Javni resursi: Da li su gradjani svesni zloupotreba

LESKOVAC

Predizborne zloupotrebe javnih resursa gradjani ne samo da vidi, nego znaju i osećaju  šta mu se radi, zna pod kakvim je pritiscima, da izbori apsolutno ne postoje kao slobodna volja građana, smatra Jelena Spirić, predsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde u Leskovcu .

Ona kao najočigledniji I najpoznatiji primer zloupotreba javnih resursa u predzbornoj kampanji navodi primer sela Kukulovce i direktora Javnog preduzeća “Putevi Srbije” Zorana Drobnjak, protiv koga je podneta I krivična prijava.

“Sve je ostalo bez epiloga jer nemamo objektivno i nezavisno ni sudstvo ni tužilaštvo”, rekla je Spirić za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress.

“Direktor  (Drobnjak, prim JUGpress) je sa gradonačelnikom Leskovca Goranom Cvetanovićem jednostavno tamo došao i u jednom danu je određeno da se neki put asfaltira, iako to radi lokalna samouprava, odnosno to je pod njenom ingerencijom. Čak je i naš gradonačelnik mrtav hladan izjavio da nije bitno ko će to da radi, znači nisu potrebni ni tenderi, ni planovi, dozvole, ništa, samo da bi se uticalo na volju birača i narod dobio to što mu treba. S druge strane, vidimo da u Velikoj Kopašnici ljudi moraju sami da finansiraju, iz svojih sredstava, asfaltiranje nekog puta”, objašnjava Spirić.

Ona dodaje da je u prošlim predzbornim kampanjama bilo mnogo zloupotreba I da su neke zabeležene i od strane RIK-a i političkih stranaka.

“Recimo 2016. godine u Predejanu se glasalo običnim, tehničkim olovkama, postoje snimci „bugarskog voza“ u Grdelici, gde su ljudi prijavili, mislim da policija nije ni došla, možda neka patrola, a na snimku se ne vide lica, ali se vide ruke kako ljudi uzimaju pare i glasaju za SNS i vraćaju se na biračko mesto… Srećom, tehnika je napredovala, pa se sve to lakše snimi mobilnim telefonima, ali ništa od toga nije bilo. Tužilaštvo ništa nije uradilo”, kaže Spirić.

Navodi da se “ koriste službeni automobili komunalne policije, inspekcije, lokalnih ustanova, republičkih firmi za prevoz na mitinge u druge gradove. Zatim, pritisak na zaposlene, mnogo je ljudi koji na privremeno-povremenim poslovima, u školama imate prosvetne radnike koji rade sa 20% fonda časova. Svi oni se prisiljavaju da donose sigurne glasove”.

Prenosi I lično iskustvo.

“Ja radim u firmi koja je pod republičkom ingerencijom i toga nije bilo ni u Miloševićevo vreme. Kolege već pričaju kako ih zovu iz uprava raznih firmi, da to moraju da odrade inače će ostati bez radnog mesta”.

“Odavno je, mislim, predložena izmena zakona da se sva socijalna davanja, isplata penzija, plata sve to bude obustavljeno na 30 dana pred izbore, s obzirom da se time veoma manipuliše. Mi I sad vidimo kako se deli socijalna pomoć, paketi… Lično sam 2016. godine podnela prijavu Ministarstvu zdravlja, lekarskoj komori i Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je Srpska napredna stranka radila lekarske preglede i to ne samo pritiska i šećera, nego i malo ozbiljnije i kompleksnije preglede u prostorijama SNS-a. Tu je prekršen Zakon o finansiranju političkih stranaka i Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Naravno da do danas nijedan odgovor nisam dobila za to”, rekla nam je Spirić.

“Po meni najgora i najpodlija manipulacija zdravljem u Leskovcu, gde je i sam gradonačelnik lekar, je organizovanje lekarskih pregleda, a ti lekari koji dolaze u Srpsku naprednu stranku da pregledaju ljude su povučeni sa svojih radnih mesta, u radno vreme, pa obični građani ne mogu da dobiju adevatnu zdravstvenu zaštitu onde gde je i plaćaju kroz osiguranje”, ukazuje ona.

