Ima dve presude za nasilje u porodici, a grad mu dao novac za projekat  SOS kancelariju

#nisisama

LESKOVAC

Čitav iznos za projekat Udruženja samohranih roditelja „Tate i mame“, čiji je zastupnik osuđivan dva puta za nasilje u porodici,  je uplaćen za realizovanje projekta „SOS kancelarija“ a dodeljeno im je 250.000 dinara , isplaćen je nedavno, potvrđeno nam je u gradskoj službi finansija u Leskovcu.

Ovo udruženje je novac dobilo na konkursu grada Leskovca u martu mesecu ove godine za pomoć žrtvama nasilja u porodici, iako nema licence za ovakvu vrstu aktivnosti sa vrlo osetljivom kategorijom stanovništva.

U pozivu za otvaranje ove kancelarije navedeno je da će u njoj raditi i stručnjakinje iz Leskovca koje imaju iskustva u radu sa ženama žrtvama nasilja na već postojećem SOS telefonu za žene i decu žrtve nasilja, koji radi od 1994. godine.

Vrlo brzo je usledio demanti navedenih osoba da će raditi u toj kancelatiji i tada se ispostavilo da je Miodrag Stanković, jedan od zastupnika Udruženja „Tate i mame“ (zastupnici su otac i sin) zapravo obmanuo javnost kada je tvrdnju o njihovom angažovanju izneo na press konferenciji.

Miodrag Stanković ima dve presude za nasilje u porodici.

Povodom najave otvaranja „SOS kancelarije“ reagovalo je i udruženje „Žene za mir“ podsećajući da u Leskovcu SOS telefon postoji više od trideset godina.

SOS TELEFON VEĆ POSTOJI

”Upravo su osnivačice organizacije ”Žene za mir” još pre skoro trideset godina, 1994. godine u Leskovcu osnovale prvu neprofitnu i nevladinu organizaciju na jugu Srbije, SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja u porodici.  Još tada smo svoj rad započele nakon obuke Autonomnog ženskog centra, tako da informacija da se otvara prvi SOS telefon za žrtve nasilja nije istinita”, reagovale su aktivistkinje ovog udruženja kada je u julu najavljeno otvaranje ”SOS kancelarije” .

”Od početka 2007. godine, udruženje ”Žene za mir ” postoji kao organizacija usko specijalizovana za pomoć ženama i deci žrtvama nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima, jer su statistike, a na žalost i praksa, pokazale da su u najvećem broju slučajeva žrtve nasilja u porodici i partnerskim odnosima upravo žene i deca.

Naša organizacija je, dakle, specijalizovana za pružanje podrške ženama i deci, što nikako ne znači da diskriminiše muškarce, već naprotiv. Bilo je slučajeva kada nasilje nad ženama prijavi muškarac (obično brat ili otac), a budući da je naše udruženje koncipirano tako da prvi korak mora da napravi žena koja je žrtva, mi ih upućujemo na institucije, kao što su Centar za socijalni rad, policija i druge. Takođe, imamo par slučajeva da su nam se obratili  muškarci za pomoć. Oni su upućeni na relevantne institucije za pomoć i podršku”, navelo je ovo udruženje.

Iako je čitav ovaj slučaj bio medijski propraćen, izostali su odgovori na neka bitna pitanja.

Upravo ta pitanja, koja pokazuju pravi odnos lokalnih vlasti u Leskovcu prema osetljivom pitanju nasilja u porodici i trošenje novca svih građana, iz budžeta grada Leskovca, na podršku projektima čija bi realizacija trebalo da pruži zadovoljenje različitih socijalnih potreba, postavili smo i zvanično.

ODELJENJE ZA DRUŠTVENE DELATNOSTI ĆUTI

A iz Odeljenja društvenih delatnosti, koje vodi sve postupke oko raznih konkursa, pa i ovog za socijalu, na kome je Udruženju „Tate i mame“ dodeljen novac, do trenutka pisanja ovog teksta (sredina oktobra, prim. JUGpress) nije odgovoreno na pitanja koja smo poslali još 28. jula.

