Izborni proces pokazao nazadovanje u zastupljenosti i načinu predstavljanja žena

NOVI SAD
Izborni proces 2023. godine je pokazao nazadovanje u zastupljenosti i
načinu predstavljanja žena, sa prisustvom različitih vidova nasilja, objektivizacije, mizoginije i
kršenja profesionalnih standarda tokom predizborne kampanje, u poređenju sa izbornim
procesom 2022. godine, navodi se u završnom izveštaju Akademije ženskog liderstva (AŽL) o posmatranju izbora iz rodne perspektive

Akademija ženskog liderstva (AŽL) je po drugi put u okviru inicijative „Za izbore bez nasilja“
pratila rasprostranjenost rodno zasnovanog nasilja nad ženama u predizbornim, izbornim i
postizbornim procesima za parlamentarne, pokrajinske (Skupština AP Vojvodine) i lokalne
izbore (u 65 gradova i opština) održane 17. decembra 2023. godine.
U poređenju sa prethodnom kampanjom, primećujemo promenu u fokusu predstavnika
političkih stranaka, koji su ovoga puta bili usmereni na sprečavanje izbornih neregularnosti,
dok je praćenje i evidentiranje nasilja prema učesnicima u izbornom procesu bilo manje
naglašeno. Nažalost, tokom izbornog dana, osobe koje su ukazivale na izborne nepravilnosti
bile su izložene nekom obliku nasilja.
AŽL već godinama prati nasilje nad ženama angažovanim u javnoj sferi. Cilj ovog
posmatranja bio je dokumentovanje prisustva različitih formi nasilja nad ženama u izbornim
procesima, bilo da su one u ulozi biračica, kandidatkinja ili kontrolorki i nezavisnih
posmatračica.
Situacija s falsifikovanim potpisima na listama u koje su bile uključene istaknute žene,
pretnje na društvenim mrežama i drugi slučajevi nasilja ukazuju na velike rizike kojima su
bile izložene kandidatkinje, aktivistkinje, žene u izbornoj administraciji i biračice tokom
predizborne kampanje i izbora. Naš tim je reagovao u svim slučajevima nasilja koji su
pomenuti u medijima, i stupili smo u kontakt sa svim osobama izloženim nasilju putem
dostupnih kanala komunikacije.
Stigmatizacija kandidatkinja i drugih akterki izbornog procesa dominirala je u izveštavanju
medija, a tema rodne neravnopravnosti gotovo nije bila prisutna. Čak ni kada su se žene
našle u središtu postizborne krize, kao što su one koje su se opredelile za radikalizaciju
protesta ulaskom u štrajk glađu, to nije obezbedilo značajniju medijsku reprezentaciju.
Ukupno gledajući, izborni proces 2023. godine je pokazao nazadovanje u zastupljenosti i
načinu predstavljanja žena, sa prisustvom različitih vidova nasilja, objektivizacije, mizoginije i
kršenja profesionalnih standarda tokom predizborne kampanje, u poređenju sa izbornim
procesom 2022. godine.
Posebno se zahvaljujemo organizaciji CRTA na saradnji i podršci. Bez nje ni ovaj vid
praćenja izbora ne bi bio moguć, navode iz Akademije ženskog liderstva (AŽL). (kraj) AŽL/LJS

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare