Dom :Uzrok krize restitucija ali i preveliki broj zaposlenih

LESKOVAC

 

 

O tome kako se u Leskovcu sprovodi restitucija, koliko je lokala i stanova u vlasništvu grada, koji su problemi prisutni prilikom njihovog izadavanja zakupcima, kako se javno prduzeće „Dom“ nosi sa tim, kao i o tome šta je prouzrokovalo veliku krizu u kojoj se našao „Dom“, a zbog čega se od odgovornih mogla čuti i ideja o njegovom gašenju, za leskovački nedeljnik Nova Naša reč govorio je nedavno doskorašnji  direktor preduzeća Časlav Lazarević.

 

Na čelu ovog preduzeća će biti kadar radikala što pokazuje da je i SRS deo vladajuće koalicije u Leskovcu.

NNR: Počnimo od restitucije, kao vrlo aktuelne teme. Koliko lokala je u vlasništvu grada i koliko će biti vraćeno ranijim vlasnicima ili njihovim naslednicima?

LAZAREVIĆ: Javno preduzeće „Dom“ upravlja sa 219 prostora, poslovnog, kancelarijskog i magacinskog, osim prostora koji se nalazi na teritoriji naseljenog mesta Vučje. Do 31. 12. 2015. godine restitucijom je vraćeno 56 prostora u celosti, dok je kod 10 izvršena delimična restitucija. Restitucijom je obuhvaćeno 95 posto poslovnog prostora kojim upravlja „Dom“.

NNR: Kakve su finansijske posledice koje zbog toga trpi ovo javno preduzeće?

LAZAREVIĆ: Posledice su ogromne jer je reč o lokalima koji se nalaze na najatraktivnijim mestima u gradu, na bulevaru Oslobođenja i u ulici Južnomoravskih brigada. Iznos zakupnine poslovnog prostora nad kojim je izvršena restitucija u potpunosti ili delimično, po važećem cenovniku „Doma“, iznosi milion 408 hiljada 920 dinara vez PDV-a. Međutim, zbog atraktivnosti lokacija na licitacijama se postiže znatno veća cena, tako da se može reći da je zbog toga „Dom“ svakog meseca na gubitku oko 2 miliona dinara. Za toliko je smanjen prihod „Doma“ na mesečnom nivou, što se svakako jeko negativno odražava na naše poslovanje.

NNR: Što se tiče naplate od zakupa, da li ste zadovoljni i šta preduzimate protiv onih koji su dobili lokale na licitaciji, ali neredovno plaćaju ili ne plaćaju?

LAZAREVIĆ: Ukupno fakturisana realizacija po osnovu zakupa u 2015. godini, sa obračunatim PDV-om, iznosi 52 miliona 682 hiljade dinara, od čega je naplaćeno 45 miliona 121 hiljada 882 dinara. To znači da procenat naplate iznosi 85 posto, i mi smo zadovoljni time. Svakao da postoji mogućnost povećanja naplate. U 2015. godini utužili smo zakupce za iznos od 14 miliona 342 hiljade dinara.  Međutim, finansijska situacija u „Domu“ je jako loša i nismo imali mogućnost da dužnike utužimo  u kratkom periodu jer su potrebna sredstva za plaćanje sudskih taksi. Zato smo utuživali svakog meseca u zavisnosti od raspoloživih finansijskih sredstava. Sa utuženjima po osnovu zakupa poslovnog prostora nastavili smo i u 2016. godini, i do sredine godine trebalo bi da okončamo sa tim, što se poslovnog prostora tiče.

NNR: Kolike su cene zakupa poslovnog prostora kojima vi upravljate?

LAZAREVIĆ: Cene zakupa povećane su od 1. januara 2015. godine, i to uglavnom za lokale na bulevaru Oslobođenja i u ulici Južnomoravskih brigada. Povećanje iznosi 30 do 40 posto po metru kvadratnom. To su najatraktivnije lokacije, a cene nisu  povećavane od 2011. godine. Cene se određuju po kvadraturi. Cena lokala površine 20 kvadrata iznosi 579 dinara po metru kvadratnom, a ako je reč o ekstra zoni ta cena se množi da koeficijentom 1,2,  ako je prva zona sa koeficijentom 1, druga zona sa 0,8, a za treću zonu koeficijenat je 0,7. Ukoliko je poslovni prostor veći od 20 metara kvadratnih, drugačiji je način obračuna. Na primer, za lokalne do 30 metara kvadratnih prvih 20 kvadrata se obračunava po ceni od 579 dinara, a preostalih 10 kvadrata po ceni od 396 dinara. Znači, za veće lokale jedan deo površine obračunava se po većoj, a drugi deo po nižoj ceni, što se onda množi sa koeficijentom.