Primeri koje je Spirić navela predstavljaju kršenje Zakona o lokalnim izborima koji u članu 3 precizira:

ZAKON O LOKALNIM IZBORIMA

Građani biraju odbornike na osnovu slobodnog, opšteg i jednakog izbornog prava. Izborno pravo građani ostvaruju neposredno, tajnim glasanjem.

Niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava ili primorava građanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja ili da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.

Zakonom o sprečavanju korupcije kao I Zakona I zapošljavanju.

Takodje , ovi primesu su I kršenje Zakona o finansiranju političkih aktivnosti koji u članu 12 odredbe “Zabrana finansiranja” navodi :

Zabranjeno je finansiranje političkog subjekta od: stranih država; stranih fizičkih i pravnih lica, osim međunarodnih političkih udruženja; anonimnih darodavaca; javnih ustanova, javnih preduzeća, privrednih društava i preduzetnika koji obavljaju usluge od opšteg interesa; ustanova i preduzeća sa učešćem državnog kapitala; drugih organizacija koje vrše javna ovlašćenja; sindikata; udruženja i drugih nedobitnih organizacija; crkava i verskih zajednica; priređivača igara na sreću; uvoznika, izvoznika i proizvođača akciznih proizvoda; pravnih lica i preduzetnika koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.

Prilog koji međunarodna politička udruženja daju političkom subjektu ne može biti u novcu.

Zabranjeno je finansiranje političkog subjekta od strane pravnog ili fizičkog lica koje vrši delatnosti od opšteg interesa po osnovu ugovora sa organima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javnim službama čiji su oni osnivači, za vreme dok postoji takav ugovorni odnos i dve godine nakon prestanka ugovornog odnosa.

Takodje, besplatni lekarski pregledi predstavljaju I kršenje Zakona o zdravtvenoj zaštiti, koji u odredbi

XXII SUKOB INTERESA, Član 234 navodi

“Korupcija, u smislu ovog zakona, je odnos koji se zasniva zloupotrebom obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga.

Sukob interesa je situacija u kojoj zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na nepristrasnost i objektivnost zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika u obavljanju zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite.

Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, članove njegove uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim.

Pod članovima uže porodice u smislu ovog člana smatraju se: supružnik ili vanbračni partner, deca, braća, sestre, roditelji, usvojitelj, usvojenik i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.

Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik koji obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, član organa, odnosno stručnih organa u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, kao i članovi njihovih užih porodica, ne smeju tražiti, niti primiti novac, poklon, uslugu ili bilo kakvu drugu korist za sebe, članove svoje uže porodice ili fizička i pravna lica koja se opravdano mogu smatrati interesno povezanim, a koji mogu uticati na nepristrasnost ili profesionalno obavljanje dužnosti, odnosno koji se mogu smatrati nagradom u vezi sa vršenjem dužnosti i obavljanjem zdravstvene delatnosti”.

FUNKCIONERSKA KAPANJA I ZLOUPOTREBA JAVNIH RESURSA

Transparentnost Srbije u istraživanju Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih
resursa” navodi da “Srbija ima brojne propise koji se odnose na korišćenje javnih resursa i promociju javnih funkcionera tokom izborne kampanje, ali promotivne aktivnosti u okviru funkcionerske kampanje najčešće su u „sivoj zoni“ i spadaju u „problematično ponašanje” koje nije pokriveno propisima na adekvatan način”.

 Zloupotreba funkcije je načelno regulisana kroz odredbe Krivičnog zakonika3 koji u članu 359. propisuje zatvorsku kaznu za „službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog”. Zakon o budžetskom sistemu4propisuje u članu 71. da je „funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, odgovoran za preuzimanje obaveza, njihovu verifikaciju, izdavanje naloga za plaćanje koje treba izvršiti iz sredstava organa kojim rukovodi i izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu. Funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava odgovoran je za zakonitu, namensku, ekonomičnu i efikasnu upotrebu budžetskih aproprijacija”. Navedne odredbe bile bi od značaja kada bi se utvrđivala odgovornost javnih funkcionera i službenika za zloupotrebe koje mogu stajati iza pojedinih vidova „funkcionerske kampanje“, koji iz „sive“ zone prelaze u „crnu“. Na primer, odgovornost za kršenje Zakona o budžetskom sistemu bi postojala kada bi rukovodilac organa naložio isplatu sredstava za socijalnu pomoć iako ona nisu predviđena u budžetu; krivična odgovornost za zloupotrebu položaja bi postojala kada javni funkcioneri koriste poverene resurse ili rad podređenih službenika neposredno za stranačku promociju. Na sličan način, moguće su i povrede drugih propisa (npr. Zakon o javnim nabavkama). Najčešći prekršaj u vezi sa funkcionerskom kampanjom odnosi se na odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije5 . U članu 29. stav 2. ovog zakona se propisuje: „Funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima 3Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“ br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) 4Zakon o budžetskom sistemu („Sl.glasnik RS“br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon 103/2015, 99/2016) 5Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije („Sl.glasnik RS“ br. 97/08, 53/10, 66/11-US, 67/13-US i 8/15-US) 8 učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka”. Stav 3. dozvoljava izuzetak: „Izuzetno od stava 2. ovog člana, funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera”. I konačno u stavu 4. člana 29. se propisuje: „Funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta”. Ovakvu dužnost nemaju narodni poslanici i predstavnici stranaka u drugim skupštinama.

 U kaznenim odredbama, u članu 74. Zakona, predviđa se da će funkcioner za kršenje odredbi iz stava 2. i 4. člana 29. biti kažnjen novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti6posredno je značajan i za ovu temu, utoliko što obavezuje političke stranke, koalicije i grupe građana da vode evidenciju o prihodima i rashodima kampanje, da kampanju finansiraju sa posebnog računa, da o izvorima prihoda i strukturi troškova detaljno izveste Agenciju za borbu protiv korupcije. Izričito je zabranjeno finansiranje kampanje od državnih organa, javnih ustanova, preduzeća u vlasništvu države i drugih javnih izvora (član 12), osim kroz namenske budžetske dotacije i besplatne usluge koje se ustupaju svim učesnicima izbora pod jednakim uslovima. Svako korišćenje javnih resursa za potrebe vođenja kampanje (službeni automobili, kancelarijski materijal, radno vreme službenika, objave na sajtu itd.), pa čak i angažman samih funkcionera, stoga predstavlja i kršenje pravila o finansiranju kampanje iz tog zakona. Za to se političkom subjektu i/ili odgovornim licima može izreći novčana kazna u prekršajnom postupku ili krivična sankcija7 , a nakon toga i mera gubitka prava na sredstva iz javnih izvora. Dok je u slučajevima korišćenja materijalnih resursa kršenje ovih pravila očigledno, ono bi postojalo i kada je reč o korišćenju nedozvoljenih ljudskih resursa za kampanju. Naime, član 9. st. 1. Zakona propisuje da je „prilog novčani iznos, osim članarine, koji fizičko ili pravno lice dobrovoljno daje političkom subjektu, poklon, kao i usluge pružene bez naknade ili pod uslovima koji odstupaju od tržišnih“. U pogledu 6Zakon o finansiranju političkih aktivnosti („Sl. glasnik RS”, br. 43/2011 i 123/2014) 7Član 38. st. 1. i 2: „Ko daje, odnosno u ime i za račun političkog subjekta pribavi sredstva za finansiranje političkog subjekta protivno odredbama ovog zakona u nameri da prikrije izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava političkog subjekta, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Ako su izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana data ili primljena sredstva u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.“ 9 ovih besplatnih ili manje plaćenih usluga Zakon ne pravi nikakvu razliku između funkcionera, članova stranke i drugih lica koja se besplatno angažuju u korist političkog subjekta.

———————–

Važno je napomenuti da ne postoji ni jedan zakon ili podzakonski akt koji bi generalno (to jest, bez obzira na to da li je u toku kampanja ili ne) uređivao pitanja „svečanog otvaranja“ javnih i privatnih objekata, promocije zaključenih ugovora i druge situacije koje se često koriste za promociju, kao ni način promovisanja aktivnosti državnih organa. Javni funkcioneri i organi vlasti nemaju obavezu da se bave takvim aktivnostima i da ih promovišu, ali im, s druge strane, to nije ni zabranjeno. To otvara široki prostor da se kroz diskrecione odluke ostvari lični ili partijski interes na uštrb javnog i u doba van izborne kampanje. Takođe, treba istaći da ne postoje zakonska ograničenja ni u pogledu „tempiranja“ aktivnosti organa vlasti tako da se započnu ili finalizuju u zgodno vreme pred izbore (npr. planiranje određenih javnih radova tako da se okončaju u doba izborne kampanje, određivanje vremena kada će se povećati penzije ili biti deljena socijalna pomoć, zapošljavanje većeg broja javnih službenika i slično).

Zajedničke smernice OEBS/ODIHR i Venecijanske komisije za sprečavanje zloupotrebe javnih resursa u izbornom procesu

Zajedničke smernice  je usvojio Savet za demokratske izbore na 54. sednici (Venecija, 10. marta 2016.) a Venecijanska komisija na 106. plenarnoj sednici (Venecija, 11.-12. marta 2016. godine). Smernice se u dobroj meri zasnivaju na Izveštaju Venecijanske komisije o zloupotrebi javnih (administrativnih) resursa tokom izbornih procesa (2013). Ovaj izveštaj usvojio je Savet za demokratske izbore na 46. sastanku (Venecija, 5. decembra 2013) i Venecijanska komisija na 97. plenarnom zasedanju (Venecija, 6-7 decembar 2013).

 Izveštaj definiše javne (administrativne) resurse na sledeći način: “Administrativni resursi uključuju ljudske, finansijske, materijalne i nematerijalne resurse, koji stoje na raspolaganju aktuelnim funkcionerima i javnim službenicima tokom izbora. Oni ovim resursima raspolažu na osnovu prava da upravljaju radom zaposlenih u javnom sektoru, da određuju kako će se trošiti ili koristiti javna sredstva (stvari i novac) i da uređuju pravo korišćenja objekata javne namene. Ovaj pojam uključuje i mogućnosti koje funkcionerima i službenicima stoje na raspolaganju kao stvar prestiža, kao i situacije kada se pojavljuju u javnosti zahvaljujući tome što vrše javnu funkciju, a što im može doneti političku promociju ili drugi oblik podrške”. U Smernicama se konstatuje da je danas jedan od najvažnijih i najčešćih izazova u Evropi i šire, zloupotreba (javnih) administrativnih tokom izbornih procesa. Ova praksa je uspostavljena i rasprostranjena pojava u mnogim evropskim zemljama, uključujući zemlje sa dugogodišnjom tradicijom demokratskih izbora. Nekoliko generacija funkcioneri i državni službenici ovu praksu smatraju normalnim delom izbornog procesa. Čini se da čak i ne smatraju takvu praksu nelegitimnim aktivnostima usmerenima protiv drugih kandidata na izborima, koji ne nastupaju sa pozicija nosilaca javnih funkcija. Čini se da je ova pojava postala deo uspostavljene političke kulture i iako je povezana ne samo sa potencijalno nezakonitim aktivnostima, već i sa aktivnostima koji oslikavaju nedostatak etičkih standarda funkcionera u vezi sa izbornim procesom. Štaviše, zloupotreba javnih (administrativnih) resursa može biti široko rasprostranjena čak i kada zakon predviđa zabranu donacija od javnih institucija i javnih preduzeća, kao i od institucija i kompanija sa udelom državnog kapitala. U nekim postkomunističkim zemljama, rasprostranjena zloupotreba javnih (administrativnih) resursa može odražavati nedostatak distinkcije između države i vladajuće stranke. Ovo takođe objašnjava povremene navode o široko rasprostranjenoj zloupotrebi javnih medija i javnih ustanova (public facilities) u vezi sa izbornim kampanjama, čak i kada jednako i nepristrasno pokrivanje političkih stranaka i kandidata od strane državnih medija garantuju postojeći propisi.

U dokumentu se naglašava da zloupotreba javnih (administrativnih) sredstava može uključivati i druge prekršaje ili krivična dela, kao što su pritisci ili pretnje državnim službenicima. Ukazuje se da dokument odnosi i na zloupotrebe dužnosti i javnih resursa od strane državnih službenika ali i suprotno, na pritiske na državne službenike da podrže ili glasaju određene kandidate.

Smernice (izvod):

– Pravni okvir treba da obezbedi opštu zabranu zloupotrebe javnih (administrativnih) resursa tokom izbornog procesa.

– Sankcije za zloupotrebu javnih (administrativnih) resursa moraju biti propisane i moraju se sprovoditi.

 – Da bi se osigurala neutralnost javnog sektora tokom izbornog procesa i kako bi se izbegao svaki rizik od sukoba interesa, pravni okvir treba da obezbedi jasno razdvajanje između vršenja političkih funkcija, posebno visokih rukovodećih pozicija i kandidature.

 U tom smislu, pravni okvir treba da donese niz adekvatnih pravila.

Takva pravila mogu uključivati jasna uputstva o tome kako i kada se može voditi kampanja u ličnom svojstvu, kada funkcioneri koji se nadmeću na izborima ne smeju da vrše funkciju a kada moraju da daju ostavku.

– Pravni okvir treba da obezbedi da mediji u javnom vlasništvu objektivno, nepristrasno i uravnoteženo pokrivaju događaje vezane za izbore. Zakon i praksa treba da osiguraju da mediji u javnom vlasništvu ne budu uključeni u “skrivenu” kampanju za ili protiv pojedinih političkih takmaca.

– Treba napraviti jasnu razliku između rada vlade, aktivnosti državnih službenika i vođenja izborne kampanje.

– Pravni okvir treba da obezbedi dostupnost pouzdanih, raznovrsnih i objektivnih informacija biračima i političkim konkurentima o korišćenju javnih (administrativnih) resursa tokom izbornog procesa. To se odnosi, kako na resurse kojima upravljaju javni organi, tako i na one kojima upravljaju subjekti koji su u vlasništvu ili kontrolisani od strane javnih organa.

 – Pravni okvir treba da obezbedi efikasne mehanizme za zabranu organima vlasti i njihovim funkcionerima da nepravedno iskoriste svoje pozicije održavajući (U originalu stoji izraz „public authorities“, ali se iz konteksta vidi da se misli na zloupotrebe koje mogu da počine organi vlasti ili njihovi funkcioneri, pa je originalni izraz u prevodu proširen da bi bolje odrazio suštinu)  zvanične javne događaje u svrhu izborne kampanje, uključujući dobrotvorne događaje ili događaje koji favorizuju ili stavljaju u podređeni položaj neku političku partiju ili kandidata.

Preciznije, reč je o događajima koji podrazumevaju korišćenje finansijskih sredstava (državni ili lokalni budžet), kao i institucionalnih resursa (osoblje, vozila, infrastruktura, telefoni, računari i sl.). Ove zabrane nisu smetnja da se javni funkcioneri kandiduju na izborima i da vode kampanju izvan radnog vremena i bez korišćenja javnih resursa.

 – Redovan rad vlade mora se nastaviti tokom izbornog perioda. Međutim, u cilju sprečavanja zloupotrebe javnih (administrativnih) resursa radi ostvarivanja prednosti u izbornom procesu, treba propisati zakonom da se tokom izborne kampanje ne objavljuju značajna saopštenja i informacije koje su usmerene ka stvaranju pozitivne slike o određenoj partiji ili kandidatuili bi se sa njima mogle povezati. Ovo ne uključuje objave koje su postale neophodne usled nepredviđenih okolnosti, kao što su ekonomska i / ili politička dešavanja u zemlji ili regionu. Na primer,to obuhvata slučajeve obraćanja javnosti nakon prirodne katastrofe ili vanrednih situacija druge vrste, ukoliko se moraju preduzeti hitne i neodložne mere.

– Pravni okvir treba da predviđa da tokom izborne kampanje ne bi trebalo da se sprovode imenovanja u javnim organima, osim kada je to neophodno.

– Ključni faktor za efikasno sprečavanje i kažnjavanje zloupotrebe javnih (administrativnih) resursa je istinska politička volja najviših državnih, regionalnih i lokalnih vlasti. Iz tog razloga je od izuzetnog značaja razviti pluralističku političku kulturu, koju karakteriše transparentnost prema biračkom telu, uzajamno razumevanje i osećaj odgovornosti funkcionera koji učestvuju na izborima i opozicionih političkih snaga, kao i poštovanje priznatih vrednosti demokratskog društva .

– Pravni okvir treba da predvidi efikasan sistem za žalbu nadležnom, nezavisnom i nepristrasnom sudu ili ekvivalentnom sudskom telu: nezavisno sudstvo je sine qua non uslov za sankcionisanje zloupotrebe javnih resursa.

– Organi ovlašćeni za krivično gonjenje – policija i tužioci – trebalo bi da efikasno i blagovremeno istraže slučajeve zloupotrebe javnih resursa.

– Civilno društvo, uključujući domaće posmatrače izbora, ima ključnu ulogu u izveštavanju o mogućoj zloupotrebi javnih resursa i predlaganju preporuka za poboljšanje zakona i prakse.

Kada se pažljivo pročitaju poruke njihova suština jeste, zapravo, da i u predizbornom i izbornom procesu mora da se poštuju već postojeći zakoni koji zabranjuju zloupotrebu javnih resursa u predizbornim kapanjama. Sa druge strane , tamo gde postoje preporuke za izmenu zakonskog okvira one jasno upućuju na preciiziranje različitih segmenata zloupotrebe javnih resursa. 

Prati
Obavesti me o
guest
3 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Freddy
Freddy
10 meseca pre

Svesni smo svega sto je Demokratska stranka radila i nismo zaboravili te zloupotrebe. 317 radnika lokalne samouprave su u njihovo vreme ostali bez posla jer su bili politicki nepodobni. Sto se tuzilastva i sudstva tice,secamo se kako su birali sudije (imamo primer u Vlasotincu-gde je pored svakog imena stajalo da li je sudija podoban, clan Ds-a ili nije). Kako su oni trosili sredstva? Koliko su plate kasnile? Tek kad je u Leskovcu dosao na vlast gradonacelnik dr Goran Cvetanovic isplacene su zaostale plate u kulturi, u javnim preduzecima, gradskoj upravi. Nismo zaboravili da nismo u selima imali ni ulicnu rasvetu. Kako su se zaposljavali? Ko je osnovao i zaposlio komunalne policajce? Koliko me secanje sluzi ,nije to uradio Sns vec je to bilo 2009.godine. Kako ste tada vrsili zloupotrebe? Gde je novac od busotine? Sve ste fabrike zatvorili! Na kom konkursu ste Vi, gdjo Spiric zaposljeni u Epsu i po kojim kriterijumima? Koliko “vasih” zutih rade u Osmospratnici i primaju platu za nerad? Sta ste uradili u Leskovcu za vreme Vase vladavine sem sto ste redovno sastancili,rucali i vecerali o trosku gradjana. Tako da Vi ste najmanje kompetentni da kritikujete, a pogotovo da kritikujete ljude koji imaju rezultate jer dela govore!

Djoka
Djoka
10 meseca pre
Odgovori  Freddy

Sve si lepo reko, osim ovoga na kraju. Sve mi znamo, ali sta mozemo! Isti i oni i ovi

Bane
Bane
10 meseca pre
Odgovori  Freddy

Ma zutima bi oprostio još 5 busotina… Vi bre celu zemlju prodadoste….A Spiricka bese predsednica? Imala izbore?