NIŠ

 Prvi put posle bombardovanja 1999.godine izletišta u okolini Niša su za 1.maj ostala pusta. Idiličnu sliku očuvane prirode nije poremitilo ništa. I dok ranijih godina nisi mogao iglu da spustiš na Kameničkom visu, Bubnju ili Čegru, a da ne govorimo o mestu na kome bi položio ćebe, ove godine na niškim izletištima nije bilo žive duše, a ispraznio ih je COVID-19. Prvi put se 1.maj obeležava u vreme policijskog časa.

                     Nišlije se nisu odrekle roštiljana na ovaj dan, pa se u ulicama mogao osetiti miris ćevapa, kobasica ili nekog drugog mesa koje se pržilo na skari. One Nišlije koje imaju dvorišta napravili su porodični piknik, a njihovi sugrađani iz stambenih zgrada iskoristili su terase da raspale roštilje. Najbolje su prošli oni koji imaju svoje vikendice u okolini Niša, Prosek ili Sićevo, pa su praznik proveli u njima. Mlade Nišlije iz zgrada pokazali su malo i mašte, zabavili su se na ravnim krovovima višespratnica u kojima žive o čemu svedoči po koji selfi na fejsbuku.

                   “Slavićemo svakako, nas dva do tri druga, ali je nama lako jer imamo dvorište. Nije toliko do slavlja koliko malo da se opustimo, ali sa maskama i rukavicama”, kaže mladi Nišlija Milan Nikolić.

                   Njegova drugarica Jovana dodaje da će ona u vikendici kod kuma. Njih četvoro.

                   “Naravno “pod punom opremom” jer nije još sve prošlo. Uz hranu i piće tu su i maske i rukavice, ali i alkohol za dezinfekciju ruku, pa i pribora za jelo ako je potrebno”, dodaje ova devojka kroz smeh.

                   Sve u svemu onima kojima je bilo do slavlja proslavili su u krugu porodice ili najdražih prijatelja. Priroda je ove godine mogla malo da “predahne” od najezde onih koji je se sete samo za Praznik rada, a po pravilu za sobom ostave prave male divlje deponije kada se vraćaju u grad. Dok se roštilja najmanje se razmišlja o značenju ovog praznika za  radnička prava i slobodu.