BEOGRAD
Inflacija u Srbiji će ove godine u proseku iznositi 3,6 odsto i biće u granicama cilja Narodne banke Srbije (NBS) od tri plus-minus 1,5 odsto, rečeno je u centralnoj banci na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković rekla je da se u prvom tromesečju ove godine inflacija kretala ispod centralne vrednosti ciljane inflacije, odnosno tri odsto, a u aprilu se ubrzala na 3,3 odsto u odnosu na mart kada je iznosila 2,8 odsto.
Jorgovanka Tabaković je ocenila da je to posledica rasta cena nafte, a da su cene hrane i dalje niže nego prethodne godine, iako je prestala da važi uredba o ograničenju trgovinskih marži, dodavši da se marže nisu vratile na staro posle ukidanja uredbe u februaru.
Ona je dodala da će krajem ove godine i početkom naredne godine inflacija probiti granice cilja NBS i da se u 2027. očekuje usporavanje inflacije, čemu će doprineti restriktivni karakter monetarne politike.
Tabaković je istakla da je NBS zbog sukoba na Bliskom istoku i svakodnevne promene cena nafte morala da menja perspektivu ekonomskih kretanja, kako su to činili i drugi i da koriguje procene godišnje inflacije koje su sada više nego ranije, a privredni rast naniže, u odnosu na projekcije iz februara.
Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Savo Jakovljević istakao je da je projekcija prosečne inflacije pomerena, ali ne drastično – predviđala se prosečna godišnja inflacija od 3,3 odsto, a sada 3,6 odsto.
Jakovljević je rekao da se očekuje rast inflacije krajem ove i početkom naredne godine, a vrhunac inflacije biće oko pet odsto.
Tabaković je istakla da je međugodišnji rast u prva tri meseca 2026. iznosio tri odsto, što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke.
Rast za ovu godinu korigovan je sa prvobitne procene od 3,5 odsto na tri odsto, a za 2027. sa pet na 4,5 odsto.
Na privredni rast je uticala povećana aktivnost u sektorima usluga – trgovina na malo i oporavak u sektoru turizma, ali i pad industrijske proizvodnje.
Kada je reč o industrijskoj proizvodnji – kao negativan doprinos beleži se niža proizvodnja naftnih derivata, a pozitivno početak serijske proizvodnje automobila u Stelantisu u Kragujevcu.
Na kraju marta javni dug je iznosio 42 odsto bruto domaćeg proizvoda i ne očekuje se značajno povećanje.
Na predstavljanju Izveštaja rečeno je i da je očuvan stabilan kurs dinara prema evru.
(Kraj) FN/AS