LESKOVAC
„Nakon 40 godina karijere i dalje ne pristupamo koncertima kurtoazno“ kaže za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress Goran Šepa Gale, lider niške rok-grupe „Kerber“ i dodaje da se došlo do tog stupnja da ih stalno pitaju ima li nešto novo.
„I kada to novo uradiš, onda to niko ne čuje, jer je more svega što se dešava i nemoguće je stići sve objaviti. Produkcija više nema smisla, pa se mi javljamo preko interneta, preko društvenih mreža, jutjuba… Ljudi koji nas prate znaju o čemu se radi i to je to. Dok odsviramo dva-tri puta neku novu stvar, ljudi su to već preko jutjuba čuli i vidim da prvi redovi to pevaju kao da se radi o nekoj staroj stvari. Danas je teško doći do čoveka, a mi smo kao ljudi izgubili pojam o vremenu i svemu ostalom. Lepo je družiti se na koncertrima, a mi imamo sreću da nas jako puno ljudi prati i da uvek znaju šta mogu da očekuju od nas. M imamo poštovanje kako prema sebi, tako i prema ljudima koji dolaze na te koncerte. Srećan sam da možemo kao bend sve te nastupe da podnesemo kao da imamo mnogo manje godina nego što ih stvarno imamo. Imam puno godina, baš ih i ne volim, volim da sam mlad i ostali smo u tim nekim snovima. Zato i kažemo da smo zaustavili vreme, slavimo 40 godina postojanja benda i tako ćemo svake godine da slavimo 40 godina, da jednostavno zgazimo godine, jer su one zato tu, da ih gazimo.“
Publika koja je rasla i zaljubljivala se uz prve pesme „Kerbera“ danas polako ima i decu svoje dece.
„Našu publiku čine tri generacije“ primećuje Gale.
„Mene to ne zbunjuje, kad razmislim, vidim da ljudi mojih godina ponovo idu na koncerte, opet neki srednjih godina nemaju vremena za to, odrastaju neka deca koja imaju nekih normalnih problema i ne stižu na koncerte… Ali, ponosni smo mi na svoje pesme, ja lično na ovakav bend, ponosni smo na publiku koja na s prati, pa ko voli neka izvoli. Ljudi nas prate, super je što shvataju šta smo hteli da kažemo svih ovih godina.“
Ako se pojavi nekoliko klinaca i požele da budu kao „Kerber“ moraju da znaju da iza svega stoji veliki rad, poručuje Gale.
„Mi danas žanjemo ono što smo sejali. Nije bilo lako ovih 40 godina, stalno smo se dokazivali, pa to i danas radimo… Klinci ne mogu preko noći postati popularni, a danas je to mnogo lakše. Kada smo mi počinjali bilo je mnogo manje medija, postojala je institucija rok-kritičara… Moralo je mnogo njih da kaže da smo dobri, kako bi ukazao na nas… Pa ako jedan Peca Popović kaže da nešto što radiš ne valja, ti si završio karijeru! Danas niko nema hrabrosti da kaže da nešto ne valja, sve se završi sa „nije loše“. Za sve je potrebno vreme, a vreme je za nas reklo da smo dobri.“
Zbog pandemije kovida „Kerber“ je, po Galetu, „imao dve traljave godine. Mogu reći i da sam ja imao ozbiljlne probleme sa koronom, da sam došao do bolnice. Na žalost, mnogo naših kolega je i umrlo, a ja sam prošao više sa nekim tempteraturama i nekim medijskim pritiskom da je to nešto strašno… To je ozbiljna priča, ne bih to podcenjivao. Nakon što sam ozdravio, imam osećaj da sam izgubio snagu. Inače, bavim se aktivno kuglanjem, igram Prvu ligu Srbije i tu primećujem da mi je falilo nekih stvari u fizičkim pripremama. S druge strane muzika je kao droga, hipnoza, nešto što te podigne, skače adrenalin, energija… Ne osećam na koncertu ništa, ali kad dođem kući osećam umor. Ja sam posle preležane korone išao na kardiološka ispitivanja, to svima preporučujem, pokazalo se da sam ispravan, ali je problem vratiti se u prethodno stanje, to dugo traje. Nemam osećaj da imam problem, to su ispitivanja pokazala, ali nisam isti, postoje neke posledice, malo malo, pa dobijem napad spavanja. Opet, neki to pripisuju godinama, ja pripisujem koroni, a ko će ga znati (smeh)…“