Ima i ovakvih poslodavaca: Posle 42 godine rada ispraćaj u penziju za pamćenje

VLASOTINCE

Zakonom o radu predviđeno je da se pravo na penziju za oba pola stiče sa najmanje 15 godina radnog staža. U takozvanu punu penziju za muškarce su predviđene 40 godina radnog staža, a ove 2023.godine, za žene, sa 63 godine i šest meseci. Kod žena svake naredne godine za godine života lestvica se podiže za dva meseca sa projektovanim planom da do 2032.godine uslov za žene bude isti kao i za muškarce, a to je 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Ukoliko se neko odluči da ode u prevremenu starosnu penziju, bilo da su to muškarci ili žene, biće suočen sa činjenicom da će mu se penzija trajno umanjiti za 0,34% za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju. Iznos umanjenja za prevremenu penziju maksimalno može iznositi 20,4%.
I tako dan po dan, godina za godinom Zorici Stamenković prođoše ni manje ni više, već 42 godine rada u nekadašnjem SOUR ,, Vlasinka” a posle privatizacije u istoj firmi i na istom radnom mestu samo sa malo izmenjenim imenom ,, Nova Vlasinka”.
Vlasnik firme mladi i izuzetno preduzimljivi Mihail Todorov iz glavnog grada Bugarske Sofije, poštujući sve odredbe Zakona o radu, pa čak i više od toga ispratio je svoju Zoku u penziju na najbolji mogući način uz poštovanje svih njenih prava zagarantovana Zakonom o radu.

  • Još prosto ne mogu da verujem šta je meni priredio direktor i vlasnik firme naš dobri Miša. Bio je to ispraćaj sa puno emocija i radosti ali i istinskog žala što nećemo više biti na istom poslu u našoj ,, Novoj Vlasinki” – kaže nam na početku razgovora taze penzionerka Zorica Stamenković.
    JUGpress: Koliko imate godina radnog staža i gde ste sve radili?
    Z. Stamenković: – U svojoj radnoj knjižici imam 42 godine upisanog radnog staža. Odmah po završetku školovanja, tačnije kad sam postala punoletna počela sam da radim. Neko kratko vreme u tadašnjem OOUR
    ,,Reteks” koji je bio u okviru SOUR ,, Vlasinka” da bih potom zasnovala stalni radni odnos u OOUR
    ,, Pozamanteriji”, koja je ,, stradala” u već poznatim privatizacijama a tamo sam radila 34 godine. Posle preuzimanja moje bivše firme od strane Mihaila Todorova iz Sofije bila sam pozvana da se vratim u firmu koja je međuvremenu vratila svoj naziv u ,,Novu Vlasinka”.
    JUGpress: Kako je bilo kad ste vratili u svoju nekadašnju firmu?
    Z. Stamenković: – Bilo je malo treme kako ću se uklopiti kod novog i nepoznatog poslodavca i u društvu 12-13 radnika koji su već radila. Ali skoro sva ta lica već su i ranije radila sa mnom na istim poslovima i nije bilo skoro nikakvih problema. Firma je uglavnom radila pozamanterijske proizvode, koji su meni bili poznati a olakšavajuća činjenica je bila što sam radila na istoj mašini kao i ranije u mom predhodnom nešto većeg trodecenijskog rada.

  • JUGpress: U današnje vreme ima mnogo žalbi i prigovora o nepoštovanju Zakona o radu i da se u pravoj meri ne poštuju prava radnika od strane njihovih poslodavca. Da li je toga bilo i u vašoj firmi?
    Z. Stamenković: – Naš poslodavac i vlasnik firme Mihail Todorov u svakom trenutku prema nama se ponašao krajnje korektno i sa punim poštovanjem prava koja su zakonom bila, nama zajemčena. Posebno želim da istaknem moj slučaj. Zbog hirurške intervencije koju sam imala od strane lekara dobila sam dokaz o potrebnom jednomesečnom bolovanju. Kada sam tu potvrdu o sprečenosti o radu dostavila u firmu, vlasnik i direktor Mihail Todorov tu moju potvrdu o sprečenosti za rad i da mi se treba isplatiti bolovanje, u zakonom određenim umanjenim procentima, za sve dana odsustva jednostavno nije prihvatio. Njegova odluka je bila da za sve dane odsustva sa posla dobijem platu u punom stoprocentnom iznosu. Na moje upozorenje da nije u pitanju greška rekao je da nije i da je njegov lični stav u isplati plate u celom iznosu kao da sam to vreme bila na radnom mestu.
  • JUGpress: U poslednje vreme u nekim firmama u opštini bilo je ozbiljnih problema i pokušaja sa isplatom otpremnina za provedene godine na poslu. Kako je bilo sa vama u vašem slučaju ?
    Z. Stamenković: – Možda malo neobično za naše prilike. Vlasnik firme odmah mi je saopštio da ću dobiti otpremninu u visini koja je tog trenutka zakonom predviđena. Tako je i bilo za nepune dve nedelje na moj tekući račun stigla je u celosti otpremnina koja mi sleduje.
    JUGpress: Očigledno je da ste se rastali na najbolji mogući način ?
    Z. Stamenković: – I više od toga. Samo društvo iz firme odlučilo je da mi o svom trošku organizuje svečani odlazak u penziju. Pošto je direktor u to vreme bio u inostranstvu o želji mojih kolega o svečanom ispraćaju u penziju ,, alfa i omega” firme 8 izuzetno elokventna na svoj način Dragana ,, Gaga” Kostić upoznala je direktora o njihovoj nameri. Ali on je rekao da svi troškovi ispraćaja u izabranom restoranu idu na račun firme, čime je još jednom iskazao svu svoju ljudsku veličinu.
    JUGpress: Kakva je bila atmosfera na ispraćaju?
    Z. Stamenković: – Izuzetno lepa i sa primesama žala zbog rastanka. Naravno da je bilo pesme i kola za igru. Bilo je to za sve veče za nezaborav, veče nostalgije ali i radosti. Posebno sam zahvalna na poklonu ručnog sata koje su mi oni poklonili.
    JUGpress : Da li bi ste vratili opet u firmu da vas pozove vlasnik firme ?
    Z. Stamenković: – Vrlo rado, jer bih se tako podmladila. Za našeg Mihaila ,, Mišu” spremna sam svakog trenutka da se odazovem njegovom pozivu, uz nadu da me zdravlje posluži kako treba. Želim na kraju da se zahvalim čitavom društvu, na lepom i poštenom odnosu, a sa kojim sam bila osam godina u poslu a koje su tako brzo prošle. Svima njima u ,, Novoj Vlasinki”, želim svu sreću ovog sveta – reče nam na kraju razgovora Zorica Stamenković sa statusom penzionerke i koja sada strpljivo očekuje rešenje o visini svoje penzije. (kraj) NR/MN

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare