“Posle izjava koje sa najodgovornije državne funkcije
otvaraju prostor za pravdanje nasilja, pretnji i medijskih
hajki protiv novinara i tvrdnje da reakcije na to nisu u
ingerencijama Ministarstva kulture i informisanja, ne
vidimo kako gospodin Gajović može da nastavi da obavlja
svoju funkciju”, navedeno je u saopštenju Grupe za slobodu
medija.

Grupa ukazuje da je Gajović bez ikakvih dokaza sugerisao da
predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Nedim
Sejdinović organizuje pretnje protiv samog sebe na
društvenim mrežama.

“Koleginici Tamari Skrozi je savetovao da se sama zaštiti
od neetičkih i nezakonitih napada TV Pink pošto tako nešto,
ustvrdio je, ne spada u ingerencije njegovog ministarstva.
On je zrazio želju da sasluša siledžije koje su napale
kolegu Nikolu Radišića pre nego što osudi napad”, podseća
Grupa u saopštenju.

Grupa za slobodu medija ocenjuje da je “pored ovih
bezobzirnih i veoma opasnih stavova, nespojivih sa njegovom
funkcijom, demokratijom i 21.vekom, Gajović pokazao i
izrazito odsustvo znanja o novinarstvu i medijima, posebno
novim za koje je rekao da se time ne bavi”.

To bi u normalnoj zemlji bilo neprihvatljivo za bilo kog
državnog funkcionera, a kamoli državnog sekretara za
medije, kao i više nego dovoljan razlog za prestanak
funkcije, smatra Grupa za slobodu medija.

Ona traži od premijerke Ane Brnabić i ministra kulture i
informisanja Vladana Vukosavljevića da što pre kažu da li
se slažu sa izjavama državnog sekretara i smene gospodina
Gajovića pre nego što svojim štetnim stavovima i očiglednom
nekompetentnošću napravi nepopravljivu štetu.

Stav Grupe je da je dijalog između novinara i vlade Srbije,
za koji je premijerka Brnabić više puta izrazila spremnost,
teško izvodljiv u svetlu ovakvih, neodgovornih, zlonamernih
i nekompetentnih izjava državnog sekretara za medije.

Grupa za slobodu medija podseća da sve međunarodne
organizacije za nadzor slobode izražavanja i medija, pa i
Evropska komisija u svojim izveštajima o napretku Srbije
prema članstvu u EU naglašavaju mnoge i velike probleme u
ovoj oblasti.

U atmosferi neprekidnih relativizacija napada, pretnji,
pritisaka i otvorenih etiketiranja novinara od strane
državnih funkcionera i tako neprihvatljiv broj takvih
incidenata u 2015. godini (57), sledeće porastao na 69,
zatim u prošloj na 92, a da ih je u 2018, za manje od dva
meseca već bilo 11, navedeno je saopštenju.

U takvoj situaciji, jednostavno je pogubno da za državnog
sekretara za medije imamo osobu koja ne samo da ne zna
dovoljno o savremenim medijima i novinarstvu, već se i
zarad politikantskih špekulacija igra bezbednošću naših
kolega., zaključeno je u saopštenju Grupe za slobodu
medija.