Grdeličani traže zabranu gradnje mini hidroelektrane na Rupskoj reci

LESKOVAC

 

Može se reći da je današnja  javna rasprava o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu za mini hidroelektranu „Lanište“ na Rupskoj reci, koju je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine organizovalo u skupštinskoj sali u Leskovcu ispunjavajući svoju zakonsku obavezu, promašila svoj cilj. Naime, umesto da daju svoje primedbe i predloge u cilju poboljšanja ove Studije, meštani Grdelice i predstavnici mesnih zajednica sa ovog područja izneli su jedinstven i izričit stav – ne želimo izmenu Studije, zahtevamo jedino to da se hidroelektrana uopšte ne gradi!

Na početku ovog skupa Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu predstavili su njeni tvorci, predstavnici kompanije „Urban ekologika“ iz Kragujevca.

Evicu Rajević, ispred tima za izradu Studije, i  profesora sa Prirodno matematičkog fakulteta u Kragujevcu Vladicu Simića građani nisu imali strpljenja ni da saslušaju pa su ih, mada su oni maksimalno skratili svoja izlaganja, često prekidali upadicama i negodovanjem.

U njihovom izlaganju se čulo da je studija bila 20 dana na javnom uvidu i da je urađena prema rešenju koje je propisalo Ministarstvo. Mini hidroelektrana bi se nalazila na teritoriji dve lokalne samouprave – Vlasotince i Leskovac. Studija je urađena u skladu sa Zakonom o zapštiti životne sredine i Zakonom o proceni uticaja  kao i ostalim zakonima i uredbama koje se tiču zaštite životne redine. Projekat će biti izgrađen na toku Rupske reke sa taložnikom i ribljom stazom.

Projekat je u skladu sa prostorno planskom dokumentacijom, i grada Leskovca i opštine Vlasotince.

Predviđena snaga male hidro elektrane „Lanište“ je 2,6 megavata sa procenjenom godišnjom proizvodnjom električne energije od 9 miliona 266 hiljada 520 kilovatsati.

Hemijski i biološki sastav vode koja prođe kroz turbine ne može biti promenjen. Projekat je ekološki prihvatljiv i održiv, jer se radi o korišćenju vode kao obnovljivog izvora energije, koja se koristi za pokretanje turbina. Ne očekuje se zagađenje životne sredine, akcideti su mogući, ali mogu biti sprečeni primenom zakonskih propisa. Studija posebno obrađuje moguće promene uticaja na životnu sredinu. Najčešće situacije su procurivanje nafte i naftnih derivata u toku radova na realizaciji projekta, oticanje ulja prilikom održavanja i prirodne nepogode.

Sastavni i najbitiji deo Studije su mere zaštite životne sredine. U ovom delu su propisane sve mere zaštite u toku uređenja lokacije i pripreme za izgradnju, u toku redovnog rada i eventualno prestanka rada. Studija je dokument koji podleže kontroli od strane nadležnih inspekcijskih organa.

Studija je rađena na osnovu naučno stučne dokumentacije koju je uradio Prirodno matematički fakultet u Kragujevcu. Propisane su i mere monitoringa, odnosno praćenja zagađenja životne sredine. Predviđena je i jedna vrlo rigorozna mera, a to je ugradnja merača protoka vode na ulazu i izlazu, koji neće biti dostupan investitoru, već samo nadležnim institucijama.

Vladica Simić je rekao da je na zahtev investitora Rupska reka istaživana godinu dana, kako bi se zaštitila od negativnih uticaja. Eko sistemu Rupske reke, i pre izgradnje druge elektrane, bio je umanjen, jer nema riblje staze na vodozahvatu, dok se u gornjem toku reke nalazi ribnjak, koji takođe ima neke nedostatke. Procenjeno je da će mini hidroelektrana biti korisnija za državu od negativnog uticaja na životnu sredinu. Predviđene su sve mere kako ne bi došlo do degradacije eko sistema Rupske reke i kako bi se omogućio opstanak živog sveta. Mini hidroelektrana neće trošiti vodu, već će je vraćati, bez ikakvog smanjenja kvaliteta, a vodozahvat će biti snabdeven istom količinom vode potpuno istog kvaliteta, rekao je profesor Simić, govoreći o ekološkom i biološkom aspektu ovog projekta.

Međutim, ovakvo izlaganje sručnih lica izazvalo je burne reakcjie prisutnih. Priređena je video prezentacija radova koji su izvođeni na prvoj hidorelektrani, iz koje se vidi da je došlo do potpunog degradiranja životne sredine i uništavanja živog sveta. Upozoreno je da se radi o istom investitoru, firmi „Bane komerc“, i postavljeno je pitanje zbog čega bi se on sada drugačije ponašao. Upravo zbog izgradnje prve mini hidroelektrane meštani Grdelice i okoline bili su preko 80 dana bez vode usred leta, dok je šest kilometara toka Rupske reke presušilo, tako da je drastično smanjen i riblji fond.

Direktor JKP „Grdelica“ je podsetio da se u Studiji navodi  da na Rupskoj reci nema izvorišta snabdevanja, dok je postrojenje u Gradištu, odakle se Grdelica snabdeva vodom, u Studiji spomenuto samo jednom, iako se meštani od 74. godine sa ovog vodozahvata snabdevaju vodom. On je upozorio da se izgradnjom nove elektrane ugrožava 15.000 ljudi, kao i osnovna delatnost ovog javnog preduzeća. U Studiji je predviđeno da građevinski radovi koji dovode do zamućivanja reke ne smeju trajati duže od pet dana, pa je Jović upitao da li to znači da će stanovnici pet dana biti bez vode.

Evica Rajević je odgovorila da je za period procenjenog trajanja zamućenja investitor u obavezi da obezbedi cisterne, ali je ovo objašnjenje naišlo na žestoko negodovanje prisutnih. Simić je naglasio da su cisterne krajnja mera, da je predviđena izgradnja mini laguna i filtera, kako bi se sprečilo mućenje vode.

Čedomor Jović, predsednik saveta mesne zajednice Grdelica, rekao je da je savet doneo odlukuda se zabrani gradnja mini hidorelektrane „Lanište“ u vodozahvatu Gradište, a isti zaključak donele su i mesne zajednice Grdelica selo, Velika Sejanica i Kovačeva bara.

Autori Studije nisu imali odgovor na pitanje građana zbog čega investitor prethodno gradilište nije doveo u prvobitno stanje, rekavši da to nije u njihovoj nadležnosti. Građani su se zbog ovog problema obraćali inspekciji, nadležnim ministarstvima pa čak i premijeru, ali nikakavog odgovora nije bilo.

Studija je odlično urađena, ali nedostaje procena uticaja na kvalitet života 15.000 žitelja Grdelice, izneo je svoj stav Predrag Mitrović. Budući da je opština Vlasotince izdala investitoru građevinsku dozvolu i izdvojila 14 miliona dinara, on je postavio pitanje u čemu je interes opštine i grada da se privatnom investitoru omogući sticanje profita. Prva hidgorelektrana koju je isti investitor izgradio na ovoj reci zadala je građanima mnogo problema, pa bi odluka da se gradi još jedna značila samo zaštitu interesa privatnog kapitala, a ne interesa građana, istakao je Mitrović.

Drugi učesnici u raspravi isticali su da je rasprava samo farsa i ispunjenje zakonske forme. Zaoran Marković iz Velike Grabovnice je izrazio sumnju da je Studija izrađena po nalogu investitora i podsetio da je isti investitor već uništio eko sistem Rupske reke. Autori Studije su „optuženi“ da štite interese i profit privatnog investitora.

Srđan Jović, predsednik udruženja građana „Rupska reka“, uputio je apel državnim organima da se striktno drže zakona. On je podsetio da je vodozahvat na Rupskoj reci izgrađen pre 42 godine, i da su se problemi javili tek s početkom izgradnje prethodne hidroelekrane. Polovina vodozahvata je već unuštena i apelujemo na državne organe da se spreči uništavanje i druge polovine, rekao je on, i naglasio da je jedino rešenje da se ne dozvoli izgradnja još jedne mini hidroelektrane na Rupskoj reci.

U ime investitora na pitanja građana pokušao je da odgovori, istina dosta neuspešno, Dragan Marjanović, angažovan od strane „Bane komerca“. On je naglasio da će mere zaštite životne sredine investitor poštovati, što su građani propratili glasnim negodovanjem.

Učesnici ove javne rasprave nisu prihvatili objašnjenje koje su dobili od Tanje Petrović iz Odseka za procenu uticaja na životnu sredinu pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine da će se sve njihove primedbe razmotriti, i da će Studija nakon svih iznetih primedbi morati da ide na doradu. Ukoliko primedbe budu relevantne, može se desiti da Studija ne dobije saglasnost. Tehnička komisija će razmotriti sve primedbe građana, koje su uredno evidentirane, nakon čega se može pristupiti izmeni Studije, koja može biti i odbijena. Prihvatanje Studije o proceni uticaja na životnu sredinu uslov je za dobijanje građevinske dozvole i realizaciju investicije.

Zaključak koji se može izvući iz ove rasprave mogao bi da se svede na sledeće: meštane Grdelice i okoline „ne zanima“ ova Studija, oni ne žele njenu doradu, dopunu i poboljšanje, već imaju samo jedan zahtev – da državni organi nikako ne dozvole izgradnju još jedne mini hidroelektrane na Rupskoj reci, jer ima je prethodne nanela nesagledljive štete i narušavanje kvaliteta života.

Zanimljivo je i da je izjava predstavnika Udruženja gradjana “Rupska rela” Srdjana Jovića za medije prekinuta na insistiranje organizatora javne rasprave  uz obrazloženje da  “rasprava treba da počne”.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare