NIŠ

Dragan Živić je niški šahista i šahovski trener koji svoje znanje iz ove misaone igre deli sa mališanim u Dečijem kulturnom centru već godinama. Pre 11 meseci pobedio je u najtežoj i najvažnijoj partiji svog života, a protivnik mu je bila korona. U bolnici je proveo prikovan za bolnički krevet čak 95 dana. Sve vreme za njegov  život su se borili lekari Kliničkog centra zajedno sa njim. Najpre mesec i po dana u “crvenoj zoni”, a potom isto toliko vremena u “zelenoj zoni”. Dva puta je reanimiran, dva puta je priključivan na respirator. Prvi put 17 dana, a drugi put 10. Kada su svi pomislili da je borba dobijena Dragan je doživeo i srčani udar. Nakon izlazka iz bolnice Dragan, koji ima 54 godine, je u kućnim uslovima proveo još četiri meseca u krevetu. Lekari su tek ovih dana procenili da može da se vrati na posao, a on je, čim je dobio dozvolu da može da ustane iz kreveta, odlučio da održi obećanje koje je dao  lekarima – da sa njima odigra partiju šaha. Protivnici u ovoj simbličnoj partiji bili su mu direktor Klinike za anestezilogiju dr Radmilo Janković i njegov pomoćnik Goran Milošević. Lekarima ove klinike Živić je poklonio i šahovsku garnituru.

                        “Žurilo mi se da počnem da radim, uželeo sa se posla i normalnog života, ali me je doktorka, moj izabrani lekar, čuvala od mene samog. Nije dozvolila da počnem da radim, dok nisu prošle tri nedelje od kako sam primio drugu vakcinu protiv korona virusa”, kazao je Živić koji je FIDE majstor, FIDE trener u šahu i medjunarodni šahovski sudija.

                       Ne zaboravlja ni na svoje učenike i njihove roditelje. Sve  vreme su bili uz njega. Slali mu poruke podrške, a učenici koji su kod njega naučili prve poteze na šahovskoj tabli slali sum u poruke o pobedama koje su ostvarili na takmičenjemi znajući da je to najveća podrška koju mogu dam u pruže.

                       Živić je prve simptome korona virusa osetio 11. decembra prošle godine, a samo deset dana kasnije bio je priključen na respirator, sa veoma malim izgledima za izlečenje.

                      “U početku nisam ozbiljno shvatao kovid iako sam već tri dana od pojave prvih simptoma dobio upalu pluća. Nakon prvog priključivanja na respirator moje stanje je bilo toliko loše da su lekari poručili mojoj porodici da se spremi za najgore. Moja najveća motivacija da se izborim sa koronom bila je pomisao na moju decu. Stalno sam mislio na svoje ćerke i to da sam im potreban da ih “izvedem na put”, kaže Dragan Živić.

                     Izlazak iz bolnice nije bio kraj njegovog lečenja. Morao je i dalje da se bori sa koronom, ovog puta sa postkovidom. Tokom boravka u bolnici izgubio je 30 kilograma. Mišići i stopalo desne noge su mu atrofirali tako da je na kućnom lečenju ponovo učio da hoda. Pojavile su se i nove komplikacije. Dobio je trombozu.

                     Lekari sa Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju kažu da svaki pacijent koji se izleči za njih je vetar u leđa u borbi sa koronom. Kod Dragana je ta borba bila posebno teška jer je dva puta bio na mehaničkoj ventilaciji, jednom na neinvazivnoj ventilaciji, imao je jedan srčani zastoj i nekoliko reanimacija, kažu lekari sa ove klinike. Za njih su podjednako bila teška oba perioda, u “crvenoj” i “zelenoj” zoni. Lečenje u takvim situacijam je uvek sa neizbežnim ishodom. Na sreću, kod Dragana sa srećnim krajem.

                    Dragan Živić se posle toliko meseci i borbom koja je značila sve  u njegovom slučaju, vratio šahu i svojim učenicima. Povratak na posao za njega predstavlja pravu “radnu terapiju” i nastavak borbe sa postkovim komplikacijama.