GAŠENJE MEDIJA U NADLEŽNOSTI AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU

LESKOVAC
Nesaglasje između Ministarstva privrede i Ministarstva kulture i informisanja sa jedne strane i Agencije za privatizaciju u pogledu besplatne podele akcija u medijima, upozorava državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković u intervju za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress i leskovački nedeljnik Nova Naša reč.

Lokalne samouprave, kao osnivači medija, moraju da nađu najbolje rešenje za problem zaposlenih u medijima koji nisu ušli u proces privatizacije

Radio Medveđu kupilo četvoro zaposlenih

NNR/JUGpress: Gospodine Mirkoviću, važenje produženog roka za privatizaciju medija je isteklo. Šta će se dešavati sa lokalnim medijima poput Radio Leskovca, koji uopšte nisu ni ušli u proces privatizacije?
SM: Koliko sam ja obavešten, Radio Leskovac nije ni mogao da bude objavljen od strane Agencije za privatizaciju i da bude ponuđen na prodaju zato što je Agencija za privatizaciju na osnovu izveštaja koje su oni dostavili utvrdila da su u takvom minusu i sa gubicima da, naprosto, postoji značajan negativan kapital koji onemogućuje prodaju tog preduzeća. Koliko znam, tu je započet i proces gašenja o čemu je govorio i bivši direktor.
Ono što želim da kažem, da što se tiče ostalih medija, kada govorim o ovih 50 medija koji su oglašeni, oni sada ulaze u proces besplatne podele akcija, izuzev TANJUG-a za koji ste već obavešteni da, na osnovu zakona, se gasi u narednom periodu i on će biti obrisan iz registra kako medija, tako i Agencije za privredne registre.
Međutim, ono što mislim da je prethodni vrlo bitan korak da se što pre razreši nesaglasje između Ministarstva privrede i Ministarstva kulture i informisanja sa jedne strane i Agencije za privatizaciju u pogledu besplatne podele akcija u RTV Vranje, s obzirom da taj slučaj ulazi u, slobodno mogu reći, desetu nedelju od kada se zakomplikovao i gde imamo jedan značajan gubitak vremena koji se ne tiče samo RTV Vranje, nego celokupnog procesa besplatnog podela akcija. Tumačenje, koje u praksi primenjuje Agencija za privatizaciju, sprečava, zapravo, i one druge medije koji čekaju u redu da krenu putem RTV Vranja. Pri tom mislim na RTV Smederevo, TV Tutin, RTV Bor, zatim Kovačica, pa RTV Preševo… To su mediji koji nisu objavljeni od strane Agencije za privatizaciju već su na osnovu zakona krenuli ovim drugim putem, odmah na besplatnu podelu akcija. Međutim, prosto neverovatno zvuči da su oni krenuli tim putem još u julu mesecu, a da evo sada u novembru taj proces još uvek nije završen.
To je kratka slika kako stvari trenutno izgledaju. Ministarstvo će se maksimalno truditi da se otkoči taj proces i da se Radio televizija Vranje i ostali mediji, koji trebaju da regulišu svoju buduću vlasničku strukturu besplatnom podelom akcija, da se to što pre razreši i da, zapravo, od početka 2004. godine imamo dijametralno suprotnu situaciju u promeni vlasničke strukture nego što je to bilo ranije.

NNR/JUGpress: Da li postoji nekakav rok za gašenje signala ostalih medija, odnosno prestanka izlaženja štampanih medija koji nisu privatizovani?
SM: To je sada sve u rukama Agencije za privatizaciju. Vraćam se ponovo na slučaj RTV Vranje. Da bi se taj proces otkočio neophodno je da se pozitivno reši slučaj RTV Vranje, a da se onda od slučaja do slučaja ide i da se vidi koliko je takozvanih udeličara pokazalo interes i steklo moguće pravo da postanu suvlasnici tog medija. I da se, onda, taj proces pravno okonča unutar Agencije za privatizaciju.
Međutim, sve dok se ne raspetlja slučaj RTV Vranje mi ne možemo da očekujemo da će i ostali mediji biti regulisani i da će imati novu vlasničku strukturu.

GAŠENJE
Što se tiče samog čina gašenja, znate šta, oni mediji za koje se utvrdi da ne postoji interes niti ima pravnih mogućnosti da zaposleni postanu udeličari, oni će, naravno, u regulisanju zakonskim rokovima biti izbrisani iz registra medija i naprosto ugašeni. Ali, kažem, to je već u domenu Agencije za privatizaciju koja mora da se sada u ovoj fazi fokusira na taj aspekt priče.

NNR/JUGpress: Šta sa ljudima koji, konkretno u Radio Leskovc , i da lje rade, a da pri tom od jula meseca nisu primili platu? Da li je to na bilo koji način regulisano i kome oni mogu da se obrate?
SM: To nije u domenu Ministarstva kulture i informisanja. Mi smo tačno definisali Zakonom o javnom informisanju koje su naše ingerencije. To je nešto što se tiče lokalne samouprave kao osnivača tog medija i oni moraju da nađu najbolje rešenje za taj problem.

RADIO MEDVEĐU KUPILI ZAPOSLENI
Radio Medveđa je, verovala ili ne, u poslednjem trenutku poslednjeg dana, znači 30. oktobra prodata konzorcijumu četvoro zaposlenih iz tog medija. I to je 36. medij koji je prodat i koji je promenio vlasničku strukturu od 50 medija koji su oglašeni od strane Agencije za privatizaciju 1. jula nakon izmena Zakona o javnom informisanju i medijima. Meni je posebno drago što je Medveđa i zaposleni koji su u ovom radiju radili i radiće našli snage da su bili dovoljno hrabri da se upuste u takav jedan poduhvat. Oni su postali i postaće vlasnici, kada se, naravno, završi sva ta neophodna papiroligija i na taj način mi imamo jedini primer od ovih 36 medija da su sami radnici organizovani između sebe u konzorcijum preuzeli firmu, čime su izbegli najgori mogući scenario, a to je gašenje i brisanje iz registra. U njihovoj firmi nije bilo nikoga ko bi, po kriterijumima za besplatnu podelu akcija, moga da dobije te akcije.

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Проститутки Бишкека
0
Ostavite komentar.x
()
x