LESKOVAC

 

Trodnevni naučni skup na temu „Bugarska okupacija juga Srbije u Prvom svetskom ratu“ održan je u Surdulici i Leskovcu.

Brojni učesnici, njih 43, pokušali su da doprinesu stvaranju jasnije slike o dešavanjima na jugu Srbije u periodu 1915. – 1918., kada je ova teritorija nakon povlačenja srpske vojske bila pod bugarskom okupacijom.

Taj period do sada nije dovoljno istoriografski istražen i publikovan.

Razlog za ovo je, po rečima istoričara Dejana Antića sa Filozofskog fakulteta u Nišu, greška kralja Aleksandra i srpske intelektualne elite onog doba koja je stvaranjem Jugoslavije kao države Južnih Slovena žrtvovala srpski nacionalni identitet. Ideja je bila da se u tu državu vremenom uključe i Bugari, pa se zarad poboljšanja međudržavnih odnosa ćutalo o stradanjima stanovništva juga Srbije, gde su u tom periodu i čitava sela ostajala bez živih stanovnika, koji su ili pobijeni ili internirani u Bugarsku.

Primer za to je selo Uševce kod Vranja, gde su Bugari 20. oktobra 1915. likvidirali 130 stanovnika, a ostale su samo dve romske porodice.

Takođe, srpska istoriografija je i posle 1945. godine potpuno promenila svoj pravac istraživanja i interesovanja, kada smo ponovo mi Srbi žrtvovali svoj nacionalni interes zarad bratsva i jedinstva, koje nas je skupo koštalo, jer smo morali da godinama ćutimo o tome da smo stradali i da smo velike žrtve politike velikih sila na Balkanu i jugoistočnoj Evropi, rekao je Antic,

.

On  kaže da se na skupu  govorilo o okupaciji sa više aspekata.

Prvenstveno o zločinu i teroru Bugara na prostorima leskovačkog, vranjskog, niškog, pirotskog i topličkog kraja.

Teme su bile  metodi ubijanja srpskog naroda, načini hapšenja, deportovanja na teritoriju Surdulice gde su neki likvidirani, a većina internirana na prostore ondašnje Kraljevine Bugarske. Bilo je govora i o reakciji srpskog stanivništva na teror, pokušajima stanovništva da se odupre, a nešto malo je bilo priče i o Topličko-jablaničkom ustanku, na šta će akcenat biti stavljen 2017. kada je stogodišnjica tog ustanka.

Jedan od zaključaka je da je potrebno i neophodno vratiti crkvene relikvije, dokumenta, arhivsku građu, bibliotečke fondove i druga kulturna i materijalna dobra koja su za vreme okupacije odneta sa ovih teritorija i čuvaju se negde u arhivima Bugraske ili čak i nekim privatnim fondovima.