Dok pucate iz svih “oružja” , ne zaboravite na upozorenja stručnjaka: Spektakl na noćnom nebu truje vazduh i zemlju

BEOGRAD-BERLIN

Srbija i komšijske zemlje imaju najzagađeniji vazduh u Evropi. Tome
doprinosi i vatromet, posebno u novogodišnjoj noći. Širom sveta ima
mesta gde je vatrometu odzvonilo, a ovaj pandemijski doček možda ubrza
taj trend.

Razvijen u Kini pre više od hiljadu godina, vatromet je postao
sastavni deo proslava širom sveta. Od novogodišnjih svečanosti, do
Dana nezavisnosti u SAD i Divalija u Indiji, mnogi događaji postali su
gotovo nezamislivi bez spektakla – malih eksplozija koje osvetljavaju
noćno nebo.

Ali kako raste svest o klimatskim i ekološkim temama, sve više je u
fokusu štetnost ovih pirotehničkih doživljaja. S obzirom da su rakete
i petarde napravljene od štetne plastike i hemijskih jedinjenja,
vatromet ne samo da izaziva zagađenje tla, već može ozbiljno uticati
na kvalitet vazduha koji udišemo.

Pravi uticaj vatrometa

Zabrinutost zbog prekomernog zagađenja vazduha tokom pandemije
podstakla je u novembru nekoliko indijskih država i glavni grad Nju
Delhi – koji ima jedan od najvećih problema sa smogom na svetu – da
zabrane vatromet na ovogodišnjem festivalu Divali, poznatom kao
festival svetlosti. To je najveći praznik hindusa, džainaca i sika,
traje pet dana i završava se velikim vatrometom.

Mnogi su prkosili zabrani. Tako je poslednjeg dana festivala indijski
indeks kvaliteta vazduha (AKI) u glavnom gradu registrovao „ozbiljan“
nivo sitnih čvrstih čestica (PM2,5) od 481 na skali gde maksimum
iznosi 500.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji „PM2,5 mogu da prodre kroz
plućnu barijeru i uđu u krvni sistem. Hronična izloženost česticama
doprinosi riziku od razvoja kardiovaskularnih i respiratornih bolesti,
kao i karcinoma pluća.“

Poslednji izveštaj Savezne agencije za životnu sredinu u Nemačkoj kaže
da se u ovoj zemlji vatrometom svake godine u atmosferu doda preko
2.000 tona čestica – tri četvrtine od toga baš u novogodišnjoj noći.

Ne radi se samo o zagađenju vazduha

Jirgen Reš, šef nemačke ekološke grupe Dojče umvelthilfe, već dugo
vodi kampanju za pooštravanje zakona o vatrometima. „U Nemačkoj svake
godine imamo 10.000 tona plastike i opasnog otpada izazvanog
novogodišnjim vatrometom“, rekao je on.

Georg Alef iz firme Veko, vodećeg nemačkog proizvođača raketa i
petardi, ističe da ne vatromet ne može bti klimatski neutralan, ali da
je moderna tehnologija promenila njihov uticaj na životnu sredinu – i
da njegova kompanija radi na tome da svoje proizvode učini ekološki
prihvatljivijim.

„Kod vatrometa se dešava sagorevanje i kao i kod svakog sagorevanja
nešto se emituje u vazduh. I naši proizvodi imaju te sitne čestice.
Ali tu je pitanje upotrebe teških metala ili jedinjenja teških metala
kao što su olovo, živa, hrom i tako dalje. Sve su to prirodne
komponente, koje su se možda još uvek koristile u prošlom veku. Ali
danas je to zabranjeno“, kaže Alef.

On tvrdi da je njegova firma naprednija od mnogih drugih proizvođača
raketa i petardi: u raketama isprobavaju vlakna koja se mogu
kompostirati i koriste baterije koje su delimično napravljene od
biljnih materijala. Nadaju se da će do sledeće Nove godine plastične
poklopce raketa moći da zamene verzijom napravljenom od recikliranog
papira.

Neke kompanije proizvode i vatromete na bazi azota, a ne na bazi ugljenika.

Georg Alef kaže da napredak usporava to što su biorazgradivi
materijali skuplji od uobičajenih i još uvek nisu široko dostupni. A
tu je i pitanje bezbednosti, pa mogu proći godine dok se ne odobri
novi tip raketa.

„Ne možemo da koristimo bilo koju komponentu, posebno kada je reč o
bezbednosnim pitanjima. A ako želite da imate potpuno nultu emisiju,
jedini način je da se u potpunosti odreknete vatrometa“, rekao je
Alef.

Umesto vatrometa – dronovi i laseri

„Zašto moramo da proslavljamo događaje na ovaj primitivan način,
eksplozijama, ispaljujući rakete?“, pita se Jirgen Reš.

Postoje i alternative. U Južnoj Koreji, gde je upotreba vatrometa
uglavnom ograničena na zvanične događaje, poslednjih godina su se
dobro pokazali spektakli sa dronovima.

Nemački grad Landshut, u kojem je vatromet u novogodišnjoj noći
zabranjen već nekoliko godina, postao je poznat po impresivnim
laserskim svetlosnim spektaklima. A u irskoj prestonici Dablinu
prethodne godine dočekane su mešavinom tradicionalne pirotehnike i
laserskih egzibicija.

I dok Alef veruje da je vatromet važan deo nemačke kulture i
„umetnička forma“ koja se mora sačuvati, Reš se nada da će zemljama
koje vole vatromet pandemija pružiti priliku da prihvate ekološkije
alternative.

Izvor: Dojce Vele

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare