VAŠINGTON
Globalna ekonomija je, uprkos energetskom šoku izazvanom ratom na Bliskom istoku, za sada prošla bolje nego što se očekivalo, saopštio je danas Međunarodni monetarni fond (MMF). Ta institucija očekuje da će svetski ekonomski rast ove godine iznositi oko tri odsto, ali upozorava da su rizici i dalje visoki.
Portparolka MMF-a Džuli Kozak rekla je da su cene nafte i gasa i dalje povišene i ocenila da energetski šok izazvan ratom još nije završen. Istovremeno, dodatni pritisak predstavlja i rast globalnog duga.
„Uprkos ratu na Bliskom istoku, koji traje već šest meseci, globalna ekonomija je do sada bila otporna“, rekla je Kozak. Ona je navela da su pojedine zemlje iskoristile postojeće rezerve nafte i gasa kako bi ublažile posledice energetskog šoka, dok su druge pronašle nove izvore energije ili preduzele mere za smanjenje potražnje.
Prema njenim rečima, očekivanja o globalnom rastu ostaju na nivou od oko tri odsto, ali je neizvesnost i dalje velika.
MMF je u julu prognozirao da će globalna ekonomija ove godine porasti za tri odsto, što je sporije od prosečnog rasta od 3,5 odsto ostvarenog 2024. i 2025. godine, kao i od ranije prognoze od 3,1 odsto iz aprila. Tada je procena bila zasnovana na pretpostavci da će rat biti završen sredinom jula.
Kozak je upozorila da negativni šok u snabdevanju energentima i dalje predstavlja ozbiljan problem za svetsku ekonomiju, jer je doveo do naglog rasta cena energije, đubriva i hrane.
Dodatni rizik predstavlja potreba brojnih zemalja da obnove zalihe nafte i gasa, dok se očekuje da će potražnja za energentima rasti sa približavanjem zime na severnoj hemisferi.
Kozak je kao sve veći problem izdvojila i globalni javni dug, koji je dostigao gotovo 100 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda, što je najviši nivo od završetka Drugog svetskog rata. Prema očekivanjima MMF-a, javni dug će nastaviti da raste.
Problemi sa likvidnošću dodatno se povećavaju u zemljama u razvoju, uključujući afričke države, delimično zbog smanjenja bilateralne finansijske pomoći, rekla je Kozak.
Ona je pozvala centralne banke da nastave da ispunjavaju obavezu očuvanja stabilnosti cena, dok je kreatorima fiskalne politike preporučila da pripreme srednjoročne planove konsolidacije.
„Nismo u situaciji da fiskalna konsolidacija mora da se desi preko noći, ali je veoma važno za fiskalne vlasti da imaju jasan, razrađen plan i strategiju za smanjenje deficita i duga“, poručila je Kozak.
(Kraj) FN/AS