Dečji naučni kamp u Leskovcu

LESKOVAC

Dečji naučni kamp u Centru za stručno usavršavanje sutra se završava, prezentacijom rezultata mapiranja u  pet različitih oblasti. Više od 2o osnovaca, učenika šestog i sedmog razreda leskovačkih osnovnih škola, podeljeni u timove, savladavalo je znanje i veštine u izradi mapa, koje imaju široku upotrebu u svim oblastima.

Zadatak Prvog dečjeg kampa bilo je istraživanje na temu ’’Mape i mapiranje’’, odnosno kako ovom tehnikom mogu da se predstave različita istraživanja o Leskovcu:

–          Imali smo pet grupa i one danas polako privode kraju radove. Svaka je imala različitu temu. Jedna se bavila mapiranjem svemira i trebalo je da praktično pokaže gde bi bile ostale planete, ako bi Centar za stručno usavršavanje ’’imitirao’’ Sunce i kolike su te razdaljine u stvarnom prostoru. Druga grupa se bavila bukom u Leskovcu. Nekoliko puta u toku dana meren je nivo buke na par lokacija i sada imamo  priliku da ’’vidimo’’ šumove koji nas okružuju, jer će istražvanje biti vizualizovano kroz skulpturu od raznobojnog konca, kaže stručna saradnica Centra za promociju nauke, Jelena Joksimović.

Treća grupa trebalo je mapom da predstavi migraciju životinja. Tačnije na već gotovoj mapi sveta, imala je zadatak da prati kretanje nekoliko vrsta životinja, radi prezimljavanja ili razmnožavanja.

Četvrti tim bavio se ’’ukusnom temom’’, lokalnom hranom:

–          Pitali smo Leskovčane koju hranu vole i šta jedu, a potom istraživali odakle, iz kojih krajeva sveta ona dolazi, tako da ćemo imati mapu svetskih ukusa, ali unutar Leskovca. Poslednji istraživački tim bavio se emocijama, odnosno kakva osećanja vežemo za bolnicu, školu i druge institucije, a rezultat istraživanja biće toplotna mapa emocija, njihove izraženosti i medjusobnog preklapanja.

  

Geograf Nikola Mladenović i Jovan Božuta, fizičar, radili su sa timom za istraživanje svemira, a način na koji je ovaj beskrajni prostor predstavljen, svakom od nas omogućio je da shvatimo o kakvom se ogromnom prostranstvu radi. Dok u rukama drži kuglice veličine zrna bibera i svilene bombone, Jovan otkriva koga one predstavljaju:

–          Ova majušna kuglica je planeta Zemlja, veća je Jupiter. Sunce je na našoj mapi veličine košarkaške lopte. Tako svima odmah bude jasno kolike su planete i razlika u veličini medju njima. Kad govorimo o razdaljini, ako Sunce postavimo u dvorište Centra za stručno usavršavanje, na našoj milionima puta umanjenoj mapi, Zemlja bi bila negde kod izlaza, a Jupiter čak na Hisaru, kod repetitora. Druga najbliža zvezda zemlji, Proksima kentaura, nalazila bi se negde u Americi.

Kada posmatramo slike u atlasima ili na internetu, skale u univerzumu doživljavamo mnogo manjim nego što zapravo jesu:

–          Ovo je način prezentacije koji omogućava ljudima da dobiju pravi utisak o tome koliko je Zemlja mala, a Svemir prazan. Kad u ovim dimenzijama pogledate našu planetu , prosto je teško da poverujete da na toj ’’mrvici’’ živi sedam milijardi ljudi. Dobro je da deca imaju predstavu o tome koliko su planete medju sobom različite po veličini, jer na standardim mapama se to ne može zaključiti.

U Sunčevom sistemu, otkriva nam Jovan još jednu zanimljivost, Jupiter je posebno zadužen za ’’bezbednost’’ naše planete, jer je svojom veličinom, položajem i posebno svojim gravitacionim poljem, štiti od meteorita i drugih nebeskih tela.     

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare