VLASOTINCE
Pre samo nekog vremena, koje se može meriti dvodecenijskim, maštali su Slobodan Vukašinović, po obrazovanju diplomirani šumarski inženjer, a diplomu je zavredeo na Šumarskom fakultetu i njegova supruga Bojana, da će uživati u penzionerskim danima kada okončaju rad u svojim firmama gde su radili. Slobodan je bio tehnolog za preradu drveta u društvenom preduzeću ,,Besko” iz Vlasotinca, a supruga Bojana je radila u vlasotinačkoj ,,Trikotaži”.
Međutim, njihova maštanja, izgleda da su više bila plod njihovih želja, jer mnogo toga u međuvremenu što se desilo bilo je potpuno suprotno od onoga što su očekivali. Ostali su oboje bez posla, i tek tada su nastale muke i poblemi koji još traju. A kada će se sve ovo završiti ni oni sami više ne znaju. Obraćali su se sudovima, ministrima, pa čak, lično, i predsedniku države Aleksandru Vučiću. I, niko im još nije rešio njihove probleme, nastalim zbog otpuštanja sa posla kada su ih poslodavci proglasili kao tehnološki višak.
– Ovo nije samo naš problem. Ima nas mnogo u Vlasotincu, a verujemo i u čitavoj Srbiji, koji godinama se potucamo po sudovima tražeći pravdu. Mi ne tražimo ono što nije naše, mi samo tražimo svoje. I, ništa više od toga – kažu supružnici Bojana i Slobodan Vukašinović iz Vlasotinca, koji su ostali bez posla u svojim firmama gde su godinama radili.
Koliko ste godina, Slobodane radili u ,,Besku” ?
– Posle punih 26 godina rada u ,,Besku” ostao sam bez posla i to rešenjem od poslodavca kao tehnološki višak. Najpre sam radio kao običan stolar neko vreme, a od 1983. godine pa sve do 22.decembra 2005.godine bio sam na poslovima tehnologa sa diplomom šumarskog inženjera.
Koji je iznos vašeg potraživanja ?
– To je uradio sudski veštak koji je u zvaničnom dopisu izračunao da se moja potraživanja u iznosu od 567.061,11 dinara. Ovaj zvanični iznos veštaka poslodavac nijednom nije osporio, a isplata je bila predviđena da se izvši još 28.marta 2008.godine.
Kome ste se sve obraćali ?
– Ni sam više ne znam kome nisam. Obraćao sam se Agenciji za privatizaciju 22.10.2010.godine, pisao sam tadašnjem ministru privrede, a nedavno, proletos, kada je bio u poseti Vlasotincu i osnovnoj školi ,,Siniša Janić” , predao sam pismo ljudima iz njegovog najbližeg okruženja koje je bilo u Vlasotincu sa predsednikom Vučićem. Moram da vam kažem da sa nijedne strane nije bilo nikakvog odgovora.
Ni od predsednika Vučića ?
– Ovi drugi nisu odgovarali, samo sam od njegovog šefa kabineta Ivice Kojića dobio odgovor.
I, šta piše u tom odgovoru ?
– U odgovoru od 23. marta ove godine, Generalni sekretarijat na moju molbu je napisao odgovor sledeće sadržine : ,, O vašem zahtevu informisan je Kabinet za ministra privrede u čijoj je nadležnosti problem koji ste izneli. Predmet je prosleđen na dalje postupanje” U odgovoru stoji da je potrebno strpljenje da se reši ovaj moj slučaj. Čisto sumnjam u njihovu iskrenu nameru da reše ovaj moj problem. A prošlo je od tada skoro osam meseci. Malo ili mnogo, nije teško proceniti.
Da li ste se možda obraćali još na neku adresu ?
– Pošto je Ustavni sud odbio moju žalbu, preko odbora za ljudska prava u Leskovcu, pre mesec dana, obratio sam se sudu u Starzburu. Nadam se da će ovaj moj problem biti rešen tamo van moje zemlje, a ne u mojoj Srbiji, gde je trebalo da bude rešen.
Od čega ste živeli svo ovo vreme ?
– Ja sam bez plate ostao još od 25.maja 2005.godine. Sa suprugom smo preživljavali, snalazeći se kako znamo i umemo. Ona je u penziji tek od 2009.godine, a njen iznos penzije koju dobija je oko 16.000 dinara. Pa vidite vi kako se može živeti sa tim iznosom u vremenu kada sve poskupljuje.
Pitali smo i Bojanu kolika su njena potraživanja od njene bivše firme ,,Trikotaža” ?
– Veštak je izračunao da se radi o sumi u iznosu od 254.938,80 dinara. To je za mene i mog supruga velika suma novca i mnogo bi nam značila da je dobijem. Džaba meni što su me proglašavali u firmu najboljim radnikom, koji je znao da radi na 24 vretena što je duplo više od predviđene norme.
Imate li nešto od poljoprivrede što bi ste mogli da nadomestite, pitali smo oboje ?
– Imamo jedan stari vinograd sa zasadima vinove domaće loze. Imamo i njivu na putu prema Leskovcu od 25 ari. Radili smo do skora ali više ne možemo. Zdravlje je u pitanju. A vinograd se nalazi u ataru sela Dadinca i do tamo ima šest kilometara, što znači ukupno 12 kilometara. A tamo moramo ići peške, jer nemamo svoj auto. Stigla nevolja sa svih strana, ali mi se ne predajemo, bez obzira na činjenicu koja je jasna kao dan, a to je da je u našem slučaju izvesna samo (ne)izvesnost. – rekoše nam na kraju razgovora supružnici Bojana i Slobodan Vukašinović iz Vlasotinca, koji će od 12.jula naredne godine postati penzioner po osnovu godina starosti.