NJUJORK-BEOGRAD
Gotovo 1,2 milijarde ljudi širom sveta živelo je sa mentalnim poremećajima 2023. godine, pokazalo je novo istraživanje.
Najveći porast zabeležen je kod anksioznosti i depresije, koje su ujedno bile i najčešći poremećaji 2023. godine. Na trećem mestu bila je rezidualna kategorija poremećaja ličnosti koji nisu praćeni drugim mentalnim poremećajima ili poremećajima upotrebe supstanci, piše CNN.
Studija, objavljena u četvrtak u časopisu The Lancet, otkrila je i kako se trendovi u vezi sa 12 mentalnih poremećaja razlikuju prema uzrastu, polu, lokaciji i sociodemografskim faktorima u 204 zemlje i teritorije – što, kako autori navode, sugeriše „da ulazimo u zabrinjavajuću fazu pogoršanja globalnog tereta mentalnih poremećaja“.
Prvi i vodeći autor studije, dr Demijan Santomauro, rekao je da je bio „iskreno šokiran razmerama“ problema.
„Mnogo je faktora koji utiču na ovo i teško ih je sve razdvojiti“, naveo je Santomauro, vanredni profesor u Školi javnog zdravlja Univerziteta Kvinslend u Australiji. „Rešavanje ovih faktora rizika zahteva globalno kolektivno liderstvo.“
Među ostalim analiziranim mentalnim poremećajima bili su bipolarni poremećaj, šizofrenija, poremećaj iz autističnog spektra, poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), anoreksija, bulimija, distimija, poremećaj ponašanja i razvojna intelektualna ometenost nepoznatog uzroka. Distimija je dugotrajni, ali blaži oblik depresije poznat i kao perzistentni depresivni poremećaj. Poremećaj ponašanja pogađa decu i tinejdžere i podrazumeva uporan obrazac neposlušnog i agresivnog ponašanja.
Istraživači su utvrdili porast svih 12 poremećaja, uključujući povećanje anksioznosti od 158 odsto i depresije od 131 odsto u odnosu na 1990. godinu. Najređi poremećaji bili su anoreksija, bulimija i šizofrenija – iako ni ta stanja nisu retka, jer je 2023. zabeleženo oko četiri miliona slučajeva anoreksije, 14 miliona bulimije i 26 miliona šizofrenije. Većina mentalnih poremećaja češće je zabeležena kod žena, ali su autizam, poremećaji ponašanja, ADHD, poremećaji ličnosti i neobjašnjiva intelektualna ometenost bili češći kod muškaraca.
Studija dodatno osvetljava i kako je pandemija kovida-19 mogla da utiče na stope određenih mentalnih poremećaja. Pre pandemije stope anksioznosti, depresije i nekih drugih poremećaja već su rasle. Međutim, tokom i nakon krize depresija je nastavila da raste i nije se vratila na nivoe pre pandemije. Anksioznost je dostigla vrhunac i ostala visoka tokom 2023. godine, utvrdio je istraživački tim.
„Problemi poput nedovoljnog prijavljivanja – što je čest problem kod mentalnih bolesti – uzeti su u obzir, ali zapravo ne znamo koliko su ovi podaci precizni“, rekao je za CNN Pol Bolton, viši naučnik na odeljenju za mentalno zdravlje Škole javnog zdravlja Džons Hopkins Blumberg u Baltimoru.
Ipak, procene su „najbolje koje imamo“ i „najbliže stvarnim brojkama u svetu koje ćemo verovatno dobiti“, dodao je Bolton, koji nije učestvovao u istraživanju.
Istraživanje predstavlja analizu podataka iz Studije o globalnom teretu bolesti, povreda i faktora rizika za 2023. godinu (GBD). Studiju vodi Institut za zdravstvene metrike i evaluaciju Univerziteta Vašington i ona predstavlja najveći i najobuhvatniji pokušaj merenja zdravlja kroz vreme i različite regione sveta. Pokrenuta početkom devedesetih godina, studija uključuje hiljade istraživača širom sveta i od 2007. uglavnom je finansira Fondacija Gejts.
Vrhunac se pomerio ka mlađima
Mentalni poremećaji sve više postaju vodeći uzrok invaliditeta, pri čemu su najpogođenije žene i osobe uzrasta od 15 do 39 godina. Iako je veći teret među ženama uobičajen, vrhunac u starosnoj grupi od 15 do 19 godina prvi je takav slučaj u istoriji GBD studije, rekao je Santomauro.
„Istorijski gledano, taj vrhunac smo uvek viđali u srednjem životnom dobu“, dodao je.
Mlađi uzrast predstavlja ranjiv i važan period za razvoj mozga, kao i socijalnih i intelektualnih veština, rekao je dr Robert Trestman, šef psihijatrije i bihejvioralne medicine na Medicinskom fakultetu Virginia Tech Carilion. Poremećen razvoj može imati dugoročne posledice, dodao je Trestman, koji nije učestvovao u istraživanju.
Stručnjaci navode da više pozitivnih i negativnih faktora doprinosi višim stopama mentalnih poremećaja.
„Stigma mentalnih bolesti značajno je smanjena – ljudi mnogo lakše govore o problemima, umesto da pate u tišini“, rekao je Trestman.
Otkrivanje i dijagnostikovanje mentalnih poremećaja vremenom su poboljšani, rekao je dr Artur Evans, direktor Američkog psihološkog udruženja, koji takođe nije učestvovao u istraživanju. Rast populacije i duži životni vek dodatno doprinose povećanju broja slučajeva, rekao je Santomauro.
Istovremeno, „ako napravite korak unazad i pogledate uslove u kojima ljudi žive, nažalost nije iznenađujuće“, rekao je Trestman govoreći o porastu poremećaja. Mnogi faktori pokreću ili pogoršavaju mentalne poremećaje, uključujući genetiku, ekonomsku nestabilnost, traume, nedostupnu ili preskupu zdravstvenu zaštitu, političke sukobe i nestabilnost, ratove, nesigurnost u snabdevanju hranom, partnersko nasilje, probleme sa slikom o telu, diskriminaciju, slabljenje društvenih veza, ekološke pretnje i drugo.
Iako mladi doživljavaju ove stresore na poseban način, a pandemija je posebno pogodila ovu grupu, „nažalost nemamo mnogo podataka o uzrocima ovog porasta među mladima“, rekao je Santomauro.
Traženje pomoći i poboljšanje pristupa
Iskustva sa mentalnim zdravljem i pristup lečenju značajno se razlikuju, a veliki deo odgovornosti za poboljšanje leži na kreatorima politika i zdravstvenim vlastima, navode stručnjaci.
„Zabrinjavajuće je što ovaj rast tereta nije praćen proporcionalnim širenjem usluga mentalnog zdravlja“, napisali su autori.
„Odgovor na potrebe globalne populacije kada je reč o mentalnom zdravlju, posebno najranjivijih, predstavlja obavezu, a ne izbor.“
Santomauro i ostali stručnjaci ipak imaju nekoliko saveta koji mogu pomoći svima koji se bore sa problemima mentalnog zdravlja, uključujući razgovor sa stručnjakom o različitim terapijama, lekovima i drugim oblicima podrške.
Poboljšanje životnih navika, poput ishrane, društvenih kontakata, fizičke aktivnosti, sna, hobija i ravnoteže između posla i privatnog života, takođe je od ključnog značaja, navode stručnjaci.
Izvor: N1/CNN