NIŠ
Ujedinjene Nacije su 2011. godine zvanično prepoznale zlostavljanje starijih kao javno-zdravstveni i socijalni problem koji ugrožava zdravlje starijih i krši njihova ljudska prava pa je 15. juni određen kao Dan borbe protiv nasilja nad starijima, kaže Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu. Nasilje nad starijima je najbolje čuvana porodična tajna, nešto što se događa između četiri zida u krugu najbližih, od kojih stariji i zavise.
“Starije osobe o vome često ćute, a i kada kažu, to čine bojažljivo i skriveno. Neki krive sebe za to što im se dešava, neki žive u izolaciji, neznanju, u konfuziji šta da urade, kome da to prijave, neki misle da se to i drugima dešava, boje se posledica onoga što ih čeka ako otkriju svoju situaciju. Ono što je karakteristično za sve je da ih je sramota jer su ih u tu ponižavajuću i degradirajuću situaciju u najvećem broju slučajeva doveli najbliži – oni kojima su posvetili ceo život”, kaže Sonja Šćekić.
Nasilju su, dodaje ona, više izloženi stariji koji imaju niži novo socijalnih aktivnosti, koji su funkcionalno zavisni, hronično bolesni, osobe sa fizičkim ili kognitivnim oštećenjem, sa dijagnostifikovanom demencijom, kao i starije osobe ženskog pola.
“Prevencija nasilja se može postići stalnim razgovorima na ovu temu, sprovođenjem raznih vrsta anketa, upitnika, istraživanja, kako sa starijim osobama tako i sa svim osobama koje imaju odnos poverenja sa starijom osobom. Upravo iz tog razloga, na ovu temu, ja i koleginica psiholog iz Sigurne kuće sprovele smo istraživanje sa građanima Niša želeći da identifikujemo stavove i percepciju građana o problemima starijih, upoznamo društvenu javnost o težini problema strajih koji su izloženi nasilju, a sve to u cilju podizanja svesti građana i rada na prevenciji nasilja nad starijim osobama”, kaže Šćekić.
Rezultati istraživanja su potvrdili stavove koje imaju stručnjaci.
“Znamo da starije osobe ne pričaju o nasilju koje doživljavaju, a na pitanje zašto je to tako, 60 posto ispitanika je kazalo da je razlog sramota, 38 odsto da je razlogov ovakvog pustupanja strah od daljih posledica, 24 odsto ispitanika smatra da starije osobe ćute o nasilju zbog prevelike ljubavi prema detetu koje je počinilac nasilja, dok 13 odsto ispitanika smatra da se starije osobe plaše da zbog toga ne budu smeštene u neku ustanovu”, objašnjava Šćekić rezultate istraživanja i dodaje:
“ Starije osobe ovakvu situaciju nasilja često doživljavaju kao svoj lični neuspeh, preispituju sebe gde su pogrešili, pravdaju nasilnikovo ponašanje nekim životnim okolnostima koje su se dešavale u njihovoj porodici, ne žele a ih prijavom dovode u neprijatne situacije. Takođe, porodični dom predstavlja simbol sigurnosti za stariju osobu, i često se dešava da će starija osoba radije „trpeti“ nasilje, nego prijaviti isto”.
Lica koja vrše zlostavljanje starijih osoba, često imaju problema sa alkoholom i drogom. Takođe, nasilnici su često i lica koja imaju finansijskih problema i koja su finansijski zavisna od svojih roditelja pa nasilje predstavlja odgovor na njihovo trenutno stanje zbog osećaja vlastitog neuspeha i nesposobnosti.
“Ranijih godina, u niškoj Sigurnoj kući, 10 odsto od ukupnog broja korisnica smeštenih u ustanovu, činile su upravo žene starije d 65 godina. Ove godine, nismo imali starije osobe na smeštaju, ali to ne znači da ne trpe nasilje, a u prilog tome govori činjenica da se putem našeg SOS telefona vrlo često javljaju zabrinuti rođaci i prijatelji starijih osoba za koje imaju saznanja da trpe različite oblike porodičnog nasilja, interesujući se za mogućnost da pomognu žrtvama”, ističe Sonja Šćekić, a starijim osobama poručuje:
“Brinite o sebi, svom zdravlju i imovini, uključite se u socijalni život zajednice, negujte prijateljstva i ostanite aktivni u zajdnici što duže možete”.