BEOGRAD
Na kraju 2025. godini, godišnja inflacija u Srbiji je oko 3%, što jeste u okviru ciljane
inflacije Narodne banke Srbije, ali je daleko veća u odnosu na evrozonu, gde je zabeležena
inflacija od oko 2%.
Posebno zabrinjava to što su cene osnovnih usluga i roba (energenti,
hrana, komunalne usluge) rastu brže od zarada, pogotovo kada se uzmu u obzir cena
struje, prenosa i distribucije energije koja je u 2025. godina porasla za 6,6%, a najavljeno je
i njihovo novo poskupljenje tokom 2026. godine. Sa druge strane, poskupljenje struje ne
utiče samo na račun koji građani plaćaju EPS-u, nego i na povećanje troškova proizvodnje,
pa samim tim i na povećanje svih osnovnih namirnica, ali i prevoza i usluga.
Zbog toga i ne čudi utisak građana da rade sve više, a da žive isto ili lošije nego ranije – taj utisak nije
iracionalan, nego je posledica loše ekonomske politike. Iako deluje da je inflacija pod
kontrolom, ona ne pogađa luksuz, nego osnovne životne troškove, što je za veliki broj
građana i jedini trošak – o luksuzu mogu samo da sanjaju. Tako je, prema poslednjim
zvanično dostupnim podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, za osam meseci
- godine beli hleb poskupeo za 5,7%, juneće meso (bez kostiju) za 16,7%, svinjsko
meso za 16,4%, ulje za 8,4%, a mlečna čokolada 17,7%, što je daleko iznad ukupne inflacije.
Akademski plenum, sa velikom zabrinutošću, konstatuje pad standarda građana
Srbije tokom 2025. godine, ali i očekivani nastavak slabljenja kupovne moći građana i
tokom 2026. godine, jer povećanje plata ne mogu da isprate povećanje osnovnih životnih
namirnica. Zbog toga, Akademski plenum poziva predsednika Srbije da odmah raspiše
vanredne parlamentarne izbore, kako bi se novom ekonomskom politikom zaustavilo dalje
siromašenje građana i povećao njihov životni standard, saopštio je Akademski plenum.