VRANJE

Forum žena Gradskog odbora Srbija centra (SRCE) u Vranju oglasio se
saopštenjem na sajtu stranke povodom namere gradske vlasti da poznati
vranjski specijalitet, pita samsa, „bude deo nematerijalnog kulturnog
nasleđa Republike Srbije“.
„Milan Ilić, zamenik gradonačelnika Vranja i Dušan Aritonović,
načelnik Gradske uprave, biće na čelu „Radne grupe za pripremu
dokumentacije za postupak zaštite znanja i veštine pravljenja vranjske
pite samsa, kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Lokalna vlast u Vranju je još jednom pokazala kako zamišlja „zaštitu
tradicije“ upravo bez onih koje tu tradiciju nose i prenose s kolena na
koleno, pa umesto žena koje su generacijama čuvale znanje i stvarale
vranjsku samsu, na čelu ove „Radne grupe“ će ipak biti funkcioneri
SNS, koji su izgleda ovo mesto zaslužili samo po tome što odlično
poznaju ukus samse!?
Žene u Vranju su dovoljno dobre da mese, razvlače kore, čuvaju znanje i
tradiciju, ali očigledno nisu dovoljno dobre da budu na mestima na
kojima se odlučuje, što je još jedan primer kako se žene sistematski
guraju na marginu, prisutne su tamo gde treba da rade, ali odsutne tamo
gde treba da se donose odluke, zato ovakve radne grupe nemaju ni težinu
ni kredibilitet za bilo kakvo odlučivanje, a kao takve predstavljaju samo
političku farsu.
Ako već govorimo o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa, onda je
neophodno razumeti i poštovati ono šta se želi sačuvati od zaborava, a to
je da je samsa tradicionalno jelo koje potiče iz centralne Azije i Bliskog

istoka, a vremenom se proširilo na Balkan, uključujući i jug Srbije, a
upravo u Vranju je dobilo poseban, autentičan oblik, pripremajući se na
vrlo specifičan način tako što se testo razvlači oklagijom, sukaljkom, i
premazuje uljem ili svinjskom mašću, ne puni se, već se nakon pečenja
preliva kiselim mlekom i belim lukom, pa ova kombinacija daje jelu
prepoznatljiv ukus i čini ga važnim delom gastronomske tradicije, a služi
se kao doručak ili lagana večera, ali i na porodičnim okupljanjima i
prazničnim trpezama.
Upravo zato je nedopustivo da se o zaštiti ovakvog nasleđa odlučuje bez
onih koje su ga sačuvale od zaborava, jer, bez žena koje su nosioci ovog
znanja, svaki pokušaj zaštite vranjske samse kao nematerijalnog
kulturnog nasleđa, ostaje samo prazna forma!
Ovakav pristup ne samo da ugrožava dostojanstvo žena koje su
generacijama čuvale ovo znanje i veštine pravljenja vranjske samse, već
i samu suštinu onoga što se želi zaštititi, budući da nematerijalno
kulturno nasleđe ne čine odluke donete u kabinetima, već ljudi,
zajednica i živa praksa koja se prenosi s kolena na koleno.
Zato se postavlja jednostavno pitanje, da li je cilj zaista zaštita vranjske
samse ili je to samo još jedna formalnost kojom će vlast pokušati da
prisvoji nešto što nije stvorila“, upozoravaju iz Foruma žena Srbija
centra u Vranju. (kraj) SK/LJS