NIŠ

 

Botaničke bašte su odlika svakog velikog grada i rado posećevina mesta kako od samih građana tako i turista koji se nađu u njemu. Povučeni ovom idejom građani Niša su 2016.godine poželeli nešto slično i u svom gradu, ali uslovi su bili takvi da su na svoju inicijativu dobili Gradsku baštu. Mali kutak u dvorištu JKP „Medijana“ u Tvrđavi gde se nekada nalazio najpre Pašin dvor a potom i Pionirski dom.

Bašta je prvenstveno zamišljena kao izložbeno, prodajno i edukativni prostor oplemenjen sadnicama dendro materijala, cvetnih sadnica i baštenskog mobilijara, kako bi rasadničare približila građanima i celom regionu, tako da Nišlije više neće morati da odlaze van grada ili da čekaju prolećne festivale i izložbe cveća, kako bi sredili ili dopunili svoj vrt novim sadnicama. U ovom lepom prostoru, pod otvorenim nebom, zamišljeno je i da se povremeno održavaju prezentacije i promocije nekih proizvoda, književne večeri, predstave, druženja i slična dešavanja.

                 Venjak koji se nalazi u centralnom delu Gradske bašte je u saradnji sa Narodnom bibliotekom „Stevan Sremac“ pretvoren u malu čitaonicu i mesto gde uz dobro štivo može da se predahne od svakodnevnih obaveza ali i potraži hlad u vrelim letnjim danima.

                „Knjige koje se nalaze na policama u venjaku su dostupne svima. Ne iznajmljuju se već se pozajme na kratko, pročita se nešto i ponovo se vrate na policu. Doduše, sada mogu neke od njih i da se ponesu, ali i da se donesu pa je dobar broj knjiga koje se nalaze ovde poklon građana koji su ih tu ostavili“, kažu zaposleni u JKP „Medijana“ koji vode računa o bašti.

                Bašta nikada nije prazna, posebno tokom leta. Za posetioce je otvorena radnim danom od  8 do 20 sati, a nedeljom od  9 do 17 sati. Najbrojniji posetioci su Nišlije sa decom, ali baštu ne zaobilaze ni turisti koji posećuju Tvrđavu.

                „Dolazimo ovde najmanje dva do tri puta nedeljno jer se deca osećaju lepo, mogu da trčkaraju, igraju se, upoznaju biljke i životinje“, kaže Nišlijka koja je dovela mališane da vide, kako oni kažu, male zeke.

                Životinje koje se nalaze u bašti, čini se, po reakcijama dece,  zanimljivije su od biljaka. Tu su kokoške, nekoliko vrsta, patke, zečevi. Najviše mališane privlači paun, posebno kada se šepuri pokazujući svu lepotu boja u svom repu.

               „Ponekad se uzjoguni i samo šeta. Nikako da raširi rep koji je prelep. Moramo da čekamo da se to dogodi, mada na taj način reaguje kada čuje žagor dece“, dodaje Nišlijka koja je čest gost Gradske bašte.

               Za posetioce Gradske bašte posebnu zanimljivost i neku vrstu istorijske atrakcije prestavlja jedan od heraldičkih simbola — grb Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije koji je posle Drugog svetskog rata bio postavljena na pročelju zgrade Univerziteta u Nišu, kao jedan od simbola tadašnje države, koji je nakon raspada Jugoslavije 1990. skinut i zaboravljen na depou JKP „Medijana” u Tvrđavi.

               Kada se na kompleksu koji je ranije korišćen za parkiranje automobila i kamiona, počelo se uređenjem gradske bašte radnici JKP „Medijana”” u korovu i travi pronašli su devastiran grb, koji nisu otpremili na deponiju. Smatrajući ga delom istorije, a to mišljenje dele i građani Niša, pripadniici JKP „Medijana” obnovili su i prefarbali ovaj grba od betona, i postavili ga levo od ulaza u novootvorenu Gradsku baštu u Tvrđavi, kako bi ga sačuvali kao deo istorijskog sećanja na jedan period života Niišlija u sada bivšoj Jugoslaviji.

                  Od momenta obnove i postavljalje grb je postao popularno mesto za snimanje fotografija i pravljenje selfija. Ispred njega se godišnje fotografiše više od 5.000 ljudi, među kojima ima ne samo Nišlija, već i turisti iz Japana, Norveške, Bugarske, ali i brojnih posetilaca iz bivših republika SFR Jugoslavije.