VLASOTINCE

Ni najstariji vinogradari ne pamte da je nekada berba grožđa u vlasotinačkoj opštini trajala duže nego li ove godine.

Više od mesec dana vinogradari su išli u svoje vinograde da beru grožđe i tek prošle nedelje je konačno završena ovogodišnja berba.

Vlasotinačko vinogorje koje je nekada bilo moćno i veliko od blizu 2.000 hektara, danas, je ta brojka mnogostruko manja i iznosi, nešto više od 200 hektara pod zasadima vinograda.

Osnovni razlog što je ovogodišnja berba bila duga je nedovoljan broj kupaca, koji su prethodnih godina otkupljivali grožđe za preradu u svojim vinarijama, a dobar deo njih je pravio vino za svoje potrebe.

Ovogodišnji rod grožđa bio je dobar i u očekivanim količinama, ali sam kvalitet nikad nije bio bolji.

Veliki broj sunčanih dana, kao i to da nije bilo pojave nekih bolesti doveli su do toga da je grožđe imalo izuzetno visok procenat šećera.

U celoj ovoj sumornoj priči i muci vlasotinačkih vinogradara najbolje su profitirali proizvođači i prodavci ambalaže za vino.

Poljoprivredne prodavnice gde se mogla kupiti ova ambalaža najbolje su pazarili i nisu mogli da podmire sva potraživanja vinogradara, tako da su mnogi morali da se snalaze kako znaju i umeju.
” Prethodnih godina nismo mogli da podmirimo sve one koji su želeli da kupe grožđe kako bi sami za svoje potrebe pravili vino. Ove jeseni toga nije bilo. Mnogi su se pravdali da imaju višak vina od ranije, a pojedini kupci nisu se uopšte javljali. Pošto sam nekako uspeo da nešto prodam, sam višak morao sam da smestim u svom podrumu. Jedna deo biće u vinu, a nešto ćemo morati da pečemo za rakiju. Ne smem ni da pomislim šta nas čeka naredne godine. Ako bude kao ove godine, ne piše nam se dobro “, žali nam se mladi vinogradar Marjan Jovanović iz vlasotinačkog sela Orašja, koji je ranijih godina imao mogućnost da proda ceo rod, dok je ove godine nije stigao ni do polovine roda grožđa da proda.
Ni Cvetko Janković iz sela Kukavice, rođeni vinogradar a po mnogima najbolji orezivač u ovom kraju ni malo nije zadovoljan stanjem u vinogradarstvu u vlasotinačkom kraju.
” Ne pamtim da je tako dugo trajala berba grožđa kao ove godine. Kupaca nije bilo, a podrumi za preradu vina u Vlasotincu i Kozaru više nema. Nekada sav višak grožđa išao je u ove podrume i vinogradari u tom delu nisu imali, ama, baš nikakvih problema da predaju i prodaju svoje grožđe. I cene su bile veoma korektne, a isplata išla je bez problema”, ni malo nije zadovoljan Cvetko Janković onim što ga je snašlo ove jeseni.
Da li su cene grožđa koje se prodavalo imalo adekvatnu cenu , pitamo .
” Cena grožđa godinama se već ne menja. U međuvremenu hemijska sredstva za zaštitu su puno porasle i skoro da se ne isplati raditi u vinogradima i proizvoditi grožđe”, kaže Janković.

Koje su to bile cene , zapitkujemo dalje .
” Sovinjon je već na početku berbe obran a preko 18 tona kupila je vinarija ,,Aleksić” iz Vranja i cena mu je bila 50 dinara, a istu cenu su imale i sorte italijanskog rizlinga i mnogo traženi vranac i frankovka. Sve ostale sorte poput prokupca, smederevke i župljanke imale su cenu između 40 i 45 dinara. Nekako bi smo i preboleli ove cene da je samo imalo kupaca. Veoma ozbiljno razmišljam da se manem rada u vinogradu, ako je u tom delu izvesna samo neizvesnost oko prodaje”, veli Stanko Janković.
U poslednje vreme sve više vinogradara razmišlja da više ne obrađuje svoje vinograde.

Jedan od glavnih razloga je nemogućnost da se višak proda, a mnogi proizvođači su ljudi iz staračkih domaćinstva i ne mogu više da rade poprilično naporan posao u vinogradima.

Ako se tome doda i sva (ne)briga države oko ovog posla, onda se ne piše dobro vinogradarima u vlasotinačkoj opštini.