LESKOVAC

Narodna biblioteka „Radoje Domanović“ u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković“ u Beogradu organizovala je izložbu „Otrgnut od zaborava – akademik prof. dr Radoslav M. Grujić (1878-1955)”. Autori izložbe su viši diplomirani bibliotekari Igor Živanović, Milutin Šahović i Nikola Krsmanović. Na otvaranju izložbe istoričar Dejan Antić i recezent kataloga izložbe smatra da srpske interlektualke i nacionalne radnike koji su bili skrajnuti od komunističke vlasti prikazati današnjim građanima i otrgnuti ih od zaborava.

„Naše kolege iz Univerzitetske biblioteke to već godinama uspešno rade. Mi smo ovde prošle godine imali izložbu o Jaši Tomiću, sada govorimo o Radoslavu Grujiću, čoveku koji je puno učinio za srpski narod, ali mu se srpski narod nije na dostojanstven način odužio. Ako se pitate ko je pronašao mošti cara Dušana, pa to je upravo Radoslav Grujić. Kako ih je pronašao, kako je istraživao u izuzetno teškim vremenima… On je 20-ih godina 20. veka on odlati i prekopava Svete Arhangele, nalazi staru crkvu posvećenu Hristovim ratnicima i vojvodama, a to je bilo doba kada je arnautski pokret, kada je Kačanički pokret besneo na prostorima Kosova i Metohije, kada su jjoš uvek bila aktuelne VMRO-ovske čete i kada je bilo jako opasno istraživati i baviti se arheološkim iskopavanjima i bilo kojim drugim iskopavanjima u cilju pronalaska srpske kulturne baštine. Radoslav Grujić je bio velika ličnost, pokazao je i da ima veliko srpsko srce u vreme nacističke okupacije, kada je brinuo o srpskoj kulturnoj baštini na prostoria Srema i koji su bili pod kontrolom Nezavisne Države Hrvatske. On je u saradnji sa nekim nemačkim oficirima uspeo da spasi i mošti srpskih svetitelja koji su se nalazili u Fruškogorskim manastirima, kao i da se na njegovu inicijativu veliki broj crkvenih relikvija izvuče i da se spreči njihovo umištenje koje bi ustaše svakako počinile da su došle do njih. Veliki čovek, pomagao je decu, izbeglice, kao i Srpski oslobodilački pokret na teritoriji Austro-Ugarske, jer je rođen u Zemunu i pamti vreme okupacije Austro-Ugarske…“