LESKOVAC

Osim što je 1. april Svetski dan šale, nekada je, u ona mračna, nenarodna vremena (sve dok neko nije upalio svetlo), bio i Dan omladinskih radnih brigada, akcijaša. Volontera, kako bi to neinventivno rekli neoklasični i ostali liberali.
I evo mene u tom danu, više u sećanju nego u materijalu, vraćam se na “Kozjansko ’74”. Bilo je pre i posle toga još akcija, ali nema slika.
Brigada bratimljenih gradova, domaćin Novo Mesto, i sa njim Leskovac, Banja Luka, Pazin, Sisak, bilo i Severnomakedonaca i Montenegrosa, takođe bratimljenih, ali se ne sećam naziva mesta iz kojih su dolazili.
Brigada „Majda Šilc“, krštena po heroini antifašisti iz Drugog svetskog rata, činilo ju je pedesetoro akcijaša, radno vreme 21 dan, učinak 3 km vodovoda u planini – iskop i polaganje cevi, uređen šumski put i škarpe ispod i iznad njega, odvodni kanali i propusti za bujične vode, sve opisano urađeno na ruke, – da mogu mašine, nas tu ne bi bilo, – pomoć starijim žiteljima sela Planina na sanitarnom uređenju okućnica…
Bila sa nama i brigada Jugoslovenskog Crvenog krsta, radila na zdravstvenoj statistici stanovništva u razuđenim selima Kozjanskog, i brigada vaspitača sa ogromnim školskim autobusom kojim su, rano izjutra, skupljali decu i vodili je na celodnevni boravak, da bi stariji imali više slobode za letnje, sezonske poslove u izrazito poljoprivrednom području.
Gde je Planina? Na Kozjanskom. Gde je Kozjansko? Iznad Celja. Gde je Celje? U Sloveniji. A Slovenija…?
E,…bi ga. Propade mi gušt.

Naslovna fotografija:_ Autor u uniformi (mladih godina!)

Nikola Milićević