Inače, lokali se izdaju u zakup na licitaciji, na period do pet godina. Čim istekne ugovor, za svaki lokal se raspisuje nova licitacija.

NNR: Poznato je da postoji problem podzakupa, odnosno da onaj ko dobije lokal na licitaciji izdaje isti taj lokal po većoj ceni nekome drugom. Da li je to česta pojava i kako to rešavate?

LAZAREVIĆ: Krajem 2014, kada sam došao na mesto direktora, pet poslovnih prostora je bilo izdato u podazakup, i njih smo preveli u redovne zakupce. Svake godine se formira komisija koja na kraju godine obilazi sve poslovne prostore kojima upravlja „Dom“. Ukoliko se utvrdi da ima podzakupaca, mi šaljemo obaveštenje podzakupcima i pozivamo ih da sklope ugovor sa „Domom“. U suprotnom dajemo nalog za iseljenje. Do sada nije bilo slučajeva iseljavanja, svi podzakupci su prihvatali potpisivanje ugovora sa „Domom“.

NNR: Sa koliko stanova upravlja JP „Dom“, postoji li precizna evidencija?

LAZAREVIĆ: Prema našoj evidenicji, JP „Dom“ upravlja sa 100 stana koji su u vlasništu grada Leskovca. Velikih problema imamo sa naplatom, jer je teško da se utvrdi ko stanuje u nekim stanovima, a ko je zakupac. Zbog toga je naplata veoma loša. Grad je formirao komisiju koja ima zadatak da reši ovaj problem vezan za stanove. U nekim od tih stanova ne živi niko, jar su stanari umrli. Negde su ugovori zaključeni sa osobama koje su umrle, dok u stanovima žive naslednici. Komisija treba da utvrdi šta i kako treba dalje da se preduzme. „Dom“ ne može da zaključi ugovor sa zakupcem stana, već najpre komisija predlaže dodelu stana, odluku donosi Gradsko veće, i na osnovu te odluke zakuljučjuje se ugovor o zakupu sa „Domom“.

-Drugi problem sa kojim se suočavamo, kada je o zakupu stanova reč, je to što se dešavalo da zakupci ne plaćaju struju i ostale komunalije, tako da javna preduzeća račune fakturišu „Domu“. „Dom“ takve zakupce može da tuži i traži njihovo iseljenje, ali taj postupak traje dugo, a u međuvremenu oni žive u stanu i troše struju, vodu… Pokušavamo da neke tužimo, ali je problem u tome što ne možemo da nađemo njihove adrese.

NNR: Poznato je da je finansijska situacija u „Domu“ jako loša. Koji je uzrok, tome, da li je samo restitucija ili ima i drugih problema?

LAZAREVIĆ: Kriza u „Domu“ prouzrokovana je sa jedne strane vraćanjem poslovnog prostora, što je uzrokovalo smanjenje prihoda, a sa druge strane velikim brojem radnika. „Dom“ trenutno ima 53 radnika na neodređeno i jednog na određeno vreme. Kada sam došao na mesto direktora, bilo je 63 radnika, u međuvremenu su oni koji su bili na određeno vreme otišli, a neki su otišli u penziju. U procesu racionalizacije trebalo bi da se broj radnika smanji za još 4. Za dobrovoljni odlazak iz firme javilo se troje radnika, jedan od njih hoće da ode kao tehnološki višak da bi primao naknadu preko tržišta rada.

NNR: Koliko plate kasne i čemu upošljenici „Doma“ mogu da se nadaju?

LAZAREVIĆ: Nasleđeno zakašnjenje u ispati plata je 11 meseci. Sada se plate redovno izmiruju kao i druge obaveze prema zakonu, ali ne postoji mogućnost da se nadoknadi ranije zakašnjenje. Fakturisana realizacija u 2014. godini bila je 2 miliona 950 hiljada dinara, a sada je povećana na 3 miliona 350 hiljada. Znači, sa jedne strane smo povećali fakurisanu realizaciju, prihod, a sa druge strane je došlo do smanjenja broj radnika. Očekujemo da se za mesec dva stvore uslovi da se pored redovne plate prima i jedna zaostala, kako bi za godinu i po dana došli na nulu. I pored krize, plate nisu smanjivane i nije se prešlo na isplatu minimalca.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare