PRIŠTINA
Osnovni sud u Đakovici na Kosovu odbacio je krivičnu prijavu opštine Đakovica protiv povratnice iz srpske zajednice Dragice Gašić, odnosno njoj se dozvoljava da ostane u stanu u koji se vratila početkom juna, javio je danas Radio Slobodna Evropa.
Kosovska imovinska agencija oslobodila je stan Dragice Gašić u Đakovici u koji se ona uselila 9. juna i tako postala prva osoba srpske nacionalnosti koja se nakon 1999. godine vratila u taj grad na oko 80 kilometara od Prištine.
U međuvremenu, opština Đakovica je početkom jula podnela tužbu Osnovnom sudu u Đakovici putem koje se traži da se Dragici Gašić “poništi ugovor o izdavanju stana sa zahtevom za privremenu meru”.
Međutim, Osnovni sud u Đakovici je, na osnovu ročišta održnog 9. avgusta, doneo odluku da Dragica Gašić može da živi u stanu u koji se vratila iz Srbije ali da ga renovira.
U saopštenju se dodaje da je zahtev opštine da se Dragici Gašić poništi ugovor o izdavanju stana neosnovan i nepotreban.
“Postupak u ovom pravno-parničnom postupku će se nastaviti na osnovu plana rada suda. Protiv ove presude strane imaju pravo žalbe u roku od sedam dana”, navodi se saopštenju.
Dragica Gašić je krajem juna pokušala da promeni ulazna vrata stana i zameni ih blindiranim, ali joj to policija nije dozvolila, uz obrazloženje da za tako nešto treba da dobije dozvolu opštine.
Po povratku Dragice Gašić u Đakovicu u junu 2021. godine, 11t nevladinih organizacija sa teritorije opštine Đakovica je saopštilo da će Vladi Kosova podneti peticiju putem koje se zahteva odlazak Dragice Gašić iz Đakovice.
Sumnja se da je Dragica Gašić nepoželjna u Đakovici jer je u predratnom periodu radila u srpskoj policiji, ali ona tvrdi da da nikome nije učinila nikakvo zlo i da je u policiji radila kao čistačica.
U Đakovici je tokom ratne 1998. i 1999. godine ubijeno više od 1.000 albanskih civila, većinom muškaraca. Neki od njih se i dalje vode kao nestali.
Vlada Kosova na slučaj Dragice Gašić nije reagovala, navodi RSE.
Izvor: FoNet
Ovo je zapravo “periferna” partija šaha kojom jedan loš šahista po imenu Aljbin Kurti, navlači još goreg šahovskog pacera po imenu Aleksandar Vučić na šuster mat, tj. na strategiju “kukuriku za tante”.
Da dobro ste pročitali! Jer:
“Tante za kukuriku” je po definiciji loša trgovina.
“Tante za tante” je “nešto za nešto”.
A “kukuriku za tante” je Kurtijev zajeb na koji će nabeđeni picousti “velemajstor”, nasesti ko “mladi majmun”.
I to mu naravno neće biti prvi put! “Briselski sporazum” je za sada kruna njegove nacionalne i državničke imbecilnosti.
Dragica Gašić je u ovoj priči samo žrtvovani “pion” koji će na kraju “partije” svakako ostvariti svoje pravo, zahvaljujući po svemu sudeći validnoj tapiji koju poseduje. To niko ne može da joj ospori! Ni tzv. đakovičke nevladine organizacije koje očigledno igraju po Kurtijevom diktatu, ni prištinski sudovi, jer kao što nad svakim popom postoji vladika, tako i nad svakim sudom postoji sud, koji uopšte ne mora biti sa teritorije kojom upravlja Priština, ili Beograd.
E, upravo to predstavlja Kurtijevu “kvaku 22”, jer boli njega “laufer” za tamo neke stambene kvadratiće. Dragica i slični njoj će dobiti svoje stančiće i kućice širom Kosmeta (koje će na kraju ionako prodati Šiptarima!). A onda će Priština po istom pravnom reciprocitetu zatražiti “svoju”, i imovinu svojih državljana širom Srbije, preko međunarodnih sudova. Uzgred da pitam, jeste li ikada čuli da Šiptari rasprodaju imovinu koja je pravno njihova, ili onu koju u perspektivi smatraju svojom?
Da vas podsetim:
– Samo kombinat “Trepča” poseduje neverovatnu količinu imovine na teritoriji “skraćene” Srbije. U našem Leskovcu npr. na adresi Bulevar oslobođenja (nekadašnji Maršala Tita) broj 138. nalazi se atraktivni lokal u vlasništvu đakovičke konfekcije “Emin Duraku”. I ima još “mali milion” takvih primera širom Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Po Ahtisarijevom planu, koga se u Prištini drže ko pijani plota kad god im to odgovara, tzv. Kosovo raspolaže imovinom u celoj ex YU, koja svoja sedišta ima na teritoriji nekadašnje južne srpske Autonomne pokrajine.
Da vas podsetim još nešto:
– Bejahu nekad u Leskovcu i neki, doduše retki Šiptari starosedeoci. Najčešće pekari i poslastičari. Njihovi lokali su bili na centralnom bulevaru i Niškoj ulici. Njihova deca, rođeni Leskovčani, zajedno sa nama su išla u školu. A onda sam se vratio iz rata sa NATO paktom, i nijednog od njih nisam zatekao!? Čuo sam kasnije neke “šapate” da su iseljeni preko noći. Naterani na prodaju za jeftine pare uz reči, “Sloba ti je prodao stan za 1.500 maraka. Evo ti duplo! Potpiši ovde i begaj! Cev pištolja je pokazivala gde, na već overenom dokumentu.
Toliko o “tapijama”.
Mirdita Dragice. Živa bila i ti i tvoje komšije, jer ni ti ni oni, ni zbog čega niste krivi. I živite u miru!