Kako piše britanski Telegraf, NMA poziva na hitno
reagovanje regulatornih tela, poput Ofkoma, zaduženog za
zaštitu konkurencije u medijskoj industriji, i vlasti
nadležnih za konkurenciju i tržište u Britaniji (CMA), i od
njih traži da sprovedu istragu.

Savetnica za pravne i regulatorne poslove u NMA, Luci Gil,
ukazuje da je na društvenim mrežama, poput Fejsbuka, veća
verovatnoća da se šire lažne vesti, zbog algoritma koji
vrednost tekstova meri razmerama širenja vesti, takozvanom
viralnošću teksta.

Ispostavlja se da su lažne vesti mnogo profitabilnije od
proverenih, u kontekstu broja klikova i prihoda od
reklamiranja.

Zato je u izveštaju NMA otvoreno pitanje održivosti
digitalnih vesti u okruženju u kojem se beleži “procvat”
lažnih vesti na popularnim internet platformama.

Gil objašnjava da NMA traži od Gugla i Fejsbuka da istraže
da li to što oni rade doprinosi održivom ambijentu za
proverene vesti.

Ona ih je pozvala i da sprovedu suštinsku proveru
pouzdanosti vesti koje se kod njih objavljuju.

Širenje “programskog reklamiranja” podrazumeva sakupljanje
podataka o pojedinačnim potrošačima, na osnovu onoga što
oni gledaju na internetu.

U skladu sa tim, onda im se prilagodjavaju reklame koje im
se prikazuju, što vodi do toga da se reklame automatski
pojavljuju na stranicama lažnih vesti, dok oglašivači nisu
svesni kako se troši njihov novac, napominju u NMA.

U zahtevu NMA se ukazuje i da sajtovi sa lažnim vestima
uskraćuju prihod od reklama pouzdanim medijskim
izdavačima.

Osim toga, takvi sajtovi dodatne zarade ostvaruju i zbog
manjih troškova, jer medijske kuće moraju da angažuju
profesionalne novinare.

Predsedavajući NMA Ešli Hajfild ističe da medijski izdavači
proizvode najveći deo vesti, ali da najveći deo kolača
uzimaju oni koji distribuiraju medijske sadržaje, a ne oni
koji ih proizvode.

Britanska vlada i regulatorna tela ne mogu doveka da
ignorišu uticaj dvojca Gugl i Fejsbuk na medijsko okruženje
u Velikoj Britaniji, smatra Hajfild.

Asocijacija napominje i da građani u Velikoj Britaniji ne
podležu u tolikoj meri lažnim vestima kao potročaši u
Americi.

Kako se objašnjava, razlog za to su jak medijski sektor u
Britaniji, ali i niz turbulentnih političkih događaja u
2016. godini, pre svega referendum o izlasku iz Evropske
unije, koji su povećali tiraže štampe.

Asocijacija, istovremeno, kritikuje političare i lobističke
grupe da termin “lažne vesti” koriste da bi označili vesti
koje im ne idu u prilog.

Prema NMA, takva praksa ima katastrofalan efekat na slobodu
govora i demokratiju, kao i na borbu protiv sajtova sa
lažnim vestima.