske privrede i nameće se kao zaključak da u Srbiji ne postoji poslovni ambijent za profitno orijentisanu privredu. Na najupečatljiviji način u prilog ove tvrdnje svedoči i veliki problem sa kojim srpska privreda godinama ne uspeva da se izbori – kontinuirano nagomilavanje gubitaka privrednih društava iz ranijih perioda, a čiji indikatori ukazuju na uzroke prezaduženosti države, privrede i građana, a implicitno i visok rizik naknadnih negativnih efekata po razvoj i budućnost Srbije. Naime, pod teretom stalnog uvećanja kumuliranih gubitaka, kapital srpskih preduzeća se topi, pa posledično, privredna društva pribegavaju kreditima, tj. većem korišćenju pozajmljenih izvora finansiranja. Preduzeća de facto nemaju svoju imovinu, nemaju kapital koji predstavlja razliku imovine i obaveza. Kompletno finansiranje se vrši iz pozajmljenih izvora, bilo kamatonosnih ili pak od dobavljača ili povezanih pravnih lica u inostranstvu. Dalja karakteristika poslovanja takvih preduzeća je da su troškovi konstantno veći od prihoda čime dolazi do dalje kumulacije gubitaka i na kraju, po najverovatnijem scenariju do bankrotstva istih.
Mnoga preduzeća u Srbiji su uništena, a ogroman broj građana ostao je bez zaposlenja. Industrijska proizvodnja u 2010. godini je manja (za 11,4 odsto) nego u 1998. godini (vreme ekonomskih sankcija), a da ne govorimo o predratnom periodu (ona 2010. godine čini manje od polovine – 46,7% proizvodnje iz 1990. godine).
U svom delu prof. dr Jovan Dušanić, Neoliberalizam, tranzicija i kriza, navodi da je ekonomska doktrina zasnovana na principima Vašingtonskog konsenzusa isključivo vođena u interesu svetske oligarhije i krupnog kapitala koji raspolaže ogromnom finansijskom moći, te i mogućnošću da u siromašnim zemljama oblikuje politički i medijski prostor i usmerava ekonomsku politika zemalja prema svojim sopstvenim interesima i uz istovremeno onemoguće bilo kakve ozbiljne javne kritike. „U cilju realizacije sopstvenih interesa svetska oligarhija nastoji da oslabi nacionalne sisteme bezbednosti i institucije državne vlasti i nacionalnog suvereniteta (zamenjujući ih međunarodnim pravom i institucijama), te uništi nacionalne ekonomske strukture (potčinjavajući ih interesima transnacionalnog kapitala). To se ostvaruje na različite načine: uvlačenjem zemlje u veliku dužničku zavisnost, podsticanjem haotičnog stanja u društvu, podrivanjem autoriteta države i njenih temeljnih institucija, korumpiranjem i demoralisanjem njene nacionalne elite, formiranjem velikog broja nevladinih organizacija (od kojih se naj veći broj, dobrim delom, obučava, finansira i podržava iz inostranstva i ima anacionalnu usmerenost), relativizacijom ustaljenog sistema vrednosti i osporavanjem ključnih nacionalnih institucija (crkve, akademije nauka i sl.) kao i pozitivnog nasleđa nacionalne istorije, oblikovanjem javnog mnenja kroz sredstva masovnog informisanja koja se (direktno ili indirektno) stavljaju pod kontrolu faktora van zemlje. Unapred se pronalaze i pripremaju kompradori koji bi u pogodnom trenutku zauzeli ključna mesta u državi, raznim sredstvima pokušavaju da se dovedu na odgovorne državne funkcije i po svaku cenu se nastoji obezbediti njihov što duži opstanak na vlasti, nude se gotova rešenja za vođenje ekonomske politike, predlažu se „nezavisni“ ekonomski savetnici iz inostranstva i slično. Ideološku osnovu takve politike, po pravilu, predstavlja radikalni (neo)liberalizam.“
U kontekstu opštih ekonomskih kretanja svake zemlje, svakako, značajno mesto zauzima tržište rada – stanje, opšte karakteristike i tendencije. Tržište rada u Republici Srbiji danas karakterišu visoka nezaposlenost, velika prikrivena nezaposlenost i nedovoljna mobilnost radne snage. Nezaposlenost je u Srbiji jedan od najvećih ekonomskih i socijalnih problema i uzrok je siromaštva i socijalne isključenosti. Porodica trpi dvostruki pritisak od siromaštva: prvo, porodice se raspadaju zbog siromaštva i drugo, ne mogu na vreme da se zasnuju nove i obavljaju očekivane funkcije: brak, rađanje, vaspitanje, obrazovanje… Osećaj nepravde, siromaštva, socijalne isključenosti kao i lične odbačenosti, poniženosti i besprekspektivnosti, gde se ljudi tretiraju kao i bilo koji drugi proizvodni inputi, te odsustvo sigurnosti, odnosno hronični strah od neizvesnosti, uticali su na psihičku nestabilnost ljudi i rušenje vrednosti tradicionalne porodice.
Savremeni neoliberalizam je preko doktrine postao ideologija, zasnovana na vrednostima klasičnog liberalnog kapitalizma, a koja ignoriše bilo kakvu nacionalnu osobenost, socijalnu odgovornost, te moral i etičke principe. Takav sistem organizacije društva u kojem profit, kapital i tržište postaju ciljevi sami za sebe, čoveka, sa svim njegovim dotadašnjim funkcijama, i tačno određenim mestom u društvu, svodi na rad kao robu, i nemilosrdno i brutalno ga izmešta iz dotadašnjeg položaja koji mu je pružao samopoštovanje, sigurnost i socijalni status.
„Čovečanstvo je danas, u kandžama manipulativne globalne masovne kulture zasnovane na tržišnim principima i individualnim slobodama, koja promoviše određeni stil života, formira stereotipe i stvara iluziju nekog idiličnog i bezbrižnog sveta u kome je sve na dohvat ruke. U virtuelnoj pseudorealnosti, u čoveku se bude i podstiču potrošačka osećanja koja determinišu odnos prema životu i standarde ponašanja. Primarni ideal ljudi postaje težnja za bogaćenjem i profitom, a sistem vrednosti se svodi samo na novac. Preokupiran zadovoljavanjem svojih hedonističkih prohteva čovek, ravnodušan prema patnjama drugih i svega što se ne tiče njegovog materijalnog interesa i životnog standarda, živi u samo svome virtuelnom svetu u kome odsustvuje vera u bilo kakav drugačiji vrednosni sistem osim novca i gde preovladava osećanje da iznad individue i njenog uživanja u materijalnim dobrima nema ničeg smislenog. U takvom svetu čovek više nema ni slobodnog vremena, ni mesta za porodicu i prijatelje. Nema socijalne kohezije u društvu i pojedinac više ne razmišlja u okviru zajedničke dobrobiti i nije spreman da se žrtvuje za druge, čak ni za sopstveno potomstvo (dodao PM).“
Sa aspekta analize porodičnih odnosa, kako zapaža, sociolog politike, prof. dr Ljubiša Despotović, tradicionalni autoritet i ugled oca u porodici sve više slabi, osipa se i nastaje vakum u porodičnoj organizaciji i skladnim odnosima unutar porodice. Otac je uvek imao zadatak da pruži atmosferu sigurnosti u sredini u kojoj dete raste. Kao nosilac društvenih normi on „uvodi” dete u sistem u kome postoje određena pravila, čime podstiče njegov pravilan emocionalni i intelektualni razvoj. Detetu je potreban otac čija reč ima težinu, koji ima stav, ali se i sam ponaša u skladu sa njim, dajući dobar model. Danas deca, međutim, dobijaju „prava“ i zauzimaju pozicije koje im ne pripadaju, a roditelji se osećaju nesigurno jer im spoljna sredina ili država zakonskim propisima te dosadašnje tradicionalno utemeljene pozicije uskraćuje. Autoritet oca danas, poprilično je uzdrman ili čak srušen, jer je razorena institucija same porodice, čiji je on donedavno bio stub. Veliki udeo u tome imaju ekonomski razlozi. Sa gubitkom ekonomske funkcije, sa gubitkom posla, nemogućnosti da brzo ili uopšte pronađe nov posao, otac gubi i ulogu zaštitnika, supruga, vaspitača. U pomerenom sistemu vrednosti očevi postaju obeshrabreni i prestaju da budu uzori svojim potomcima i članovima porodice. Mnogi upadaju u depresiju, a nemali broj njih je izvršio i samoubistvo. Drugi su otišli u alkohol, drogu, pa i agresivnost. Ta ista porodica postala im je kriva što ne mogu o njoj da brinu.
Jedan od većih i značajnijih problema, svakim danom sve prisutniji, jeste problem nasilja. Porodice su ugrožene nasiljem kako unutar samih porodica, tako i nasiljem u neposrednom okruženju. Nasilničko ponašanje se ispoljava od strane supružnika međusobno, od strane roditelja prema deci, kao i od strane dece prema roditeljima. Visok stepen nasilja u porodici ima svoje korene u besperspektivnosti, frustracijama, strahu, neizvesnosti i teškoćama, koje pojedini članovi doživljavaju u društvu i to prenose na porodicu. Sve su češći sukobi između roditelja i dece na osnovu prava na individualnost i slobodu, obaveza i uloga koje roditelji nameću i očekuju od dece. Nezadovoljni stanjem u porodici i osećajem fizičke i duhovne teskobe mladi često pokušavaju da nađu utočište u drugim grupama koje su negacija porodice. Deca i žena bili su ogledalo njihovog neuspeha koje je trebalo razbiti. Problem porodične tolerancije, egoizma i granice u zahtevu za slobodom i samostalnošću, kao postulatima liberalizma, najčešći su uzrok povećanog stepena razvoda brakova u savremenim društvima, pa tako i srpskom. Kao posledica savremenih liberalnih tendencija, nameće nam se zaključak koji ukazuje na korelaciju narušenih odnosa u porodici i odnosa u društvu – gubitak autoriteta oca, učitelja, profesora, stručnjaka i gubitka autoriteta države i njenih institucija.
Porodice u Srbiji se u današnje vreme suočavaju sa brojnim teškoćama i problemima, kako bi održale i ispunile pretpostavljene funkcije i očekivanu ulogu. Nažalost, posledice neispunjavanja istih su: razoreni bračni odnosi, rast socijalne patologije sa porastom nasilja, dehumanizacija porodičnih odnosa, otuđenje, usamljeni i nesigurni pojedinci.

dr Predrag Mitrović

Prati
Obavesti me o
guest
13 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
MIlan
MIlan
28 Jula, 2020 10:06 pm

Neko ko ispred imena i prezimena ima titulu doktoranda bi trebalo da zna osnove pisanja i da na jedan koncizan nacin predstavi vlastiti tok misli, ideja itd. Tekst najblaze receno deluje veoma konfuzno, jedan buckuris opstih mesta traljavo napisan i prakticno neupotrebljiv.

STRUČNJAK?
STRUČNJAK?
28 Jula, 2020 2:59 pm

Ono što je u ovom tekstu nazvano “tradicionalnom porodicom”, u stvari nije tradicionalna, već se stručno naziva modernom porodicom, pa bi trebalo da se prvo nauči terminologija pre nego što krene da se zalazi u polje naučne branše koja su autoru nepoznata. Tradicionalna porodica je brojala i po 10-20 članova i činili su je ne samo roditelji supruga, već i njihovi rođaci i prijatelji i bilo je smatrano normalnim da u takvoj porodici ne žive samo srodnici, već i ljudi koji nemaju krvnu međusobnu povezanost.
Sa druge strane, moderna porodica, za kojom se ovde lamentuje i kuka, je isto tako proizvod kapitalizma, i nastala je u doba modernizacije, industrijalizacije, deagrarizacije društava, gde su se ljudi selili iz sela u gradove kako bi krenuli da rade u fabrikama.
Potpuno je aistorično nazivati ovu vrstu porodice tradicionalnom, prosto svi društveni naučnici znaju da ona to nikako nije, ali očigledno je korisna za skupljanje političkih poena od neupućenih koji ne razmišljaju kritički.
Takođe, ukoliko autor pretenduje na neko naučno bavljenje ovom temom, moram da upozorim da je uopšte shvatanje tradicionalnog kao nečeg što se ne menja i uvek je isto, statično, u potpunosti pogrešan, i u nekim ozbiljnijim naučnim krugovima bi bio ismejan kad bi hteo da kaže tako nešto, kao što bi bili ismejani svi pseudonaučni pokušaji revizije i prekrajanja istorije tako da odgovara nečijim političkim stavovima, što takođe spada u tipičan potez ove političke orijentacije.
Na kraju, neko ko je u toj meri profitirao od neoliberalizma, neko ko je već više od jedne decenije DIREKTOR STRANE BANKE, neko ko je naravno zaposlio članove porodice u toj istoj banci, i taj isti sebi daje za pravo da već godinama kritikuje neoliberalizam i strane banke, ko još može da veruje nekome sa tako lepom prošlošću?