Pitali smo: koliko je novca iz budžeta grada Leskovca do sada (ove i predhodnih godina) dobilo Udruženje “Tate i mame”, na kojim sve konkursima i za koje projekte?

Takođe, koliko je novca iz budžeta grada Leskovca do sada (ove i predhodnih godina) dobilo Udruženje “Sindikat penzionera”, na kojim konkursima i za koje projekte?

Sindikat penzionera je drugo udruženje čiji je zastupnik Miodrag Stanković i na ovom konkursu je dobilo 900.000 dinara.

Zanimalo nas je i ko su bili  članovi komisije za projekte iz oblasti socijale u ovoj godini i ko ih je predložio, kao i: da li Centar za socijalni rad ima svake godine svog predstavnika u ovim komisijama?

KO SU ČLANOVI KOMISIJE?

Preciznosti radi, na sajtu grada Leskovca nije objavljeno ko su članovi komisije za konkurs u oblasti socijalnih usluga, a tu informaciju nam nije dalo ni nadležno odeljenje u Gradskoj upravi.

Više je nego čudno da sve relevantne podatke o presudama zbog nasilja u porodici nisu znali ni članovi komisije koji su odlučivali o projektima, a među njima uvek ima i ljudi koji se profesionalno bave ovim temama i rade u Centru za socijalni rad u Leskovcu.

U Osnovnim sudu u Leskovcu nam je rečeno da oni prosleđuju sve presude za porodično nasilje Centru za socijalni rad.

Miodrag Stanković je bio i član Radne grupe Vlade Srbije za sprečavanje nasilja u porodici u čijem formiranju je učestvovalo i to ministarstvo, a koja je, gle ironije, zadužena za izradu Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima.

Na naša pitanja: kako je ovo moguće i kako je Stanković izabran da učestvuje u izradi Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima,  Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja do danas nije odgovorilo.

MREŽA ŽENA PROTIV NASILJA TRAŽILA REAKCIJU

Pitanja ministarstvu je postavljala i Mreža žena protiv nasilja, ali su pitale i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i njegovu predsednicu Zoranu Mihajlović o ovom slučaju.

Iz ove organizacije ukazuju da je šef službe za društvene delatnosti Grada Leskovca, Saša Mladenović, u julu rekao da je konkurs legalno sproveden i da će se nadležni postarati da se sredstva dodeljena udruženju „Tate i mame“ potroše u skladu sa predloženim budžetom (koji, kako je istakao, ne pokriva angažovanje radnika, već kancelarijske i troškove kampanje). „Potpuno ignorisanje i nerazumevanje problema na koji smo ukazale, upućuje na to da ne samo da na lokalnom nivou ne postoji politička volja da se problem reši, već i tendencija da se on u potpunosti zataška“, upozorile su Žene protiv nasilja.

One su navele i da se na ovaj način „suzbijanje i sprečavanje nasilja u porodici u Srbiji su obesmišljeni i dovedeni do apsurda, a žene koje proživljavaju nasilje su izneverene i dovedene u situaciju da podršku traže od nasilnika“.

NIKO NE MARI ZA POZIVE ZA REAGOVANJE

Vedrana Lacmanović iz „Autonomnog ženskog centra“ je na sastanku koji je u Leskovcu održan krajem jula, pozvala  Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, poverenicu za zaštitu ravnopravnost, Koordinaciono telo za radnu ravnopravnost Vlade RS, Zaštitnika građana i druge institucije kojima je u mandatu poštovanje ljudskih prava i rodne ravnopravnosti da pruže podršku zahtevima da se preispita odluka Grada Leskovca u kome se poveravanje specijalizovane usluge SOS telefona za žene žrtve nasilja poverava udruženju osuđenog nasilnika.

„Mi smo dobili odgovor Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, koje je, pohvalno, reagovalo vrlo brzo i informisalo nas da je tražilo dodatne informacije o kriterijumima za dodelu sredstava. Na osnovu medijskih izjava koje su predstavnici gradske uprave Leskovca davali, došli smo do zaključka da ne samo da ne uviđaju problem na koji je ukazano i koji se ignoriše, već i da neće uraditi ništa da taj problem reše.“

Lacmanovićeva je naglasila da je suštinsko pitanje: da li udruženju osuđivanog nasilnika može da se poveri pružanje ovakve usluge?

„Zamislite da osuđeni pedofil osnuje udruženje i pruža podršku žrtvama pedofilije, među kojima mogu da budu i osobe koje je on silovao. I to se plaća iz džepa građana Srbije.“

Nekoliko meseci kasnije, jedino što se deslio je da je ovom udruženju isplaćen novac koji se u budžet sliva od poreza građana Leskovca.

Kako se dobija licenca?

Postupak izdavanja licence podrazumeva da pružalac usluge resornom Ministarstvu podnosi zahtev za izdavanje licence za pružanje usluge sa propisanom dokumentacijom, dokazima, navode nadležni.

Posle pregleda dostavljene dokumentacije, ako su dostavljeni svi potrebni dokazi, postupajući inspektori treba da obave inspekcijski nadzor.

Ako su ispunjeni svi propisani uslovi i standardi, donosi se rešenje o ispunjenosti uslova i standarda i izdaje licenca za rad.

Kriterijumi koje treba da ispuni propisani su Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite i Pravilnikom o licenciranju organizacija socijalne zaštite.

Bliži uslovi i standardi za pružanje usluge SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja propisani su Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluge SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja.

Autonomni ženski centar drži akreditovanu obuku za SOS telefone, koja je neophodna da bi neko pružao tu uslugu.

„Morate prvo da imate edukovano osoblje, prvo oni moraju da imaju licence, svaki pojedinačni stručnjak, pa se na osnovu toga dodeljuju licence ustanovama.

„Postoje jasno propisane procedure kako izgleda rad na telefonu, kako se uvode žene koje rade, to je dosta kompleksno”, navodi Lacmanović, licencirana socijalna radnica.

U Srbiji već decenijama ženske organizacije vode SOS telefone za pomoć žrtvama nasilja.

Istanbulska konvencija, čija je Srbija potpisnica, kao mere borbe protiv nasilja nad ženama navodi sledeće:

  • stvaranje telefonskih linija na državnom nivou koje će funkcionisati 24 sata dnevno sedam dana u nedelji kako bi se žene usmerile na savetodavne službe koje su im najbliže;
  • uspostavljanje skloništa od nasilja putem javnog finansiranja u područjima gde ranije nisu bila dostupna;
  • uvođenje nasilja nad ženama u nastavne programe različitih visokoškolskih studija (pravo, medicina, sestrinstvo, psihologija, društvene studije, itd.);
  • pružanje posebne obuke sudijama, tužiocima i advokatima kako bi se unapredio pristup žena zaštiti i pravnim lekovima

Izvor: Konvencija Saveta Evrope i sprečavanju nasilja nad ženama

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), uz podršku Norveške ambasade u Beogradu. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Norveške ambasade.

Prati
Obavesti me o
guest

1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Miodrag Stankovic
Miodrag Stankovic
10 dana pre

U Srbiji postoje samo 7 licenciranih SOS telefona a ne 24 kako kazete, Ima na sajtu ministarstva a imam i ja podatke ako vam trebaju. Zene za mir iz Leskovca nemaju licencu vec godinama . Toliko o krsenju zakona . PO Ustavu RS i izvodu iz KE ja sam neosudjivan . Dodjite na kafu i dobicete sve potrebne dokaze i pomoc da pisete istinu. SOS telefon u nasem gradu izuzev PU i centra za socijalni rad NE POSTOJI .Hvala na paznji i srdacan pozdrav .