Interes javnosti da zna

BEOGRAD

Zabrinjavajuće je što iz godine u godinu raste broj neizvršenih odluka Poverenika za informacije od javnog značaja, rečeno je danas na onlajn Forumu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na kojem je ocenjeno da je transparentnost pravosudnih institucija u interesu javnosti.

Veliki je problem što raste broj neizvršenih odluka Poverenika, u 2019. taj  procenat je bio 18 odsto, naredne godine 31 odsto, a ove je porastao na 44 odsto, rekla je predstavnica kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Slavoljupka Pavlović.

Ona je na  forumu “Dostupnost informacija iz javnotužilačkih i sudskih postupaka” rekla da u 99 odsto slučajeva kada su tražene informacije po Zakonu o informacijama od javnog značaja o postupku u kojem se vodi istraga, Poverenik odbija zahtev.

Kao izuzetak je predočila slučaj nesreće kod Dojlevca, kada je, kako je rekla, procenjeno da je stepen uznemirenosti javnosti bio izuzetno visok.

Pavlović je navela i da sam postupak odgovora na zahtev produžava procedure.

Zamenica Republičkog javnog tužioca Tamara Mirović izjavila je da bi javnosti trebalo objasniti koje informacije tužilac može da saopšti, a koje ne, i da je zakon jasan kada se objava informacija može odbiti.

Sloboda informisanja i pravo na pravični postupak ili pretpostavka nevinosti su u binarnoj opoziciji i često kontradiktorni zahtevi, rekla je ona.

Mirović je napomenula da su učinjeni napori da se unapredi taj segment rada i da je Republičko tužilaštvo donelo strategiju da se izveštavanje javnosti decentralizuje.

Portaprolka Apelacionog suda Mirjana Piljić navela je da u taj sud godišnje stigne oko 200 zahteva po osnovu Zakona o informacijama od javnog značaja.

Kako je ukazala, najveći izazov je granica gde prestaje pravo javnosti da zna, a gde počinje zaštita prava na privatnost.

Piljić je rekla da je Apelacioni sud uveo radno mesto, odnosno osobu zaduženu za anonimizaciju, što  podrazumeva davanje informacija iz sudskih postupaka, bez odavanja podataka o ličnosti, čime bi, kako je ukazala, postupak pružanja informacija od javnog značaja bio olakšan.

Izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toškić Cvetinović istakla je da je rešenje u proaktivnoj transparentnosti sudova i tužilaštava.

Kako je rekla, traženje informacija po Zakonu o dostupnosti informacija bi trebalo da bude alternativa, a da informacije od javnog značaja budu što više objavljivane, što bi smanjilo zatpanost institucija zahtevima.

To bi bio i jedini način da se reši problem curenja informacija iz istraga, zaključila je Cvetinović.

Programski direktor Transparentnosti Srbija  Nemanja Nenadić naveo je da su sudovi i tužilaštva bolji od drugih organa vlasti, pošto u njima, kako je rekao, ipak rade pravnici, ali da ipak ima problema u dostupnosti informacija.

Nije mi jasno kako da se održi anonimizacija, ako znamo da je sednica na kojoj se čita presuda javna, u ime naroda i kad je svaki građanin mogao da bude u sudnici, naveo je Nenadić.

Novinarka Centra za istrazivačko novinarstvo (CINS) Jovana Tomić rekla je da oni od tužilaštva uglavnom traže optužnice, a da ona nijednu nikad nije dobila.

Naravno da treba zaštititi lične podatke, ali ime ne može biti lični podatak, rekla je ona i upitala zašto se prikrivaju imena okrivljenih.

Ako mi ne koristimo i ne branimo pravo javnosti da zna, izgubićemo ga, poručila je Tomić.

Direktorka Projekta za odgovornu vlast Američke agencije za međunarodni razvoj Džeklin Vilijams Bridžers rekla je da u unapređenju transparentnosti i otvorenosti ključnu ulogu imaju mediji i organizacije civilnog društva, kao i uzbunjivači i istraživački novinari. 

Izvor: FoNet

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare