Godišnjica NATO agresije : Zaboravi ako možeš

GRDELICA

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas je NATO bombardovanje ” jedna od najbrutalnijih agresija u modernoj istoriji ratovanja i istoriji ljudske civilizacije,  na centralnoj državnoj ceremoniji povodom obeležavanja godišnjice Dana sećanja na stradale u NATO agresiji , koja je održana kod Železničkog mosta sa spomen-obeležjem u Grdeličkoj klisuri.

„Na ovaj dan pre 18 godina otpočela je agresija na Jugoslaviju, na Srbiju. Počeo je jedan po svemu sudeći tragičan rat u kojem je 19 zemalja imalo potrebu da pokaže da su jače, bogatije i naoružanije od jedne male zemlje, od naše Srbije. Zato su tokom tri meseca na Srbiju koja ima nekih 88.000 kvadratnih kilometara ispalili više od 50.000 projektila, izveli više od 30000 naleta avionima i potrošili para koliko je, po njihovim računicama, potrebno da se prehrani 80 miliona ljudi, više od 10 puta od one brojke koja označava koliko ima nas u Srbiji.

Pretrpljena šteta se procenjuje na 100-130 milijardi dolara, što je po nekima, veća od one nastale u Drugom svetskom ratu, “rekao je Vučić.

On je dodao i da je  Srbija izgubila i nešto što nema cenu, a to su ljudski životi. Više od 2000 civila i gotovo 1000 vojnika i policajaca izgubili smo tokom tri meseca bombardovanja i ubijanja. Među njima je i 79-oro dece.

 

„Jedna mala zemlja je ipak ostala nepokorena i danas jasnije i glasnije nego ikad kliče slobodi. Ceo taj rat je bio smrt, a u smrti ne postoji reč koja vraća život. Besmisao svakog rata dogodio se ovde. Putnički voz koji je kasnio 15 minua i putnici u njemu, svaki sa nekom svojom životnom pričom… Mnogo ljudi se i danas pita da li bi bilo drugačije da je voz krenuo na vreme? Odgovor nikada nećemo saznati… Ubijanjem dece i mladih pokušali su da ubiju srpsku budućnost, ali u tome nisu uspeli. Ni oni, ni mnogi pre njih koji su želeli vazalnu i porobljenu Srbiju, koja će slepo izvršavati naređenja spolja i raditi u korist nekog drugog, a ne u svoju dobrobit. Srbija je danas slobodna i sluša sebe i svoj narod, veruje sebi i polako postaje sve jača,“ dodao je on

Podsetio je Vučić i na reči da pilot od dima prve rakete nije video voz.

 

„Šta mi danas možemo o svemu tome da kažemo? O bombama i raketama koje su usred Evrope napravile toliki dim da čitava jedna zemlja i jedan narod, srpski narod postanu nevidljivi? Šta o uništenju posle 18 godina? Da ćutimo i pognemo glavu? Ili da ponosno podignemo glavu? Ova naša lepa Srbija je sve već rekla, zato što je 24. marta 1999. godine u Srbiji rođeno 172-je dece i zato što je svaki dan do 10. juna rađano gotovo isto toliko, da bi ih na kraju u tom nestajanju bilo rođeno tačno 14.391. Ta deca danas postaju punoletna, a i mi sa njima. Čitava Srbija danas u dane žalosti slavi punoletsvo svog ponosa, dostojanstva i hrabrog srca. Slavi Srbija što je ponovo vidljiva, što je ustala, prohodala, položila ispite, sazrela i što može samo napred. Ta naša deca su naš jedini pravi odgovor.“

Na kraju je Vučić poručio da smo još uvek tu i da smo još živi, kao i da će Srbija uvek hrabro i ponosito da štiti svoju slobodu.

 

„Naš izbor je da čuvamo mir i da sa svima sarađujemo, da naši odnosi sa NATO budu pristojni, da sačuvamo živote naših ljudi na Kosovu i Metohiji. Nismo i nećemo tražiti da Republika Srbija bude deo alijanse koja je tako besomučno razarala našu zemlju i ubijala našu decu, niti deo bilo koje druge alijanse. Hoćemo samo da budemo svoj na svome.“

Okupljenima se obratio i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji je rekao da je reč o još jednom stradanju srpskog naroda koji je u kontinuitetu u prošlom veku stradao do mere svog biološkog istrebljenja.

