BUJANOVAC

Sve veći broj mladih Srba odlazi ili planira odlazak iz Bujanovca u skorijoj budućnosti. Kolike su razmere iseljavanja mladih od 25 do 35 godina možda može da ilustruje podatak da nijedan sagovornik JUGPress-a na ovu temu nije mogao da kaže da vidi sebe u Bujanovcu ni u najbližoj budućnosti. Glavni razlog za odlazak u inostranstvo ili na sever – očajna ekonomska situacija.

„Možes da radiš u kafiću za dnevnicu od 700-800 dinara ili u kladionici za mesečnu platu od 20.000“, kaže 31-godišnji Milan, „meni je tog „preživljavanja“ dosta i zbog toga već neko vreme pokušavam da odem odavde, što će se uskoro i desiti“. Po njegovim rečima, zbog stranačkog zapošljavanja i nepotizma nema drugog načina za obezbeđivanje egzistencije.

Na naše pitanje koliko je ljudi iz njegovog najbližeg okruženja otišlo iz Bujanovca u poslednjih pet godina, Milan odgovara „skoro svi – lakše mi je da nabrojim ko je ostao, a i oni će otići pre ili kasnije“. On napominje da su izuzetno retki slučajevi i da se mladi vrate u grad posle studija.

Naš sagovornik zbog toga dodaje i da sada ne bi imao razloga da ostane čak i kada bi pronašao posao sa pristojnom platom.

A „pristojna plata“ za Stefana(29) je skromnih 35.000 dinara, on kaže da bi bez razmišljanja ostao da živi u Bujanovcu kada bi mu bio obezbeđen „siguran posao sa ovakvim primanjima“.

„Ja sam u jednom marketu imao 28 radnih dana u mesecu za platu od 14.000 dinara“, kaže on i naglašava da je pokušavao da se zaposli i u jednoj velikoj kompaniji u Vranju, ali da mu se čini da čak ni takve firme nisu imune na zapošljavanje „preko veze“, najčešće stranačke.

Inače, u poslednjih 5 godina, kako nam je rekao Stefan, četvorica njegovih drugova iz ulice u kojoj živi je u potrazi za poslom otišlo u inostranstvo, a veliki broj njih planira, kao i on.

Dilemu ostati ili otići nema ni 29-godišnji Nikola koji kaže da  njegova četvoročlana porodica intenzivno radi na odlasku u inostranstvo u najskorije vreme. Njima će, kako kaže, procedura oko odlaska biti olakšana zbog toga što, pored srpskih, poseduju i bugarske pasoše. I u njegovom slučaju osnovni  razlog je posao – famozna plata od oko 35.000 dinara bi bila dovoljna da se Nikola predomisli.

Na drugoj strani, i mladi Bujanovčani relativno dobrog materijalnog stanja sa već zasnovanim porodicama planiraju odlazak. Razlozi, razumljivo, ne leže u pukoj egzistenciji već se nemogućnost ostanka vezuje za kvalitet života, pa i bezbednost. Ivana(36), majka dvoje dece, kaže da jednostavno ne želi da joj deca odrastaju i školuju se u ovakvom okruženju.

„Ovde je dece sve manje – osnovna škola u gradu gotovo svake godine upisuje jedno odeljenje manje u 1. razred, a srpske dece je tek toliko za celo jedno odeljenje, zbog toga je i kvalitet obrazovanja pod velikim znakom pitanja, a ima tu još mnogo problematičnih pojava“, kaže naša sagovornica i dodaje da će se njena porodica, kao i mnoštvo drugih, preseliti u Vranje kada dođe vreme za polazak dece u školu – „bar toliko možemo da uradimo“, zaključuje.

I ostali naši sagovornici su navodili iste razloge zbog kojih Bujanovac više nije mesto u kome vide svoju budućnost. Nameće se pitanje da li je moguće promeniti trenutno stanje i ko to treba da uradi, a možda budućnost Srba u Bujanovcu i nije više aktuelna tema.