Gradjanin
Gradjanin
28 Jula, 2020 4:58 pm
Odgovori  STRUČNJAK?

Ja. Jer znam da je imao prilike da napusti Leskovac a nije.Ostao je ovde…ako ti nešto znači.Mada mislim da ti ne znači jer si opterećen Pedjinim političkim angažovanjem kao podpredsednika DVERI.

urednistvu
urednistvu
28 Jula, 2020 2:10 pm

Na ovu vest pise da ima 6 komentara. A ima ih 5. Kad pogledate komentar iz desne ponude svih komentara, vidite da postoji komentar Bezimo iz Srbije. Kad kliknete na njega, otvori se ova vest ali tog komentara nigde nema. Proverite.

Dejan
Dejan
28 Jula, 2020 10:42 am

Ovaj čovek je otelotvorenje poslovice: I ćorava koka ubode neko zrno. Dakle, iako on pogađa da je ekonomija baza društva i da se logika kapitalističke ideologije prenosi na sva polja života, i dalje meša babe i žabe, ili možda samo iz svojih političkih pobuda ne želi da stvari nazove pravim imenom. Znači, zbog čega profesor toliko ističe neoliberalizam, a sve vreme ćuti o kapitalizmu, kad smo svi svesni da je kapitalizam i krivac i on je stvorio neoliberalizam, kao i vaš cenjeni neokonzervativizam koji sve više zaslepljuje ljude. Drugo, profesore, da li ste svesni da su nacionalizam i liberalizam nastali zajedno? svi pametni ljudi znaju da su oni i dan-danas dve strane iste medalje i da su razlike samo kozmetičke prirode. Takođe, nakon Francuske revolucije liberalizam nikad više nije bio radikalan i to bi trebalo da znate, ako ćete već toliko da pričate o njemu. Sledeće, pošto vam toliko smeta što otac u porodici gubi autoritet, a nigde ne spominjete položaj majki koje su sve više izložene nasilju i u mnogo su gorem položaju, Vi time jasno pokazujete svoj stav. Dakle, po Vašem cenjenom mišljenju, zašto majke ne odu u agresivnost i ne počinju da se drogiraju, jer su one i siromašnije od muškaraca (primaju mnogo manju platu za isti posao, to bi vi kao ekonomista trebalo da znate, zatim od svojih porodica dobijaju mnogo manje nasledstvo nego muški naslednici, itd.)? moj vam je savet da procitate jos bar 10 ozbiljnih naučnih knjiga pre nego što opet progovorite o socijalnim temama, jer vidim da nešto petljate oko toga, ali ovo objašnjavanje Vam nešto ne ide, ne zalazite u dubinu, već očigledno pogledate neku epizodu one youtube emisije koju neću da spominjem ali koja je poznata po širenju teorija zavere, i iz toga izvlačite svoje političke stavove, zato imate 50-60 godina,… Pročitaj još

stihijska ekonomija
stihijska ekonomija
28 Jula, 2020 10:14 am

Kakav ekonomski tim? Upravu za finansije po preporuci poslanice iz Bobište vodi njena prijateljica iz Bobište. Da je ta značajna(ni ime joj niko ne zna!), svi bi je znali, da je nešto značajno uradila iz ekonomije, to bi svi osetili.Povoljno poslovno okruženje, kojim je zamajavan narod, slikali se sa privrednicima, to je Brnabićkin projekat, je velika obmana koja je poslužila samo poslanici da sebe ispromoviše u poslanicu. U grad nijedan nov značajan privrednik nije stigao.

Shjvatite, grad vode šarlatani, koji iste takve dovode i uglavljuju na važna mesta na kojima se odlučuje o našoj sudbini.

Ovi danas samo svoje gledaju da ubace, muža u Toplanu poslanica ubacila, direktor NSZ imao muku ženu da zaposli, direktor agencije za razvoj zeta u kabinet zaposlio, direktor komunalca brata i ženu da uglavi gledao, direktor apotekarskih cerku u kabinet beše ubacio, direktor direkcije ženu u sud da bude sudija, da ga još više zaštitmo od pritužbe gradjana na loše izvodjenje svih radova u gradu em skupo em loše em traje li traje, po dva deteta iz porodicu, od buduce poslanice sestra doktorka primljena u bolnicu. I naravno ima divne dece, ljudi, koji zaslužuju jer su kvalitetno obrazovani, ali cilj komandanta je da ih ućutka, zatvori im mozak da ne misle i usta da ne govore oči da ne vide šta on radi, jer je on zauzvrat sebi najviše učinio. Zakon je predvideo zloupotrebe privilegija, funkcija, korupciju, ali to ne vredi za ove sada, ogrezli su. Tim je laž. Postoji apsolutista i poslušnici. Zato ne postoji ekonomija u Leskovcu. Niste valjda mislili da onakva poslanica ima kvalitetan predlog za bilo koje mesto, a ona kadrira po gradu.

Mirko
Mirko
28 Jula, 2020 4:10 pm

Prvo se raspitaj koja su ovlascenja te bezimene zene(inace se zove Marija) pa onda komentarisi sta je dobro odnodno lose uradila.Sta je to mogla novo i epohalno da uradi za ekonomiju ovog grada…Ne zamenjuj teze

budzet zapušač
budzet zapušač
28 Jula, 2020 10:54 pm
Odgovori  Mirko

Moze, moze, da je prava dosla uradila bi! Ona treba da kroji budzet! Al njoj ga kroji gradonacelnik. To sto je jos jedan poslusnik znaci da dzabe prima platu. Navikli smo da u Leskovcu imamo poslusnike.
Pravi nacelnik finansija razbija utice, predlaze, argumentovano odbija gradonacelnika, ima moc ubedjivanja. Nazalost, nije cilj njeno ime, zena nemocna, kao takva i birana. Uostalom, malo je dobrih ostalo.Napuistili su nas. Vi ste taj koji joj ime provlaci, meni to nije bio cilj. Imena su nebitna, bitnije je moze ili ne moze nista da uradi. Ako ne moze, ne treba ime da se zna. Kao sto se i ne zna. Mozete 100 put da ga napisete, zaboravice ga. Pamtili bi ga da je ista uradila.
Ali, Mirko, nemoj da se sekiras, ako niko ne moze nista i ja cu sa tobom da se slozim. Dosetice se da platu ne zaradjujemo.I da svako moze da bude na tim mestima, jer niko nije poseban.
Ipak, ima gradova, opstina gde se pojavi poneko ko iskoraci, jer zna da napravi pomak. Kad radi prave stvari na pravi nacin. To nije lako, zato to ne moze svako.
Gospodja je jedna vrlo simpaticna zena, i nista licno, govorimo o poziciji sefa finansija. To je onaj NAJVAZNIJI DEO SVIH SEDNICA SKUPSTINE.
Finansije su srce grada, tu se rasporedjuje novac za standard gradjana. Oni dele subvencije i kupuju vozila koja šišaju travu tek kad novinar uslika sam centar grada sa ambrozijom kod gimnazije. Oni finansiraju medije koji u kampanji stancaju botovske besmislene komentare, a stopiraju komentare posle sns pobede na Rudarsku, i to posle kise, da ne bude zabune, ne pre.

Takav budzet nije razvojni nego zapusava usta.

naopaka stvar
naopaka stvar
29 Jula, 2020 10:32 am

Pravi se ukljucuje u finansijsko poslovanje javnih preduzeca, drzi sastanke sa njihovim finansijskim direktorima i popravlja sliku poslovanja, daje preporuke,savete, pod uslovom da ima znanja iz privrede, da je negde radio pre nego je dosao na budzet. Sve ono cemu nas EU uci, mi smo sami prestali davno da radimo izbegavajuci obaveze. Ako su preduzeca na budzetu, njihovo poslovanje utice na ukupno stanje budzeta. Pa sto onda nikad nacelnik nije seo s direktorima? Ceka preporuku EU? Pa taj rezultat treba njemu, ne Evropi. Zdrava logika se izgubila. Sastanci su zabranjeni ako ih ne drzi politicar. On se plasi da neko sem njega okuplja . A kad on drzi sastanke, oni se ticu samopromocije, uterivanja straha, kaznjavanja zbog disciplinovanja prisutnih, tako da su uvek svi prisutni i koga tema ne dotice. Umesto vise kracih resornih sastanaka koji daju ekonomski efekat. Kad ugusis ljudima volju, oni vise ne predlazu, iseces im krila da podsticu razvoj, samo otaljavaju. Mnogi bi preuzeli inicijativu, ali to ugrozava prvog koji zna svoja ogranicenja, pa i ostale sputava. Pomesao je sto ga svi privrednici pozdravljaju. Pa moraju. A da li ga cene? Pitanje je. On odavno i ne slusa da bi cuo. Samo vodi ekipu da se slika, da se za njega cuje. Sve naopako.

ekonomisti iz vlasti Leskovca se kriju
ekonomisti iz vlasti Leskovca se kriju
28 Jula, 2020 9:23 am

Pedja, hvala tebi što si se javio.

Očekivali smo da ekonomisti koji vrše vlast u Leskovcu imaju savest, da oni izadju i odgovorno kažu zašto smo u Leskovcu nerazvijeni, da od njih novinarka uzme neki intervju.

Pošto postoji ekipa, tim, nije grad jedan čovek.

Ili jeste, pa zato ekonomski tonemo?

za saku pirinča, feler i rokfeler
za saku pirinča, feler i rokfeler
28 Jula, 2020 9:18 am

Kina je nekada bila sirotinjska drzava. Tada su deca pocela da rade za saku pirinca. Sve dok se nije pojavio drzavnik koji je pokrenuo ekonomiju. U Americi se izdvaja samo jedan napredni predsednik Kenedi, zbog svojih shvatanja. Govorilo se da je nas Djindjic podsecao na njega. I Srbija je u proslosti imala neke znacajne ljude, ali nazalost, ekonomskih pikova odavno nema. Sa nestankom porodice, crkve, moralnih vrednosti, obrazovanja, nestali su ljudi takvih kvaliteta. Mada kazu, da sa brda sidje cestit covek, kojem sve prethodno, sem cestitosti, nedostaje, pa opet zna i hoce da ucini nesto za druge, ne samo za sebe, ne da ucini za druge, kao ovi danas, koliko da zamaze oci ljudima oko sebe, da bi mogao da ucini sebi, zeni, bratu, deci, roditeljima, kumovima, za tri generacije unapred da ih sve zbrine, deleci mrvice ljudima oko sebe koji zasluzuju daleko vise, a ne gole ucene, dok stoje u redu za saku svog pirinca. Deo ekonomije koji se odnosi na statistiku odlicno prikazuje gde smo bili, gde smo danas, ali niko ne prikazuje trecu tabelu kuda idemo i sa cim, kojim resursima, tacnije sa kim, ko moze da nas odvede u bolju buducnost. Sa ovim ljudima danas, NIKO. Mnogo demagogije, glume, politickih floskula, scenskih nastupa, pozorisne atmosfere, pretalentovanih Oskarovaca za kojima place Holivud. Ovo danas je sve SNS PRODUKCIJA! Srbi ce jos malo raditi za saku pirinča. Paradajz vec bacaju. Nisu naucili lekciju kad su bacili maline. Stalno ponavljaju razred, nikako da nauce. Kako od lepe zemlje Srbije neki tudjini sa strane kojima nije rodna gruda mogu da je potčine svetu, predaju pobratimima, rasprodaju susedima, stave joj etiketu felera, obezbeđujući za sebe onu drugu rokfeler. Da li se danas ponosite Srbijom, da li Vam je majka ili maćeha? Da li iste u njoj zaštićeni ili strepite od svake… Pročitaj još

lekarka iz GAK-a
lekarka iz GAK-a
28 Jula, 2020 12:47 pm

Saša Ljuština odlazi sa porodicom iz zemlje. Dala je otkaz jer su je progonili od kad se stavila na spisak lekara za smenu kriznog štaba. Srbija stavlja lisice gradjanima,zabranjuje slobode misljenja, znanja, kritike, i bez zatvora. Nisi slobodan, izadji iz Srbije

Проститутки Бишкека
13
0
Ostavite komentar.x
()
x