LESKOVAC

Prilikom pripreme budžeta za narednu godinu važne su i direktne preporuke koje stignu od pojedinaca, mesnih zajednica i udruženja građana. Kada je kreiran budžet za 2026. godinu, bilo 117 predloga, sugestija i primedbi, što je, ocenjuju iz Gradske uprave, apsolutni rekord u poslednjih nekoliko godina i jasno svedoči o kontinuiranom rastu interesovanja i poverenja građana u rad lokalne samouprave, ocenjuju u lokalnoj vlasti. Od ukupnog broja predloga, tokom procesa javne rasprave prikupljeno je 69 popunjenih upitnika. Od toga je 28 upitnika stiglo elektronskim putem, dok je 41 upitnik predat neposredno u Gradskoj upravi. Na završnom otvorenom javnom sastanku građani, privrednici i predstavnici udruženja izneli su još 48 predloga – od čega 43 usmeno i 5 u pisanoj formi. Javnoj sednici prisustvovalo je 113 osoba, od kojih je aktivno učestvovalo njih 20. Među aktivnim učesnicima bilo je pet predstavnika različitih udruženja građana, dok su ostalih 15 bili građani koji su se javljali u svoje lično ime i govorili o problemima u njihovim mesnim zajednicama.

SVE VIŠE PREDLOGA

Načelnik Gradske uprave grada Leskovca Miloš Cvetanović tvrdi da lokalna samouprava svake godine u toku javne rasprave dobija sve više i više predloga.
„To je prosto trend, jer građani vide da njihovi predlozi ulaze u budžet. Nije to puka javna rasprava reda radi, administracije radi ili ispunjenje zakonske forme, nego ozbiljno razmatranje tih projekata i potreba građana. Poslednja javna rasprava koja je bila za budžet za 2026. godinu imala je rekordan broj prijava građana, udruženja građana, predloga građana, mesnih zajednica, pa i sam završni sastanak, odnosno javni sastanak sa građanima, privrednicima i udruženjima građana je bio, čini mi se, najposećeniji u odnosu na zadnjih 5-6 godina. Moguće da su građani u jednom trenutku bili malo skeptični i nepoverljivi, ali svake godine sve više građana dolazi, daje svoje predloge i sugestije.”
Cvetanoović kaže da je među predlozima komunalna infrastruktura ubedljivo na prvom mestu.
„Najveći broj predloga građana odnosio se na komunalnu infrastrukturu – čak 83 predloga, što čini 71% od ukupnog broja. Građani su najčešće predlagali izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže, uređenje ulica, trotoara, javne rasvete i komunalnog mobilijara. Po osam predloga dostavljeno je za kapitalna ulaganja i za socijalna davanja, četiri predloga odnosila su se na oblast obrazovanja, tri na razvoj sporta, jedan na poljoprivredu, dok je deset predloga bilo iz različitih drugih oblasti. Deset predloga nije uzeto u dalje razmatranje jer se ne nalaze u nadležnosti grada Leskovca.“
Neki od predloga građana već su bili uvršteni u budžet za 2026. godinu, a Miloš Cvetanović je neke i pobrojao:
„Čačanska ulica u Ohridskom naselju, dve ulice u Vinarcu što je bio predlog od mesne zajednice, odnosno od građana iz mesne zajednice Vinarce. Bilo je tu još nekih projekata koji se tiču uređenja ulica u gradu Leskovcu. Dalje, bilo je predloga iz Brestovca za vodovodnu mrežu, na tome se aktivno radi, radi se projektno-tehnička dokumentacija, ispituje se stara mreža, da li može da se iskoristi ili je potrebno renoviranje. Kada budemo imali sve te podatke, onda ćemo moći da vidimo sa kojim sredstvima treba da raspolažemo, da bi mogli to da realizujemo. Idemo korak po korak u skladu sa svim tim zahtevima. Nemoguće je zadovoljiti sve zahteve s obzirom na prihode, jer možemo potrošiti onoliko koliko ima prihoda, a zahtevi uglavnom prevazilaze taj prihod. Ukupno je prihvaćeno 49 od 117 predloga građana. Ostalih 58 predloga nije ušlo u finalni budžet za 2026. godinu, ali to ne znači da su odbačeni. Videćemo da i njih realizujemo u nekom narednom periodu, zavisno od stanja u budžetu i potreba da se uredi pravna regulativa.“

ŠTA SU PREDLAGALI GRAĐANI I DA LI SU DOBILI ODGOVORE?

Među nekim od građana koji su učestvovali u javnoj bila je Ana Pecarski iz Udruženja građana “Tim 42”, koja kaže da nije sve tako sjajno, kako to predstavlja lokalna vlast, kada su u pitanju javne rasprave o budžetu grada.
 “Mi imamo, na primer, situaciju da vi, kada učestvujete u javnoj raspravi za budžet, koja je jedna od najvažnih javnih rasprava na lokalnom nivou, nikad ne dobijete odgovor da li je vaš predlog usvojen. Mi, kao udrženje, moramo da šaljamo zahtev za pristup informacijama javnog značaja da bi smo saznali da li su usvojili naš predlog. Građani to neće da rade. Njima nešto smeta u njihovoj ulici, u komšiluku, u okruženju… Daju predlog, ne dobiju odgovor. Da li će ta osoba sledeće godine da da predlog? Sigurno neće. Znači, same ustanove i institucije demotivišu građane da smisleno učestvuju.”
Marica Stevanović, koja živi u Cerskoj ulici, podseća da je 2019. godine, po dogovoru sa gradonačelnikom tokom „Dana otvorenih vrata“, kada gradonačelnik direktno razgovara sa građanima , u ovoj ulici posipan grebani asfalt, a da je 2020. godine trebalo da uđe u plan za asfaltiranje.
„Nastupila je korona, nije moglo da se radi, a nije rađeno ni ovih godina. U 2024. godini smo podneli zahtev za nastavak radova, jer su u međuvremenu se pojavile rupe, tako da ne može da se prolazi. Više puta sam se obraćala nadležnim organima, dobijala sam odgovore, poravnjana je ulica tako što je posipan tucanik.“
Suzana Stanković iz Jašunje najpre je rekla da za 30 godina, koliko je ona u selu, ništa nije bilo urađeno, a od skora je deblokiran račun mesne zajednice, asfaltiran put do Jašunje, uređeni seoskih ulica grebanim asfaltom, renoviran trg i krst u centru sela, postavljena bazna stanica.
„Zamolila bih, ako može, da se uredi i mesna zajednica, pošto se trenutno sastanci održavaju u seoskoj ambulanti. Treba renovirati i školu, treba zameniti krov, pošto je ograda postavljena.“
Jelena Milićević, predsednica MS udruženja Jablaničkog okruga, ukazala je na problem koji ima njihov član iz Donjeg Brijanja, jer tamo kod njihove zdravstvene stanice ne postoji betonska rampa za invalide.
„On koristi kolica i onemogućen mu je prilaz, pa uvek mora da ga neko nosi, a i kolica su mu jako teška. Da li je moguće obezbediti popust za smanjenje cena komunalnih usluga za osobe sa invaliditetom?“
Gavrilo Gavrilović iz Donjeg Brijanja kaže da je u dogovoru sa lokalnom samoupravom u ovom selu rešen problem vode tako što je urađen arterijski bunar.
„Urađen je, ali više ne radi. Čekamo severni tok za vodu, ali nisam čuo da su u budžetu namenjene pare za te radove. Imamo i problem sa mostom, koji je sav u rupama. Nadležni su bili i slikali i ništa nije urađeno.“
Dragan Trajković iz Bogojevca iznosi problem koje meštani imaju sa sporednim putevima u selu.
„Problem je ulica Đorđa Stevanovića, gde ima jako mnogo dece, a problem je da se dođe do škole. Kad je sunce mnogo je prašine, kada je kiša ne može da se dođe do škole.“
Miodrag Đorđević iz Miroševca ukazao je na potrebu izgradnje sportske sale u Vučju.
„Trebamo imati jedan takav zatvoreni sportski objekat. Veliki broj mladih, ali i rekreativaca, bi mogli tako da se takmiče sa ostalim građanima naše zemlje. Sala može biti u okviru osnovne ili srednje škole, može biti i poseban deo u okviru mesne zajednice.“
Dragan Savić u ime crkvenog odbora u Predejanu rekao je da je hram Svetog arhangela Gavrila napravljen 1871. godine.
„Prva ozbiljna rekonstrukcija obavljena je u periodu od 2008.-2012. godine po odobrenju tadašnjeg Patrijarha Irineja. Ove godine smo uradili reparaciju ikonostas, što je koštalo 12.000 evra i sredstva smo sami prikupili. Uradili smo i jedan dečji park u crkvenom dvorištu, a napravili smo i igralište za male sportove, gde smo zasadili i borove. Sada želimo da proširimo parohijski dom. Delimično smo pripremili tehničku dokumentaciju, a to iznosi oko 12.000 evra. Mi možemo da učestvujemo sa 2.000, a nadamo se pomoći lokalne samouprave koja bi, po današnjem kursu iznosila 1.429.000 dinara. Predlažem i rešenje kako naći taj novac. U odeljku za razvoj i unapređenje verskog turizma predviđeno je 45 miliona i mislim da bi tu mogli otvoriti liniju kako bi se realizovalo ovo što mi predlažemo.“

PREMA ZVANIČNIM INFORACIJAMA “CVETAJU RUŽE”

Novica Ranđelović iz Čukljenika kaže da dolazi iz planinskog sela koje je daleko od grada, a samim tim i od budžeta.
„Godinama pratim ova izlaganja i ispada kao da nam cvetaju ruže. A gde god da se okrenemo u našoj mesnoj zajednici, mi vapimo za nečim. Kontejneri za odlaganje otpada su pocepani, pa je đubre pored kontejnera, više dođemo kao deponija. Domaće i divlje životinje se skupljaju oko tih kontejnera, a ni odvoženje tog otpada nije redovno. Polovina ulica u selu nema asfalt. Nemamo put do škole, nekih 900 metara je dugačak put… Imamo neobezbeđene mostove, jer nemaju ogradu, a preko njih prelaze i deca kad idu u školu.“
Ne čekaju svi meštani samo na lokalnu samoupravu. U selu Žabljane su se sami organizovali i uredili sportski teren. Ne veruju da bi lokalna samouprava imala sluha za taj njihov problem niti da bi ga uvrstila u budžet grada. Zato su rešili da sami skupe novac i izvedu radove.
Milena Ranđelović iz Udruženja građana “Ovde ostajem” navodi da je u Brestovcu, pored nedostatka ispravne vode za piće, veliki problem i dečji vrtić.
“Gradonačelnik Leskovca je 2024. godine lično obećao 2,5 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije za izgradnju novog vrtića, ali od tog obećanja nije bilo ništa. Početkom januara 2025. godine inspekcija je zatvorila i postojeću preškolsku ustanovu jer nije ispunjavala uslove, na šta naše udruženje godinama upozorava. Dalje, imamo osnovnu školu koju pohađa oko 500 učenika uzrasta od 7 do 14 godina, a nemamo pedijatra. Roditelji moraju da prelaze 20 kilometara od Brestovca ili 30 kilometara od Brijanja da bi došli do pedijatra. Naše prpbleme rešavamo srednjovekovno, moram tako da kažem, uz vile i grabulje. Šalu na stranu, do sada smo imali nekoliko projekata, koje smo sproveli preko civilnog sektora. Jedan od projekata se ticao zaštite životne sredine. Nije nama teško ni da zasučemo rukave i da sami damo primer u Brestovcu. Imamo neke mladice koje su pre nekoliko godina posađene od strane lokalne samouprava u Centralnom parku u Brestovcu. Međutim, iako je taj park na listi gradskog zelenila za održavanje, svake godine u leto to treba da se zalije, to niko ne zaliva, i onda se mi sakupimo i nekoliko puta u toku leta doteramo cisterne i uspevali smo nekako da ih, barem do sada, održimo u životu. Obraćali smo se u lokalnoj samoupravi, ali oni nemaju vremena. Jedan od odgovora je bio da nema veze, zasadićemo druge.“

NE PROPUSTITE: JAVNA RASPRAVA O BUDŽETU TA 2027. GODINU

Otvoreni sastanak predstavnika nadležnih organa sa zainteresovanim građanima, privrednicima, predstavnicima udruženja građana i sredstava javnog informisanja će se održati u Sali Skupštine Grada Leskovca 17.11.2026. godine sa početkom u 15 časova. Nacrt Bužeta Grada Leskovca je istaknut na internet stranici Grada Leskovca. Primedbe, predlozi i sugestije graqđana mogu se u periodu trajanja javne rasprave dostaviti Gradskoj upravi Grada Leskovca putem elektronske pošte, putem ubacivanja predloga u glasačke kutije u Gradskom uslužnom centru ili putem pošte na adresu Gradske uprave. Predlozi, sugestije i komentari trebaju biti dostavljeni na posebnom obrascu/upitniku koji je dostupan na internet stranici Grada Leskovca.

Redakcija JUGpress

Ovaj sadrzaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izrazavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.