BUJANOVAC

 

Inicijativa mladih za ljudska prava organizovala je danas u bujanovačkom Domu kulture panel diskusiju o ideji razmene teritorija Srbije i Kosova na kojoj su kao govornici učestvovali Ragmi Mustafa ispred Nacionalnog saveta Albanaca, Fismir Jahiu iz stranke Alternativa za promene i Gani Rašiti iz preševskog Centra za zagovaranje i demokratiju.

Iako se u pozivu organizatora navodi da diskusija „ima za cilj da se čuju mišljenja i stavovi društvenih aktera u okviru srpske i albanske zajednice sa Kosova i juga Srbije, odnosno dve zajednice koje bi bile direktno pogođene u slučaju realizacije ovog modela” – srpskih predstavnika među govornicima nije bilo, da li nisu pozvani ili su odbili da učestvuju – nije bilo objašnjenja.

Jedan od posetilaca, profesor Svetislav Veličković, izazvao je incident poručivši uz psovke organizatorima da su oni “Beograđani”, kako je rekao, krivi za sve .

“Dođete iz Beograda i učite nas kako da živimo zajedno”.

On je pitao i kako mogu da se razmenjuju dve srpske teritorije, govorio je o nestalim Srbima tokom sukoba na jugu Srbije od 2000. i 2001. godine, a jednom od panelista, Ragmiju Mustafi, koji je i odbornik u bujanovačkoj skupštini, je postavio pitanje u kojoj državi radi i od koga dobija platu.

Veličkovićev istup je od strane Jahiua okarakterisan kao govor mržnje, dok je Mustafa prokomentarisao da je “to profesor koji je predavao deci”.

Mišljenja panelista o ideji o razmeni teritorija se razlikuju, pa je tako Mustafa konstatovao da još uvek niko nije izneo konkretan predlog ili platformu o razmeni.

“Niko da kaže, kako, na koji način bi se teritorije delile i šta bi se konkretno delilo. Većina misli o severu Kosova i jugu Srbije, ali ustav Kosova ne dozvoljava tako nešto, dok Srbija Kosovo i ne smatra državom”, istakao je Mustafa, uz konstataciju da realizacija ove ideje zavisi od konačnog rešenja pitanja Kosova, odnosno dogovora Beograda i Prištine.

Rašiti smatra da je ovo dobra ideja koju većina Albanaca na ovim prostorima podržava još od referenduma 1992. godine kada su se izjasnili o pripajanju Kosovu. Ipak, kako kaže, za realizaciju je neophodno da se Kosovo i Srbija  međusobno priznaju.

“Razmenu teritorija, kako kaže međunarodno pravo, mogu da sprovedu dve međunarodno priznate države i Ujedinjene nacije bi poštovale tu odluku. Nema nikakve opasnosti od eventualnih sukoba ako sve proistekne iz dogovora, međutim ja ne vidim da se u tom pravcu preduzimaju neki koraci”, rekao je Rašiti.

“Razmena je neprihvatljiva opcija koju nude neodgovorni ljudi”, istakao je Fismir Jahiu. Po njegovim rečima, o ovoj ideji se govori zbog politikanstva.

“Mi smo spremni za integraciju u državu Srbiju, ali nas ta ista država u tome sprečava. Pobeda Albanaca bi bila kada bi uspeli da dobijemo svoja prava, a ne podela”, smatra Jahiu.

Govoreći o istinskoj želji Albanaca, Jahiu je zaključio da je to ujedinjenje, a ne razmena teritorija.

“Ujedinjenje zbog diskriminacije koju nad nama vrši država Srbija”, zaključio je on.

Među posetiocima na ovoj panel diskusiji nije bilo zvaničnika iz opštinske vlasti, niti predstavnika opozicionih partija.