„Ništa bolje ne može da odrazi besmisao bombardovanja i gađanja voza na mostu od ovog natpisa „Zaboravi ako možeš“. Kako zaboraviti da je neko odlučio da bombarduje voz u kome su bili civili? Da bombarduje Srbiju 78 dana, da pobije toliko djece u ciničnoj operaciju koju su nazvali „Milosrdni anđeo“? Šta su ta djeca, šta je ta mala Milica Rakić, kako nju nazvati? Kako zaboraviti i kako ići dalje? Njima je trebao razlog, a razlog se desio nešto ranije, jer je u toj deceniji upornog stradanja srpskog naroda saučesništvo NATO-a bilo vidljivo kao politička priprema, a kasnije i kao vojna intervencija i ovde u Srbiji, ali i u Republici Srpskoj. Za svoje intervencije su uvek nalazili lažne izgovore. U Bosni su izmislili Markale, ovde je to bio Rambuje za koji je Henri Kisindžer, bivši državni sekretar Amerike, rekao da nijedan pošteni Srbin ne bi prihvatio takvu ucjenu, ali njima je bio to dovoljan izgovor da besomučno bombarduju i uništavaju Srbiji 78 dana. Stradali su mnogi nevini ljudi, uništeni su životi, poginula djeca…“ rekao je Dodik.

On je rekao da je sve počelo 1991./92. godine, raspadom Jugoslavije koja je bila tamnica srpskog naroda u celini i podsetio da se u to vreme nije dozvolilo da se porodilištu u Banja Luci iz Srbije dopremi kiseonik neophodan za 12 beba u inkubatorima.

„Neko daleko je odlučio da ne može i bebe su umrle, kao i mnoga djeca po Srbiji u bezočnim napadima NATO bombardera. Danas se toga prisećamo i sa tugom se sećamo svih nevinih Srba koji su stradali u jednom besomučnom ratu. Mi oplakujemo svoje žrtve na mnogim mjestima, gde smo masovno bili ubijeni od onih s kojima smo zajedno živeli i mislili da je taj suživot moguć i održiv. Pre dva dana sam bio u Brodu na Drini gde su ustaše Handžar divizije u Drinu za dva dana bacile 6.000 Srba. Malo je ko o tome znao, jer se ćutalo o tome godinama, zato što su se partizanske jedinice povukle sa tog prostora u Foču i nisu branile nenaoružan srpski narod…“

Moramo se okrenuti budućnosti, poručuje Dodik i dodao da “moramo znati i  gde smo i šta smo”.

„Moramo preneti drugima koji dolaze. Republika Srpska voli Srbiju, zagledana je u nju i podržava njen napredak i njenu jačinu. Naš je cilj uvek bio jaka i snažna Srbija. Mnogo godina unazad su nam branili da volimo Srbiju i nazivali su nas bosanskim Srbima. Mi nismo bosanski Srbi, mi smo Srbi i pripadamo jedinstvenom srpskom narodu, jedinstvenoj istoriji srpskog naroda, ali isto tako i budućnosti srpskog naroda. Nemojte da nas delite! Srbi danas imaju Srbiju i Republiku Srpsku i mi moramo da radimo zajedno! Ja sam zahvalan Aleksandru Vučiću što je prije par godina pokrenuo inicijativu da zajedno obilježavamo mesta stradanja i da na taj način odamo dužnu pažnju našoj istoriji i stradanju“ rekao je Dodik.

On je na kraju rekao i da je Republika Srpska u Bosni i Hercegovini, ali da „to nije naš izbor, nego moranje. Ono gde mi voljeli da budemo svi znaju, a nama govore da ćutimo o tome. Ali, mi smo im jasno rekli da nas neće deliti na Drini i da Republika Srpska ne prihvata da bude deo NATO-a i da bude mimo Srbije. Ono što bude radila Srbija na tome, radićemo i mi,“ poručio je on .

Boban Kostić, preživeli mašinovođa međunarodnog putničkog voza broj 393 koji je 12. aprila 1999. godine pogođen dok je prelazio preko Železničkog mosta u Grdeličkoj klisuri ,  rekao da je tada sa svojim prijateljem i kolegom Goranom Mikićem bio u službi, na svakodnevnom poslu koji je u vreme bombardovanja, uzbuna i sirena postao dužnost prema državi i putnicima.

„Vozili smo ljude koji su se prema svojim obavezama ponašali kao da nema NATO aviona na nebu. U vozu je bilo žena, dece, putnika koji su išli ili se vraćali svojim obavezama. u 11:42 smo pogođeni prvom NATO raketom, a ubrzo nas je pogodio i drugi projektil. Sa kolegom Mikićem, koji je u ovom naletu ranjen, instiktivno smo pokušali da se spasemo tako što smo iskočili iz lokomotive. Iza nas je goreo voz, preživeli putnici su bežali iz vagona, čula se vriska, zapomaganje, dozivanje i zvuk odlazećih aviona… Spasavali smo se, pomagali jedni drugima, tražili preživele, dozivali poznanike…  Pre 18 godina mi nije bilo jasno šta smo mi bili za NATO pilote?! Voz pun putnika, civila, nenaoružanih ljudi, ili najveća pretnja njihovoj ogromnoj sili, tehnici i vojsci? Ni danas, posle 18 godina, ne mogu da shvatim da u naš voz pun putnika NATO piloti hladnokrvno upućuju projektile…“rekao je Kostić.

Nakon članova porodica nastradalih u raketiranom vozu, vence su položili predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o