Diskriminacija romske dece ‘po pravilniku’ u školi u Beogradu

BEOGRAD

Osnovna škola "Vuk Karadžić" u kojoj je došlo do preraspodele romske dece u odeljenjima, Ripanj, 9. septembra 2024.
Osnovna škola “Vuk Karadžić” u kojoj je došlo do preraspodele romske dece u odeljenjima, Ripanj, 9. septembra 2024.

“Mnogo sam razočarana. Ovo su jaki stresovi za nas. Saterani smo u ćošak.”

Ovo su reči Radmile Vasić, majke sedmogodišnje devojčice, koja se na početku školske godine našla na meti navoda o diskriminaciji zbog svoje nacionalne pripadnosti.

Školska uprava Beograd preporučila je osnovnoj školi “Vuk Karadžić” u Ripnju nadomak Beograda da preraspodeli odeljenja prvog razreda, nakon što se deo roditelja žalio direktoru jer je u jednom odeljenju bilo više dece romske nacionalnosti nego u drugom.

Ova škola ima dva odeljenja prvog razreda sa po 18 učenika. Prvog dana školske godine je u jednom odeljenju bilo petoro dece romske nacionalnosti, a u drugom jedno. Sada je u oba odeljenja jednak broj.

Školsko zvono opet zvoni
FotogalerijaŠkolsko zvono opet zvoni

“Ovo je prvi put da mi se ovako nešto dešava. Nisam ni znala kako da se ponašam, kome da se obratim “, kaže Radmila Vasić.

Njena ćerka je nakon preraspodele ostala u istom odeljenju. Da to nije bio slučaj, kaže, ispisala bi je iz škole.

“Ćerka ni ne zna šta se dešava još uvek. Ja sam je pitala da li bi prešla u drugo odeljenje. Rekla mi je da ne želi, da joj je dobro ovde, zato što su tu i njeni drugari iz predškolskog i učiteljica joj se sviđa. Zašto bih ja premestila svoje dete?”, kaže Vasić.

Ona dodaje da je njena ćerka prerano doživela diskriminaciju zbog svoje nacionalne pripadnosti, ali kaže da je deo roditelja iz odeljenja bio uz njih.

Zašto je škola prerasporedila odeljenja?

Direktor ove škole Predrag Dimić kaže da su se nakon ulaska dece u odeljenja prvog dana škole na ovakvu raspodelu žalile dve majke, ali da je broj roditelja koji su bili protiv ovakve podele ubrzo porastao.

Predrag Dimić, direktor škole "Vuk Karadžić", 9. septembra 2024.
Predrag Dimić, direktor škole “Vuk Karadžić”, 9. septembra 2024.

Nakon toga, direktor škole se obratio Školskoj upravi Beograd, koja je nakon inspekcije preporučila novo formiranje odeljenja prvog razreda.

To je i učinjeno, a nakon preraspodele u oba odeljenja ide jednak broj dece romske nacionalnosti.

“Na kraju se jeste svelo na to da smo mi učinili ovima koji su se bunili na početku. Ali svima nama koji radimo u školi je cilj da sistem funkcioniše. Procenjeno je da je manja šteta ako se napravi nova preraspodela, jer je prošlo samo dva dana, nego da se doslovno i dosledno držimo prvog”, kaže Dimić.

Ministarstvo: Preraspodelom inkluzivnija odeljenja

Ministarstvo prosvete saopštilo je da u školi “Vuk Karadžić” u Ripnju tokom prvobitnog formiranja dva odeljenja prvog razreda sa po 18 učenika nisu ispunjeni zahtevi inkluzije.

Ministarstvo je navelo da se ravnopravan pristup i mogućnosti za obrazovanje u Srbiji ostvaruju kroz inkluzivni pristup i niz mera podrške za decu i učenike iz osetljivih društvenih grupa.

Kako je navedeno, zbog toga je Školska uprava Beograd dala preporuku školi u Ripnju da pri formiranju odeljenja vodi računa o ujednačavanju broja učenika kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška.

“Odnosno, da se uvaže svi neophodni kriterijumi koji nisu ispunjeni u potpunosti u prethodnoj strukturi odeljenja”, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je navelo da će u ovom slučaju postupati i inspekcija.

“Obavljen je i razgovor sa grupom roditelja kojima je saopšteno šta je dogovoreno i kakva je dinamika aktivnosti”, navodi se.

Kako se dodaje, školi je radi bolje adaptacije savetovano da tokom prve nedelje realizuje zajedničke aktivnosti sa učenicima oba odeljenja.

Preporučeno je i da tokom cele godine realizuju aktivnosti sa decom i roditeljima u školi u cilju razumevanja i uvažavanja različitosti.

Stevica Nikolić iz Fondacije Romi za demokratiju naveo je u saopštenju da je Školska uprava “popustila pod pritiskom i razmestila decu”.

Kako je ocenio, time su poslali jasnu poruku da su Romi nepoželjni.

“Sigurno će naći izgovor da je to ‘u najboljem interesu dece’ i kako se u suprotnom vrši segregacija ako je više od 25 odsto dece u jednom razredu romske nacionalnosti. Ali zašto to ranije nisu primetili ili ne primećuju i škole u kojima su romska deca preko 70 odsto”, naveo je Nikolić.

‘Rasizam prema romskoj deci ukorenjen’

Danilo Ćurčić iz nevladine Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11 naveo je za RSE da je jedan od ozbiljnih problema koji se tiče segregacije romskih đaka u obrazovnom sistemu u osnovnim školama u Srbiji taj što su u pojedinim školama, kako je rekao, samo romski učenici.

“To dovodi do toga da oni imaju slabiji kvalitet nastave, nemogućnost integracije i mnogi lošiji uspeh”, rekao je.

Ćurčić: Svakodnevni ukorenjeni rasizam prema romskoj deci i Romima u Srbiji
Ćurčić: Svakodnevni ukorenjeni rasizam prema romskoj deci i Romima u Srbiji

Kako je naveo, te škole se nalaze u blizini romskih naselja i roditelji neromske dece ih izbegavaju.

Ćurčić kaže da sa jedne strane postoje propisi, ali ocenjuje i da postoji “svakodnevni ukorenjeni rasizam prema romskoj deci i Romima generalno u Srbiji koji se ogleda i u obrazovnom sistemu.”

On smatra da se nedovoljno preduzimaju koraci i da nadležni državni organi mogli mnogo više i mnogo aktivnije da se uključe.

“Možda bi se i političkim porukama jasnije stavilo do znanja da je obaveza svih u obrazovnom sistemu i sistemu javne uprave da one koji su najugroženiji zaštite, da ih ne diskriminišu i da im omoguće da imaju jednak pristup pravima kao i većinsko stanovništvo”, naveo je.

Romi su po popisu stanovništva iz 2022. godine treća po brojnosti nacionalna manjina u Srbiji, sa 131.936 ljudi koji su se tako izjasnili.

Prema izveštaju UNICEF-a, deca iz romskih zajednica suočavaju se s bezbrojnim uskraćenostima u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu.

U sve četiri zemlje manje je verovatno da će deca iz romskih zajednica ići u školu, biti zadržana u školi i dostići minimalna znanja u čitanju i računanju u poređenju sa decom iz neromskih zajednica.

Radio Slobodna Evropa

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare